Tras-bum, padoh ti ja, kao kruška, ma, da me je pitao koja reka teče ispod savskog mosta, rekla bih: Dunav.
Ukapiram ja: to je zbog plavog pulovera, i frrrr.... bacim ga
Prodje vreme, ma, koji primitivizam, ja da verujem da mi je plavo baksuzno?? Nema šanse... kupim plavu majicu, sednem u kola i sretno stignem do posla. Znala sam ja da je to glupo, plava boja baksuz... svašta.... I, krenem ja kući, pevam, derem se i cupkam u kolima, semafor, žuto, studentski grad.... ja polako stajem, pevušim...
Tras-bum, nalete škoda na mene, na nju bus... polomim ti ja sedište i još koješta. Šlepa me onaj, a ja kažem: Ček`, samo da promenim plavu majicu... E, primitivno ili ne, više me plavo ne vide.
Prolazi vreme, jedan ON, koji je trebao da bude zauvek On, donese mi poklon, plavu vaznu. Uf, baš nezgodno, stisnem ja petlju
-Znaš, meni je plavo, baksuzno, nemoj da se ljutiš, ali ne mogu da je primim.
-Ma, ne izmotavaj se, smešna si, ništa nas ne može rastaviti, plava vaza, idi.... ti si meni najvažnija na svetu.
I tako to... i ja uzeh vaznu.
Ne znam da li je plava vaza ili ne, kriva, ali jedna smedjušica očito jeste, sad je sa njom , a ne samnom i vaznom... mislila sam da mu je tresnem o glavu, ali...
Skupljala ja neke dokumente, jedno tri meseca, milion komada. Taman da izvadim jedan papir, a za njega još “nešto” treba, a za to “nešto”, opet još “nešto”. I tako ti ja u papirima do guše, ponosno danas donesem sve na gomili , a fascikla kao enciklopedija....
Gleda onaj baksuz, gleda, traži gde će da zakera. E, ne može, sve sam donela, i kako je deda upoznao babu i prve stihove koje joj je napisao, i prabakin spomenar, ma, sve sam donela, što je samo ličilo na neki papir. Vidim ja, baksuz se mnogo uneo, jaaaoooo da ne nadje nešto... i i i nadje... sav srećan...
-Ne valja vam slika.
-Pa sad šta da radim? Da idem na plastičnu operaciju? Šta mi fali, samo se glavudja vidi, kosa pristojna, šišnula sam se i to ne sama, kao po običaju, nego kod frizera, oči nešto zeleno, obično, nos kao nos, i ne curi po ovoj zimi, jes`, malo sam se nasmešila, fotograf mi okretao glavu, noge na levo, telo na desno, a ništa se i ne vidi, kao da je za naslovnu stranicu, i meni bilo smešno...
-Nije to, vi može da prodjete, ali pozadina plava... ne može.... donesite druge slike....
I sad samo neka mi neko kaže da mi plavo nije baksuzno.....