Ja došla!

Primate li me?

Smrzla sam se načisto, ovo nisam ja to je moj duh...

Probudim se ja, ne u cik zore u 9h, nego u 5h... strava i užas. Ni slučajno ne smem sad da zaspim, propade put. Rastežem se kao mačka, valjda se mačke rastežu ujutro????

 Bacim pogled kroz prozor..., vejavicaaa... Malo ti se ja izgrudvam sa blogerima,  sve sam  probudila.... neki se nisu dali...  i prva sam koja je bacila grudvu ove godine.... baš je bilo veselo...

 Ijaaaaoooo, šta da obučem. Sinoć spremila novu suknju, usku kašikom je oblačim, dugačka, pa šlic boli glava, baršunaste čizmice i tako to....

Nema šanse.

Šta ću, izvlačim pantalončine, čizmetine, džemperčinu, samo što ne plačem, kako ću se unakaraditi.... malo mi bilo to, nego zvrrrr... mobilče.... dolazimo za 15minuta....  juriš pešadija....  zvrrrrr...... telefonče.... savetuju mi šta da obučem pa kaže

- Obavezno obuci debele ....  pa znate ono... ono što obično muškima nikad nije dovoljno malo na nama, a ustvari samo gledaju kako da ga se reše...

-Nemam, kažem ja

-Obavezno, kategoričan je.

Opet ja juriš pešadija po ormaru, i nadjem nešto, ha ha ha... da umreš od smeha i još muške.... navučem ja to jel, a ono duva okolo... i bre muški, šta li vam to greje? svake tange su toplije....onako pripijene. I nešto mislim da mi se desi neka saobraćajka pa da me zateknu u muškim boksericama, u koju bi me sobu stavili???:)  Baš sam se zabrinula.