AnaM PISAC

Obećala ja jednom drugaru prvi primerak knjige kad napišem,  naravno. Napisah ja nešto, truć-muć, i sad računam da se to objavi, pa da dam čoveku obećan primerak, možda se ogrebem i na neki roštilj.

Ijaaaaaooooo, što je to komplikovano….ne roštilj, štampanje knjige….

Prvi urednik:

-Ne valja, treba više biografski.

-Ali to nije autobiografija.

-Ne, mora da izgleda kao da jeste.

Šta ću, kud ću, sve prepravih, prava pravcata autobiografuja, što je više čitam sve se nesto mislim, a da se to nije meni stvarno dogodilo, pa ja zaboravila?

Sledeći urednik:

-Ne valja previše je autobiografski, prepoznaće vas neko.

-Ma, baš me briga, neka prepozna, ne mogu ni ja da se prepoznam, ali....

Sledeći urednik (nije ni video knjigu)

-Odlično, odmah ćemo da štampamo!!!!

Oduševi se čovek na moj telefonski glas, ali sumnjivo meni, pa pitam dalje.

-Nećete da prvo vidite knjigu?

-Nema potrebe, vidi se da ste dobar pisac

-Gde li se to vidi, mislim ja, ali valjda iskustvo, pa moj baršunasti glas....

Ma, jok, traži pare...i to sumu, da mi je bolje da idem na prvi sajam automobila i kupim neka kolica sa sve manekenkom i ispunim ono iz Gulanferovog testa

-I šta ste rešili, kad dolazite?

-Na svetog nikada, mislim ja i drugar, malo ćeš da pričekaš  da ove sporangije iščitaju, odmah ti šaljem......