Да ли је то домаћи задатак или не, али ја га написала

ВОЛИМ

Море...јер му се могу потпуно препустити и предати

Људе....јер им увек верујем, и кад не би требало

Жељу...јер без ње не бих могла живети

Стварање....јер само тако могу замислити напредак

Наду....јер ми даје снаге кад је све изгубљено

Неког...али нећу да признам

НЕ ВОЛИМ

Болест...јер ми отима оне које волим

Неправду....јер ми тера сузе у очи

Завист....јер је не препознајем одмах

Тугу....јер ми је дуго , дуго лоше због ње

Индиферентност...јер желим осећаје, било какве

Глупост кад урадим....али је тако пријатно понекад

НЕ ЗНАМ

Не знам ништа са компићем...и нема шансе да сазнам

Не знам да променим гуму на колима.....и не пада ми на памет да научим, лакше ми је да заплачем и, увек неко помогне

Не знам стране језике....тешим се и да оних пет речи из сваког језика, наравно ако ми не завежу руке, сасвим је довољно

Не знам како неко може да има стрпљења да сатима пеца...и немам намеру да то икад пробам

Не знам шта бих радила да добијем на лоту....и вероватно зато никад немам ни улог

Не знам зашто ово сад пишем уместо да идем да спавам...али идем до краја, јер морам да променим постељину, распакујем се, напишем једно неугодно писмо.....и ово је лакше, а линија мањег отпора....па шта...ја сам женско....

ФАСЦИНИРА МЕ

Талас....јер се ствара и нестаје милион пута и никад се не умори

Сећања....јер се увек враћају на неке предивне тренутке и чине да живот има смисла

Смех....јер и тугу претвара у радост, а безазлени догађај  учини да постане најважнији у  тренутку

Клица....јер из ње настаје јака снажна биљка, храст, бор...све на свету

Љубав....јер покреће свет, чини да не постоји немогуће, љубав према човеку, жени, пријатељу,детету, земљи, природи...само љубав

Неко...јер ми се чини да не постоји нико ни сличан на целом свету

СРАМОТА МЕ ЈЕ

Ијао, срамота ме је да кажем...јер можда ово неко и прочита

Ијааааоо што губим време ...јер би га могла корисно корисно потрошити

Ијао што сам  дала отказ да идем у Грчку на послу који је требао да траје још недељу дана...јер сам рекла да идем на друго место да радим

Ијаааоо срамота ме је што волим да радим оне слатке мале стварчице....јер бих требала да будем мирна, смерна незаинтересована

Ијао има још нешто, али не могу да кажем да и вас не буде срамота

ЖЕЛИМ ДА УРАДИМ

Желим да возим мотор....али нема шансе да седнем на њега-умрла бих кад би појурио

Желим да изроним шкољку са бисером...али нема шансе, у мом животу нема ни шкољке, а камоли бисера

Желела сам да скочим са оним глупим падобраном...али нема шансе, прво сам била премршава, сад би са килограмима и могла...али...тако је високо.....

Желим  да кажем оним женама испред зграде што ме сваки пут питају где ћу, да се носе....нема шансе, само се љубазно насдмешим и брзо терам даље да ме не заскоче

И још нешто лудачки желим....нема шансе....а и боље је умрла бих од среће.....а то не желите или?????можда да???

Желим  да неко 48 сати брине о мени, да ме ништа не пита, ништа не тражи, не гунђа, не пали ТВ, не гледа у ружу, да сам 48 сати најважнија на свету.....па шта, имам право да желим и немогуће ствари

ХВАЛА

Хвала једном принцу ....јер је од мене направио принцезу

Хвала једном пријатељу ....јер  који ми верује

Хвала једном тренутку..... јер је показао да се Земља не врти због мене

Хвала онима који ме воле....јер не бих умела да живим да они не постоје

Хвала онима који верују у мене...јер ја их никад нећу разочарати

Хвала мени јер сам све написала, свака част, да видим остале....