BOKS MEČ

U jednom komentaru na postu pisalo je da ima više žena nego muškaraca.

E baš da nisi u pravu i kad si u pravu-da ja to proverim.

Ipak, malo ću da si pomognem, pa zna se da moram da pobedim, i sa dva drugara, krenem na boks meč.

Još na ulazu sam videla svog Boška Boškovića. Nikad da udješ. Na svakim vratima stoje po dva tipa. Jedan prepipava, drugi maše nekom palicom. Sve ti oduzmu, meni uzeše dvadeset dinara u metalu, nisam imala više, zbog sigurnosti kaže, e, ako će 20 dinara da ih osigura, neka im....mobilni koji je kao omanja cigla, nisu dirali, a ni ključeve kojih sam imala kao da honorarno radim u Bastilji

Oko drugara su mahali palicom, mene isprepipaše, valjda su mislili od onih krivina da je neko oružje(pa kad razmislim...i jeste...)

Udjosmo, na prste jedne ruke da nabrojiš ženske...tek da se zna....

Čudna atmosfera, nekako uzvrela, napeta, vruća, galama, ali kao neko iščekivanje, mora da je tako bilo nakad u Areni Rima.

Osnovno znam, idu kategorije po kilaži, jedan pobedi, drugi izgubi.

Počeše borbe. Neki mladići, nikakvi, kao bore se, padne neki udarac, više se ja borim da u gužvi udjem u bus, ali...Ne dopada mi se, izgleda kao neki loš balet., a i baletani su lepši. Skakuću tako, čini mi se 3 minuta, gong, pa opet...Ništa. Koliko priče...

Odmiću borbe...

Teška kategorija, dva gorostasa. Lepota. I ništa. Tras, jednom dva puta, ovi i ne skakuću. Uf što bi mu se uvukla medju one ručerde, pa ga srušila dok bi kazao piksla, hi,hi,hi...

Srednja kategorija. Udje mladić, lep kao Apolon. Crn, onako trouglasto gradjen, ramena, boli glava, a stručić, kao u devojčice. Noge duge, prave. Lepota, kad vam kažem.

A njegov protivnik? Nešto nabijeno mišićima, sitne očice, samo strelja onog “mog”. Nabiše mu u usta nešto grozno, kao još jedni zubi, on pljuje preko toga. Užas!

A onaj “moj”stoji kao pravi princ, plava majica zategla preko grudi.

Onaj “baksuz” jedva dočekao gong. Kad je navalio, kao da mi je neko usadio propelere umesto ruku.

Onaj “moj princ”, pristojan čovek, izmiče se, jok, Propeler navalio sve pršti.

Vidim da i sudije imaju našto protiv Princa, opominju ga, viču Borba, jes’ kao da će sad neko da čita novine, Politiku, Blic...Svašta...

Zagrliše se, i to na inicijativu ovog “mog”, vidi se nije neka kabadahija, nešto mu govori, opet se dere onaj sudija, nesto kao: KLINČ, ima nešto protiv, pa to ti je....

Onaj “baksuz”, se odmače, razmahnu svoje propelere, poče da treska, udari ga malo iznad leve obrve....i jao...prsnu krv, neko baci peškir na pod ringa....publika urla....a ja? Okretoh oči ka tavanici i kao da sam nokautirana sedoh na pod.....

Ali više je bilo muškarca

UZ KAFICU

Zali se bokser svom treneru.

-Sudija je imao nesto protiv mene

-Zasto mislis?

-Pa kad sam pao na pod poceo je da broji, sto je brze mogao: jedan dva, tri, cetiri, pet i pet deset