AnaM - ispovest

Ja definitivno nikad neću postati blogerka….antitalent, pa to ti je.

A tako je lepo počelo.

Prijatelj iz dalekog kraja dao mi adresu blogoya, i ja navalila da čitam.... Osećala sam se kao u poslastičarnici pa biram kolače, tako sam samo čitala i čitala postove, pa se ohrabrila i počela i sama da pišem....brljkam pomalo....

Prva greška: Svi blogeri pišu za sebe. Ja jok. Za sebe mogu na Word, pa da pustim u vasionu. Ja uživam kad me neko čita, pa makar rekao i da ne valja (moje pesme)....

Druga greška: Potpuna anonimnost. Ja jok.Onog poznam lično, onom dala adresu, sa onim se upoznala, sa onim se čujem telefonomonaj došao u posetu....

Treća greška: Novi nick, budi drugačija. Ja jok. Odmah sam sve zabrljala, pročitali me dok si rekao piksla..., pogrešno se potpisala kao AnaM, komentari su mi bili u mom stilu, a tako sam se trudila....

Ma, sigurno ima jos grešaka, ali ....i šta sad da radim??? Da pišem kao AnaM, ili mogu malkice, samo malkice da budem i ona druga? Ona mi je tako simpatična, prava bezobraznica, zavidim joj ponekad:)

A mogu li oni koji čitaju da se prave kao da nemaju pojma da je to AnaM??? Može???

Jedan me je otkrio što njih dve nikad ne komentarišu jedna drugu. To mi je bilo malo...onako, brljivo, to sam baš mogla da potkačim AnuM, sa merakom:)

Drugi me otkrio po pogrešnom potpisu na komentaru

Treći u pp mi skrenuo pažnju da AnuM kopira neka, pa da  pogledam šta ona druga piše...

Perušku sam molila da me ne otkrije, ruku u vatru da nije...

 a onda mislim stara kineska poslovica je: Kako misliš da će neko drugi sačuvati tvoju tajnu, kad je ni ti nisi mogao?