Nemoguća ljubav
Ne sneg ne pada, to belo nisu snežne pahuljice, samo vam se čini, to je led koji sam donela iz svemira...
Pokaži mi put do zvezde na kojoj si sakrio moj mir. Moji nemiri govore da postojiš. Mora da si negde. Ne umem da te nadjem, jer moja krila nisu dovoljno snažna da prelete svemir.
Možda se skrivaš u vekovima prošlosti, tražim te i u budućnosti, ne nalazim te.
Dolaziš samo u snovima.
Pokušavam da pobegnem od tebe, hladne planete skrivaju moja osećanja, vrelina vulkana gasi se od mojih strasti, Sunce tamni, navlačeći oblake, da se sakrije od mojih želja.
Kao kometa projurio si kroz snove mog života. Helijeva se vraća svakih 75godina... ne želim toliko da čekam, a ti???
Zapaliću, sagorećeš, nestaćemo.....
Nikad neću biti tvoja.
Nikad nećeš biti moj
Ne dele nas vekovi
Ne deli nas svemir
Naš susret je nemoguć, ja ti nikad ne mogu pripadati, dodirnuti te, poljubiti te...
Ti si tako daleko, a opet tako blizu.To boli... boli, boli do bola....
Jer ti si na planeti na koju nikad ne mogu doći.....jer ona je ..ona je...ona je kapljica krvi zarobljena u komori mog srca....