VRAGOLASTI ili zaljubljeni KOMPIĆ

Znam da nećete verovati, ali sve je istina.

Nasledila ja kompić, pojma o pojmu nemam i naučim da pišem meil. Otkucam tri reda i sad treba da se pošalje. Onaj koji mi je pokazao... otišao. Kliknem ja gore u ugao....otvori se neki prozor. Zovem ja mobilnim...

-To je padajući menu.

-Koji meni? Pazi sad, meni, i to još padajući. Znam ono u restoranu, jelovnik pa meni, ali ništa ne pada. Oni kelneri sa leptir mašnama, isto ne padaju, šta li pada?

-Pa izaberi...vidim ja, nema tu šta da se bira...u se i u svoje kljuse.

Klik ja levo, desno, klik klik, ode...Ja presrećna.

Novi meil, tri reda, klik klik,ode u vasionu, ne valja. Opet ja tri reda, mesec dana mi je trebalo da ukapiram da nije u pitanju brzina nego prozorče.

Sve vreme, tepam mu ja, kompiću moj slatki posalji meil, ljubim ti okice zeleno, srećice, milice, dušo, volim te više i od svojih kola, ne šiša moje ljubavne izjave.

Opsujem ti ja njega, jednom, kad mi je meil koji sam kucala dva sata, poslao u vasionu. I jao..., Gad mali, poništi mi sva pisma i slike koje sam čuvala, Ali ne kapiram ja još.

Dobijem na poklon papirnate torte. Hoću da ih kopiram. Tu mi je trebalo da bude već sumnjivo. Dve torte iskopirao crno-belo, a treću, gde je kompić, u boji!!

Razbole se jednom, ja mu brižna dovedoh doktora, a doktor?... boli glava, mene i ne pogleda, a malog Gada isprepipa, promeni nešto,onim predivnim prstima.

 Mene zabole glava, a mali Gad samo prede. Još mi reče, taj kompićev doktor, da brišem prašinu iznutra. Reče li usisivačem? Pojma nemam. Reče l da kompić pre toga isključim? Pojma nemam....ja gledala u one predivne ruke...ode, ni kafu nije popio.

Jednom opet, naljutim se na kompića, što mi neda šta hoću, a on Gad, zatrepta onim zelenim okicama, otvori neki folder, pokaza mi pismo koje nisam znala da postoji, tri dana sam plakala.

Pre nekoliko dana, odoh ja da se tuširam, svira neka muzika,, skidam se u spavaćoj sobi , onako lagano, po taktovima, pa i vrckam po malo, niko ne gleda...U hodniku, prema kompićevoj sobi, ogledalo, veliko kao vrata na katedrali. Vidim ja u ogledalu, nesto trepće. Pridjem, onako polunaga-kompić, Gad jedan namiguje onim zelenim očima. Dodjem jos bliže, na ramenima samo bela, prozirna spavaćica....kad ti on pruži onaj ružičasti jezik. Poče da skače i izbacuje fotokopije,sav mi je papir potrošio.

E, nećeš, isključim ja njega, dibidus. Ujutro obaveštenje Euneta-potrošili ste sve casove i onaj cvrc od kredita. Gad se uključio sam.

Neću da vam pričam sta je, izdajica jedna, nijedna, napravio u mom živom svetu, ljubomorni gad, Princ abdicirao, veruje svojim očima, a ne meni, sve zbog malog Gada.

E, samo da zna, neće više ništa da dobije, nudila sam mu slatku malu telefonsku sekretaricu, pa kameru, mikrofon, nema ništa, a ja gledam lap-top, a njega sa sve stolom ću da izbacim, i tu da prenesem bibljoteku. Možda će me lap-top više voleti.

Sad ću da ga rastvorim, usisam, videće svog Boška Boškovića, sve žice ću da mu počupam i ispremeštam, pa ko preživi.

Ako me nema, on je pobedio...

Uz jutarnju kaficu

1.Dvoje se posvadjali,

 pa se ona obrati osmehom

-Glupo je da smo se posvadjali

-Mogla bi da to kažeš u jednini

-Glup si što smo se posvadjali.

2.Dva Piroćanca se svadjaju

Jedan uze flašu i razbi je drugom o glavu

-Jao šta uradi, flaša je bila kaucirana

3.Zasto Piroćanac ima dve

špijunke na vratima?

Jedna da vidi ko ide,

 druga da vidi da li šta donosi.