Drugo dežurstvo-noćno

Leto. Češće se dežura zbog godišnjih odmora. Pošto sam tek došla, postedjena sam, dežuram samo tri puta nedeljno.

Na drugom dežurstvu sam znala šta me čeka, knjigu nisam ni nosila.

Vrućina . Sve zatvoreno. Narod išetao, pun kej nasmejanih ljudi, uživaju..kad ih komarci ne piknu....pa kad već šetaju...zvrrrrr, da se nešto kupi. Do pola noći kao samoposluga, bolje i to nego da su ljudi bolesni i kupuju lekove. Naleti neko sa receptom, ali obično traži lek koga nema na tržištu...nada se...

2.10h zvrrrrr...ne silazi sa zvona, trčim....Bled, mlad čovek, vidno uznemiren, upašen, nepoverljiv. Pruža mi gomilu papira, rukom pokazuje kola. Na zadnjem sedištu u poluležećem stavu mlada žena.

-A, recept? Gde vam je recept?

-Nemam, u bolnici sutra kod našeg lekara, kazali, i da je hitno.

-Lek je izuzetno skup.

-Nemam novac. Nisam poneo. Pozlilo joj je i mi hitno u bolnicu. Nisam ni vozačku poneo.

Gledamo se. Ja se okretoh. Čovek saže glavu i krenu ka kolima.

-Čekaj. Gde si pošao? A lek?

Čovek me iznenadjeno pogleda.

-Donesite mi recept do 8h ujutro, ako ne donesete, ja moram da platim.

-Ne mogu, doktor radi popodne.

-Preksutra popodne, recept meni lično u ruke.

Sutradan se upisah u knjigu dužnika. Ako ne donese do kraja meseca....

Smeju mi se koleginice

-E, jesi šašava, doneće ti sigurno. Čuješ ono što lupa? To tebi dižu spomenik.

Prodje dan, pa još jedan. U apoteci gužva da poludiš, igram kao balerina sa jednog kraja na drugi. Ne stignem ni pogled da podignem. I i i i i i....recept...na njemu žuta ruža-nada, a oči nasmejane,vedre....

-Prošla kriza...

Tri meseca kasnije, zaglavi se na ulazu čovek sa bombonjerom kao vrata, dva dana smo grickale

-Sinčina!!! Rekoše nasmejane oči.

Uz jutarnju kaficu

1.-Što ti je ljuta žena?

   -Našla gomilu ljubavnih pisama

    -Čijih?

   -Njenih

   -?

    -Ni jedno nije bilo otvoreno.

2.-Alo Fato, gde si?

   - Evo me na Savi u Sarajevu

    -Fato, Sava nije u Sarajevu

    -Evo ti Sava, pa mu ti objasni.