Poslovni sastanak

      Kažu odelo ne čini čoveka. Samo da vidim onoga ko je  tu glupost rekao? Obuci ti neku flekavu suknju, zarozane čarape, iskrivljenu štiklu. Nemoj tri dana da se kupaš, kosu natapiraj, nalakiraj u stilu veštice i kreni na poslovni sastanak. Ma, nije nego, dočekaće te sa fanfarama.

     Vrcni se malo, nabaci firmirane krpice, nonšaltan pogled, i videćeš kako odelo ne čini čoveka.

    Jeste, ali kakvo odelo?

    Imala ja poslovni sastanak, pa.. da se kaže meni je bio važan, njima, tako-tako... ma lažem, njima nije uošte stalo, a meni, boli glava koliko je stalo.

   Krenem ja picnem se sve po protokolu, dodjem na vreme, nabacim osmeh, ma, baš sam se trudila

   Poče sastanak, što bi Mungos rekla PRC, vidim ja svog Boška Boškovića, ali kasno. Tako je i bilo:

                -Javićemo se za nedelju-dve.

   Posle tri dana:

                -Možete da dodjete po vaše papire....

   Mislim si ja svoje mišljenje, i slažem se ja, sama sa sobom, i krenem, šta sad ima da se trudim? Baš me briga. Barabe, jedne, nijedne, šutnule me. Navučem neke tesne farmerke(opet sam nabacila dva kilograma, ali ako) nataknem neke patikčine, kosu začešljam, ala baš me briga i odem po papire.

   Ijaaaaao, a oni pristali, pristali na sve moje uslove....ijaaaao, udjite samo kod direktora da vam potpiše......ijaaaao, a ja Apa-Drapa….

   I šta sad da radim?

   Neću valjda da odustanem?

   Udje Apa-Drapa,alias AnaM, potpisa šta potpisa, tri meseca ću da živim od toga, a direktor me pogleda onako preko naočala:

  Čudno, po opisu sasvim sam vas drugačije zamišljao.....

   I šta bi sa tim odelom? Važno ili ne?