7.Barbara-zimovanje

Miloje pridje Barbari koja je sedela u foajeu i predloži joj da se prošetaju kolima i obidju obližnje kafiće. Htela je da povede neku devojku i Miloje nije imao ništa protiv.Brzo se spremila, pomogli su joj da sidje do kola, pokrili je ćebetom, i krenuli su.

-Mislila sam da ćemo u centar, dole, reče Barbara.

-Ne, treba da vidiš malo i okolinu, ne samo da se premeštaš iz kafića u kafić.

Kola su jurila očišćenim putem, sve dalje i dalje od hotela. Miloje i je dodao po sok sa slamčicom i devojke su pile.

Barbari se prispavalo, opija me vazduh, pomisli, treba više da izlazim. Na rame joj se spusti glava devojke koje je zaspala.

Osetila je da joj se kapci spuštaju, pogledala je u retrovizoru tamne oči Miloja...i nestala u snu...

U hotelu uzbuna, devojke se nisu pojavile na dogovorenom mestu. Barbara je uvek bila tačna.

Nema je!

U foajeu je ostao lap-top, zaboravljen, policajac ga je uzeo, pogledaće prvo to.

Gde je mogla da ode kroz sneg sa povredjenom nogom?

Nastaviće se

Nema kafice večeras

1.U pozorištu:

-Hej, skloni tu ruku sa mene!

-Ne ti...ti!

2.Razgovor medju muškarcima:

-Žena bi zaista bila divno biće,

Da možeš da padneš u njeno naručje, a ne i u ruke!