Pre podne ćemo da preskočimo da izbegnemo herc-atak Poglavičinom plemenu, a još više nekim saučesnicima u jutarnjim delatnostima.

Ručak ćemo isto da preskočimo, zaboravila sam da jedem, a i da skuvama.  Niko se nije žrtvovao da to uradi za mene, a baš bi mi lepo legao neki kuvar.

I rano popodne ćemo da preskočimo, pravac popodne.

Naravno cvrči sve što može u isti čas. Odabrano cvrčenje, poseta u drugi kraj Beograda, nešto na M.

-Kako da stignem tamo?

-Najsigurnije ti je taksijem

Posebno je sigurno za moje džepove, mislim ja. Oni kavijar jedu za doručak, a ja sam ga jednom u životu probala i bljak. Taksi bi me sa Novog do M koštao kao dvogodišnja primanja, čak kad bih naišla i na onog našeg taksistu.

I dobijem ja detaljna uputstva, sve napisem, brojeve autobusa, ulice, skretanja, samo što ljude nisam nacrtala koji tu prolaze. I naravno, prešli ste se, nisam zaboravila papirče kod kuće.

Dodjem u centar, to je bilo lako

Trg Republike, ili kako se već zove, prvi problem.

Trebalo je ući u 26, ali nema, ima 27. Pa šta, mislim ja sigurno idu u istom pravcu,komšije i udjem. Zavoza me u vražju kapu, jeste M, ali nije ono moje M, pa ti ja nazad. U leb mu se ogadio, sidjoh u zlo doba kod Vuka. Sad je lako, samo Bulevaram, pa Sindjelićeva, pa Niška, pa....

To sve pa, je bilo strava.

Mislim ja Sindjelić, onakav junak velika ulica, i naravno skrenem u neku veliku. Prdedjem se, izgleda da je samo za mene junak, za gradske oce i nije neki, prcknedlastu ulicu sam našla posle pola sata.

A Niška?

E, onoliki grad Niš, a ulica pet metara. Naravno i tu sam Nišu dodelila veću ulicu i završila na Kalenićevoj pijaci koja nije oprana od Prvog srpskog ustanka!

Natrag je bilo lako, kad sam stigla, prevrnuli su oči i stavili me u kola do kuće, inače bih ja još razgledala naš lepi grad tražeći pogodan bus za Novi.