5.Barbara-zimovanje

Ujutro, pre nego se magla podigla sedoše u kola I počeše da se spuštaju niz planinu. Činilo se da idu kroz neku nestvarnost, da lebde na oblacima, da se provlače kroz neku nepoznatu zemlju. Sve zavijeno u maglu, ponegde se samo vidi visok bor, ili otvoren put u bezdan. Pa opet magla.

Put je mestimično bio zavejan, mestimično očišćen, polako su se probijali. Nekoliko puta naleteli su skoro na obrušen sneg.

Sve je bilo lakše kad su stigli do rečice sa toplim izvorima. Zelenilo šume je nestajalo, sneg je prestao da pada, magle nije bilo osim pramenova koji su se dizali iznad potoka.Topli potok vijugao je dotičući sela, hladeći se usput. Prolazio je pored nekog pašnjaka, pa pored voćnjaka, pored kuća, zaobišao je i kuću u kojoj je stanovao neki namrgodjeni brdjanin, koji ih je pratio pogledom dok su prolazili. Barbara se strese, provodi život, gledajući preko tarabe kako kola prolaze, stvarno nas ima različitih.

Beline je nestalo, zima je ostala visoko u planini, dole je bilo samo blato, mulj.

Putovali su dalje, ostavljajuci iza sebe Mestašce, neke ljude, koji su nestali, prošlost.

Veselo su pričali u kolima, prolazeći pored sela, reka, malih restorana.

Barbara je mislila kako će uskoro upoznati Stiva, kako će papirnati prijatelj, postati živ, čitala je novu pesmu Saše, smejala se Bahusovim idejama, vreme je prolazilo.

Dok je ispred hotela uzimala štake, i šepala prema recepciji, dve ruke je uhvatiše. Jedna joj je pomogla da uzme torbu, druga joj otvori vrata. Nasmejani Filip i Miloje rekoše da je Vera vec stigla, brlja na nekoj slici, ima inspiraciju...

 Filip se naginuo da joj otvori vrata, poznat miris, zapahnu Barbaru. Ludim, pomisli, Olivera nema, neće ga biti...život se nastavlja bez njega....

NASTAVIĆE SE

Uz kaficu

1.Tata, tata, dodji da vidiš nešto smešno

--Šta?

--Mama pokušava da autom istera garažu na ulicu

2.-Ko je ženomrzac?

   -Čovek koji zatvara oči kad vodi ljubav.

   -Zašto?

   -Ne može da gleda kako ona uživa.