Danas

Bila gde sam bila, ručala gde sam ručala, a tamo navalili

-Popij češu vina

-Neću

-Popij, vidi što je lepo, rumeno

-Ne volim Ružicu, neću

-A Vranac? Vidi kako ti se smeška.

-Neću i tačka, kad vozim ne jedem ni salatu sa sirćetom.

Baš sam pravi baksuz!

Krenem sad prema kući, tri trake, ja nešto ne volim da sam u sredini.

Klackamo se složno, pogledavamo na semaforima.

Milina.

 Ubacila u treću, i natanane, setih se da mi jedan gundja kako vozim, pa taman da dodam gas....

Kad.....

I jaaaaoooo...i jaaaoooo.... muka me uhvatila, stomak me zaboleo.

Iz suprotne pravca, zaleteo se jedan srebrni, baš lep automobilčić, preskoči onu travicu (zašta li služi da mi je znati), zalete se u naše tri kolone (pazi naše, ko li mi je dao da bude moja?)

Kad je nastao krkljanac, okretanje volana, kočenje, škripa guma, kao na filmu, ali nigde kamere.

Prvo opšti haos, mene zanese levo, ja okretoh volan, onaj ispred mene opsova celu familiju i tri kontinenta, trube, kao da je Guča, i sve u sekundi prestade.

Tišina na trenutak, jedna žena poče da povraća, neki se krste, svi izleteli iz kola, osim onih koji su napunili gaće pa ne mogu....

Lepo!

Adrenalin se prosuo!

Uživancija!

Ih, da sam popila onu čašu vina, pa se ja zaletela u ceo taj rusvaj, koji bi to post bio. Nije mi se dalo, pa to ti je. Ovako