Krenem ja jučer nekim poslom u grad. Milion poslova, ali šta da se radi, nisu svi ni tako loši.

Izmedju tih prijatnih je bio ručak u nekom novom restoranu, za koga se mora izvršiti rezervacija, pa nabavka karti za pozorište, i kupovina nekih krpica.

O onim dosadnim, neću da davim.

Rezervacija izvršena dok si rekao piksla, moglo i telefonom, ali...

Ono ostalo sam sve smandrljala, i sad karte za pozorište, jel` da se kulturno uzdižem.

Narodno....tu su sve karte prodate još u novembru, i ko je meni kriv što nisam onda rekla nekom da nabavi...

Ništa, idemo na Terazije. Tu sam se ukopala kao magare kad sam videla da ima premijera. Ja sam tu pravi snob, umirem za premijerama. Ne znam šta je lepše ono na bini ili ono oko nje. Uf... tu se nakupim materjala za deset postova.

Troje ispred mene. Prevrćem tašnu, novčanik, džepove, brojim pare, i razmišljam sa čime ću da platim ručak.

To je sad već viša matematika, ako kupim karte u parteru, nema vina, a ako uzmem balkon, onda mogu i parče hleba i salatu.

Tajni džep, uf ljubim ti ga... uvek sakrijem od sebe pare, pa se radujem kad se pojave. Šipak, tajni džep mi je trebao i juče... a sve mogu da zaboravim, alo k`o za inat, sećam se gde sam sakrila pare, ona pregradica, ispod maramice i čokolade, ili unutrašnji džep jakne...ma, nema šanse da zaboravim...

Ja na šalter. Nisam dugo čekala, ispred mene bilo troje. Brz neki čovek, ima i kompić, samo leti po njemu prstima... posle sat i po čekanja dodjoh na red....

Nema karte za drugu premijeru, ni za drugi dan, ni treći.

Umreću...

Imam samo na balkonu zadnji red, glavna premijera.

Uzimam ... razdrah se ja kao da mi život zavisi.

-E, ne može.

-Što bre ne može, kad ima?

Što mrzim te što ne daju, a mogu....imaju...

-Ne može obećane su nekom Peri Periću.

Došlo mi da ga zadavim, ali... osmeh... kez....pa ubedjivanje, kao da sam muško...

-Znate dolaze mi gosti iz inostranstva, što je napola samo laž, dolaze, ali za tri meseca, nije me pitao kada dolaze.

I...  ura... idem... doduse paziću da me slučajno neko ne vidi neko poznati gde sedim, ali računam:

Nije važno gde sedim, nego šta gledim....

Nastavak burnog jučerašnjeg dana sledi... ručak.... mljac... mljac...