Ne znam kako je kod vas, ali ovde opet pada kiša, ili mi se samo čini?

Probudio me je zvuk kiše. Udara o oluke, odbija se od prozora , odjekuje, odjekuje. Pokušavam da pobegnem u snove, zavlačim se sve dublje u krevet, pokrivam glavu jastukom. Kapljice udaraju, bubnje, odjekuju u mojoj glavi. Teški oblaci nadvili su se nad gradom, olovni, sivi. Presijava se asfalt, barice se razlivaju, šire, postaju sve veće.

Kao da priroda plače, kao da kiše hoće da sakriju dubinu mojih osećaja.

Ne, neću, kiša je dobra, natapa suvu zemlju, biće rodna godina.

Skrećem misli.

 Žito

 Zamišljam klasije koje se talasa, kukuruz šumi na vetru?

Žito  traži sad vlažnost.

Žito!

I bol grune iz svih pora

Žito!

Zlaćano žito prosuto jučer na tebe.

Stajala sam u parku. Sunce je blistalo. Zvona sa crkve su odjekivala, veselo. Svi su se smejali. Radost je bila u svim srcima. Koračao si lagano, smešio se, srce ti je sigurno burno kucalo. Kravata ti se malo nakrivila. Želela sam da ti pritrčim, da je popravim, da te još jednom dodirnem. Gomile sveta su mi zaklonile tvoj lik.

Cveće

Buketi cveća, okićena kola, trubači, muzika sve jača i jača.

U mom srcu odjekuje tam-tam tam-tam, ali moram da se smešim, treba da se radujem. Ako nekog voliš raduješ se njegovoj sreći. Zašto onda moje srce oseća taj grč, zašto se steže, i boli, boli? Nasmej se, budi vesela, zaigraj, kolo se razvilo, neka se pesma čuje, raduj se.

Ne mogu.

Neka mi oprosti ko može

Ne mogu, nemam snage, ja sigurno nisam dobra.

Volim te, toliko te volim, a ne mogu da se radujem

Kiša dobuje , pada, krije suze koje se slivaju

A jučer!?

A jučer?

Jučer je bio dan tvog venčanja! Venčanja!  Venčanja!