Dobro vece

Malo sam zatečena vašim dragim komentarima, znate da ih ja obožavam.

Nikad nisam bila skromna.

Neko mi je danas javio da sam se vratila na blog.

Ja nisam nigde ni išla, tu sam.

Danas sam radila, oni koji tamo negde zaviruju,( ne mogu od njih da otvorim tajni nik, odmah znaju da sam ja), znaju da ja nisam pisala post.

Ja bih to ovako napisala.

AnaM pozdravlja sve papirnate prijatelje učantrane i neučantrane.

Nemojte da brinete za moje doživljaje, ima ih za tri posta dnevno. Kad navalim, ima da bežite glavom bezobzira, a poglavica će da me  katapultira sa blogoya(imaju li indijanci katapult, ili sam nešto po običaju pobrkala,  sa Vikinzima)

A onaj koji se učantrao na moj blog, pročitao moju ppoštu, zabrljekao mi onu groznu šifru od slova i brojeva, koju nikako da zapamtim, videće svog Boška  Boškovića kad ga se dočepam.

Nema kiss, papirnati mi ne prija, a u živo, mnogo ste bre daleko. Da se ja ipak malo primaknem???

Caolina