Davno, davno, kad se stvarao svet, Bog napravi jedan cvet, cvet ljubavi. Nežne latice, bogatstvo boja, sladak miris, i nazva ga ruža.

Mladic pruži devojci cvet, ona se nasmeši, pomirisa ružu, prinese je grudima i zaplaka, ubola se na trn.

Takva je i ljubav, nežna, bogatstvo boja, sladak miris, ali ako je prineseš previše srcu, možeš se ubosti.

Napraviću drugi cvet, reče Bog. Uze mekoću devojačkih usana za latice, vitkost mlade jele za stabljiku, sokove potoka za listove, a miris? Kakav miris da da? Daću mu miris ljubavi, samo onaj čije srce je čisto, ispunjeno ljubavi, samo onaj ko ume da primi, ali i da da, može da oseti miris TULIPANA, ili lala, kako hoćete....

U mojoj sobi ogroman buket tulipana vatrenih crvenih boja, miriše, miriše, zamamno, proleće je...april....

I budi maštu....

E sad vi mislite biće nešto onako,.... neće.... maštam da putujem, da sednem u voz, da pravi voz, da čujem kako po šinama klaparaju točkovi i kako sam sve bliže cilju.

Tako sam jednom putovala, prepun voz, jedva sam našla mesto u kupeu, a i tamo smo se smenjivali na sedištima.

Sede muž i žena sa bebom, a bebče crno. Gleda to jedan Šumadinac, gleda, secka neku slaninicu, pa preko zalogaja pita

-A, jel, kako vi beli, a dete vam crno?

-Pa, znaš, poče čovek da objašnjava, kad mi je žena bila trudna, pojurio je jedan crnac, trči, ona trči, uplašila se mnogo, i dete, zato crno.

-Aha, samo kimnu Šumadinac, i nastavi da secka slaninu.

A voz juri dalje....

Neki Slovenac se udvara devojci, stranac, pa još Evropska zajednica, prilika je to....i tras, puče šamar. Devojka ode negde, a pokunjeni Slovenac se vrati u kupe

-Šta sam pogrešio? Samo sam hteo da je pozovem na kafu i pitao da li je trudna?(slovenački trudan, znači umoran)

Secka onaj Šumadinac slaninicu, a iznad glave iz njegove torbe poče nešto da kaplje.

-Šljivovica? Upita Slovenac i liznu

-Jok, prase, odvrati Šumadinac, i mrtav ladan nastavi da secka slaninicu.

A voz juri dalje....

 Stiže i stanica gde Šumadinac izlazi. Izadje on iz voza, pozdravi se sa svima, pa sa perona, kucnu o prozor onom bračnom paru

-Znaš, ja mislim da je on nju ipak stigao.....

Za kaficu

Piše sin majci

-Dok sam bio u vojsci, žena mi se porodila

Nije imala mleka i dojila ga jedna crnkinja.

Nemoj da se začudiš, kad vidiš dete, CRNO je

Odgovara majka

-Ne cudim se, kad si se ti rodio

Ni ja nisam imala mleka

Pa sam te hranila kravljim

Vidiš koliko je GOVEDO postalo