Dugo se nismo videli, a sad smo nastavili sa pričom kao da smo se jutros rastali.
Iznenadio me je njegov poziv, živi u Americi, ... život nas je rastavio, nismo se čuli ni telefonom, pojma nemam šta mu se dešavalo.
Ni on o meni nije ništa znao, ali oboje smo ćutali o sebi, to nam je bilo nevažno.
Pričali smo o prijateljima, poslu, o letovanju, bio je u Grčkoj skoro u isto vreme kad i ja, mogli smo se sresti na aerodromu, rekao je da sam ostala ista, verovatno je mislio šašavica...
Jednog trenutka , uzeo me je za ruku i pitao
-Voliš li me?
-Kakvo pitanje, naravno da te volim. Zar bi došla da te ne volim?
-Nisam mislio tako.
Odgovorila sam pitanjem
-Voliš li ti mene?
Nasmejao se
-Naravno da te volim, zato sam te i pozvao. Sredjujem život, pa da vidim u koju kutijicu tebe da stavim.
-Mene ostavi u kutijici gde sam uvek bila. Tu sam za tebe, kao i ti za mene, večno prijatelji.
-Da, da, u pravu si, večno prijatelji.
Nastavili smo razgovor, onako, kao uvek, onda me je iznenada upitao
-Šta ti je važnije: ljubav ili sigurnost?
-Sigurnost u ljubavi, nasmejala sam se. Ma kakva su to pitanja?
-Mislio sam na brak.
-Brak?
-Da da li bi se udala iz računa?
-Ne luduj, ne bi ni iz ljubavi, papiri...br...sad jurim milion papira, samo bi mi još taj trebao. Nego, mogli bi u pozorište, tražila sam karte za Nabuka, ali su rasprodate za oktobar, možda u novembru?
Zastao je, hteo je nešto da kaže, onda je odmahnuo rukom.
-Ne, ne mogu, neću više biti tu... počeo je nešto da pomera po stolu, izbegavao je moj pogled. Znao je da nikad ne tražim nešto u što nisam sigurna da ću dobiti.
Uvredila sam se, nisam mu dovoljno dobra za pozorište, brzo sam se pozdravila, i otišla, neću mu skoro doći kad me pozove, videće on, ja ga pozvala, a on....kao da sam zadnja na svetu, ne bih ga više pozvala da hleba nemam da jedem....
Zaboravila sam na stolici jaknu. Vratila sam se, Moj prijatelj je sedeo u kolicima, lagano ih je okrenuo, sagnute glave, krenuo je ka izlazu. Zastala sam da me ne vidi, čekaću da mi sam kaže...a ako ne pozvaću ga za nekoliko dana, nije Nabuko jedino mesto na koje se može izaći, ima ih ... neće me moći uvek odbiti....prijatelji, zauvek...