MUZIČAR       

Znam, obećala sam… ali…nešto mi ne ide… Muzičar je specifičan. Dugi prsti... kako samo miluju žice, kako izvlači ono najbolje iz... (nas)... instrumenta. Dodir kao milovanje, muzika krši otpor, telo se povija u taktovima muzike, oči se magle... gubim se... sve postaje muzika... njegove usne šapuću reči... reči koje diraju samo srce... hm...pa i malo niže.

 I tako ti padneš u kara sevdah, a on tresne u zanosu neku divljačku muziku, počne da lupa po bubnjevima, trgne te iz transa, zavitla kosurčinom, povuče dooobar gutalj pića, ostavi času i dune ti dimčinu iz nekog cigarila.

Što se tice neke sigurnosti uz njega dodje više kao vrbov klin.... ako je za nešto, vrište sve za njim, ako nije uspešan.... kao traži se... a to traženje može da potraje i sto godina, onda ti plače na ramenu... niko ga ne shvata.... nije njegovo vreme.

Ma, ne shvataš ga ni ti, ali ne smeš da priznaš. Kao nije rodjen za ovo vreme... i što je “neshvaćeniji”, to okreće ono dugmence na jače, pa kad decibili budu na nivou sudara svetova, ta muzika možda na nešto i liči.... ali ju je bolje slušati sa pristojne udaljenosti.... kao i njega... bež...bež...

Muzika…..

Trenutak očaja... beznadja... predaje...

Muzika….

Klavir ... zvuci.... melodija....

Muzika....

Stepenice.. .predah... ..vrh....

Muzika......

Tu sam ...penjem se... sve više.....

Muzika....

Nikad više.... dok postoji melodija....

Muzika....

Crni kamen... ugljenik…ili dijamant…blista…

Muzika….

Dao si mi je....ili samo pozajmio???