Muškarci ne mogu da žive bez mene, a večito nešto zakeraju. Ponekad me preskoče, ne svrate, ili odu kod neke druge.
E tu sam ih čekala, nijedna nije kao ja, tako ljubazna, dobra, a i čista, sigurna, uvek spremna da im da, svih 24h . Dobro, priznajem, osmotrim ih da ne pobegnu i ne plate, tad ih juri policija.
Ja sam kao svaka žena, čas tražim više novaca, čas manje, ali to ne varira više od 5-6 dinara,
A oni se raduju, kao kao deca kad im kupiš sladoled, ako dajem jeftinije i za dve pare.
Besne, kao da im je život u pitanju, kad tražim 5 dinara više.
Deset?
Odmah piju lekove za smirenje, satima objašnjavaju kako je to bezobrazluk. Ja ih ne šišam, i već meračim kako ću ih za mesec dana opet zafrknuti. Posle šta god plate više, krive sebe što su svraćali kod mene. Kao da sam ih ja zvala. Nezahvalnici!
Neki put mi je svega dosta. Dolaze kod mene kao u neko svratište, posluže se i odu. Ako su gladni, žedni traže sa puno prava da imam baš ono što vole, a ni dva muškarca ne možeš zadovoljiti na isti način.
Posle bi da zapale cigaretu.
E, nećeš, vala! Idi kući, svojoj ženi, pa puši!
Meni nećeš da zasmrdjavaš okolinu. Neki bi svejedno zapalili, briga ih za moju okolinu. Ja onda ucenjujem, pretim da ću se zapaliti, da ću njih zapaliti, da će sve odletiti u vazduh. Kukavice, naravno da ugase!
Svrate ponekad i žene, one uglavnom plaćaju ono što su njihovi smotanci potrošili. Besne što pare moraju da daju meni, umesto da ih potroše na krpice, one tek zakeraju, te ne mirišem im lepo, te mirišem prejako, te prljavo, te nemaju šta da kupe za uspomenu. Uspomenu? Ma nosi se, završi posao zbog koga si došla i teraj dalje.
Gledam one mladiće u srebrnastim kolima kako mašu ključevima, a tata im kupio kola, oni ni za upaljač nisu zaradili.
Muškarcima je najvažniji u životu, njihov ljubimac, auto. Zato i svraćaju kod mene često, jer ja sam samo jedna fina, uslužna, doterana XXX benzinska pumpa
Post napisan zahvaljujući V, on zna zašto