Gde grešim?

Nisu mi jasni muškarci. Lepo te šutnu i umesto da te ostave na miru, stalno nešto čarkaju i izvode besne gliste.

Pazi sad ovo:

Zvrrrrr zvrrrrr telefon!

- Nisam te probudio?

-Ne nisi, uvek se dižem u ranu zoru oko 10h

-Voleo bih da budemo prijatelji i drugari. Zašto mi sinoć nisi odgovorila?

-Lepo, kako to zamišljaš?

-Mislim da razgovaramo iskreno ponekad telefonom.

-Misliš iskrenost bi se istopila pored kreveta, pa bi bilo i tako to?

-Ma ne, meni možeš sve da kažeš i da se poveriš. Ja te razumem, jer te poznam

-Misliš da ti pričam o sebi?

-Nešto si oštra, ne znam te takvu. Da, meni možeš sve da kažeš.

-Dobro, zaljubila sam se.

-Hmmm, kad pre? I kako ti ide, smeta li ti što misliš na mene?

-Ne mislim previše. On mi mozak pomera, kad me samo dotakne padam u trans. Sanjam ga svake noći. Kad  sam

Traaaaaaaas!

Spusti mi slušalicu.

Šta sam pogrešila sad?

Ja samo prijateljski da mu objasnim. Izgleda da nisam razumela to ponudjeno prijateljstvo. Baš sam se obradovala i SMS-u i pozivu.