Barbara-ZIMOVANJE  1.

Sneg je prestao da pada i sunce se pojavilo. Planinska lepotica je blistala. Grane borova, teške od snega, povijale su se skoro do zemlje. Sunčevi zraci plesali su izazivajući dugin vatromet boja. Zelenilo šuma dopiralo je do samih oblaka, sada belih, oslobodjenih težine snega. Nebo je svojim plavetnilom potsećalo na more. Priroda je ovoj planini poklonila svu svoju lepotu.

Barbara je zimske praznike provodila na snegu. Bilo joj je dosta magle, smoga, svih peripetija, rešila je da sve preda zaboravu i dobro se odmori. Bar tako je trebalo da bude. Pripreme su izvršene. Društvo se dogovorilo, sakupilo i krenulo.

Prvi dan na Kopaoniku bio je nezaboravan. Onako bledi, iz grada, istrčali su na planinsko sunce. Crven nos sa tendencijom guljenja, pegice i rumeni obrazi bili su posledica. Neumorno je skijala ceo dan, uveče sedeljka do kasno u noć, ovo ipak nije Slovenija. Dan je projurio.

Noću je napadao novi sneg. Pahuljice su viorile. Prava zimska idila. Ujutro, Barbara je izašla iz hotela...skijaška staza...pad...kvrc...ode noga. Sad sedi u foajeu hotela, nesretno gleda gips na nozi i ispija već treću kafu.

Da ide kući? Ili da “diše” na planini? Disanje je prevagnulo. Ali šta da radi dok su svi na snegu?

Lap-top spasonosna naprava. Sedi na fotelji, i...da radi?...baš i nema volje...Kucka neodredjeno, i nešto joj padne na pamet: poznanstva, moglo bi da bude zabavno. Pronalazi sajt. Podaci...ime...šta da stavi? Zamislila se kao da od toga zavisi stanje mira u svetu.

Barbika! Uvek je volela tu lutku

Ne može, zauzeto.

E, nećeš, hoću moju Barbiku, i Barbika dobi još jedno slovo B.

Lozinka? To je bar lako, i nekoliko brojeva i slova nabacanih bez reda. Pokazalo se da to i nije najbolje rešenje, jer ih je zaboravila već pri sledećem uključenju.

Gotovo!

Osećala se kao dete u poslastičarnici. Koliko imena, koliko ljudi, a svi lepi, pametni, iskreni...

Pored Barbare sedela je slikarka Nada koja je na planinu došla po inspiracije, i poznat pisac tekstova narodne muzike Miloje. Svi su nešto “ozbiljno” kuckali. Barbara je bila na chatu, Nada igrala igrice, a Miloje sastavljao stihove u stilu:ubi ga, ubi je, nevernik, nevernica, tugo moja, jao meni nesretnika...sve što dira srce, onom koji ga ima.

Pored Barbare protrča mladić 15-16godina, i  saplete se o njen gips. U strahu ju je pogledao, ali se ona samo nasmejala i rekla

-Za kaznu mi donesi jednu Coca-colu iz bara.

-Letim, odjuri mladić, tu sam za sekund.

Vreme je proticalo,dečak se nije vraćao.

-Dečaci, pomisli Barbara, nikad da se osloniš na njih. Ovaj put se prevarila, dečak nije bio kriv što se nije vratio.

NASTAVIĆE SE

UZ KAFICU

1.-Hoćemo li dragi?

   -Suviše je kasno.

   -Ali tek je deset....

   -Ne radi se o satima, nego o godinama

2.Čas fizike:

-Snagom vode stvara se struja koja nam daje svetlost.

Znate li još koji takav primer?

-Na primer, pranje prozora...procvrkuta glasić