AnaM napušta blogoya po svoj prilici

Znate da se ja ne prenemažem, ali ovo je već ozbiljna stvar.

Prodajem stan, i selim se pod hitno iz  SRBIJE!!!!

Znam da će mnogi odahnuti, neki neće ni primetiti, ali baš me briga, odoh ja!

Samo da sredim papirčine.

Pita li se neko zašto?

Prvo, na more idem pod obavezno u GRČKU!

A u JAPAN ne idem ni pod razno!

I sve je to zbog ovog članka, mislim da će mnogi slediti moj primer, e Srećko, Srećko, šta uradi naciji?

Objavljeno na jednom hrvatskom blogu

 Oni krenuli na zlato, a naši mučenici???

Eeeeee...

 Bar da osvoje bronzanu!

Ma, nešto mislim, radnju ne rade priče, ovi što ćute, verovatno nemaju kad da pišu po novinama, rade ljudi... pa to, sklekove i tako to...

Da ipak ja to proverim pre nego što krenem, kakve sam sreće otićiću u Japan!

Palindromi su mi se uvek dopadali, ovo je objavio jedan novinar koga izuzetno poštujem i volim, neće se ljutiti što ga kopiram, neko me je učio da koristim copy-paste...

a i ako se ljuti, šta mu vredi...prošao voz...

• Znam da znate da su palindromi recenice koje se čitaju i od napred i  od pozadi... neke mnogo fine rečenice.... imaju isto značenje sa obe strane... he he he... kao i mnogo štošta u životu....

Ana voli Milovana ( e baš ga ne volim, i ne poznam ga)

• Ana nabra par banana.
• Udovica baci vodu.
• Idu ljudi.
• Evo love.
• U Rimu umiru.
• Mače jede ječam.
• Navi uru Ivan.
• Anja sebe sanja.
• Perica reže raci rep.
• Uguraj u jarugu.
• Sir ima miris.
• E sine, ženi se!
• Idu ljeta, pate ljudi.
• I jogurt ujutru goji.
• A mene tu ni minute nema.
• Ružan Edo ode na žur.
• Gola Maja jede jaja malog.
• U Bejrutu Arapi kipara u tur jebu.
• Evo sada sove.
• Nema Kata kamen.
• Imamo ono o mami.
• Ujak ima radar, a mi Kaju.
• On krpu uvali lavu u prkno.
• Oruđa doda Đuro.
•  
• Izvinjavam se zbog malo slobodnijeg izražavanja, ali primetila sam da to ovde diže rejting listu, a ja sam poznata po tome da volim kometare…, neke sam ipak izbacila da se ne zgražava onaj ko čita, a žao mi....(o  caru sto ukida....)
• nikad nisam bila skromna, a i zasto bih bila...pa ja sam JA
• Sigurno ce se neko setiti jos kojeg primera, a ako ne

Dali ste znali

Da sam  slatka?

Ja nisam

Ali su znali komarci,

 pogrickali su me večeras na Dunavu do....

Ja im mašem da ih oteram,

a oni mi dotrčali u naručje...

Da li znate?

Gde se kupuje ono što se bije meso, pa postanu šnicle?

Ja ne znam

Smučila mi se ona travuljina koju danima brstim, kao koza.

Da li ste znali?

Postoji platonska ljubav

Ja nisam,

 Platone idi do djavola, ti i tvoje glupe ideje

SABLJA

Izbacivanje stvari se nastavlja.

Ekspresno!

Ima sve da pobacam, kad mi nešto treba nigde ga nema, a samo pravi lom. Izgubilo se ono sto se biju šnicle da budu tanke, sad ne mogu da kuvam jedino šta znam, šniclove.

U  kompjuterskoj sobi umesto neke igračke za računar, sablja.

Šta ćeš ti tu, mislim se ja.

Ona ništa ne misli, ćuti.

Dugačka je oko 80cm. Kad se izvadi iz korica sjajna je i oštra. Baš su ljudi nekad bili krvoločni. Zamišljam kako vadim sablju iz korica i vitlam oko glave nekom razbojniku. Više bih ga povredila da ga klepim onom sabljom, nego što bih ga proburazila.

Ništa bez snajpera, moj brajko, tu ne moraš da budeš neka junačina.

Traži mi poznanik iz Boljevaca da mu  dam tu sablju, a ja, baksuz, žao mi. A možda mu i dam, šta će mi.

Eventualno bih mogla da je stavim kod vrata umesto pištolja. Treba li i za hladno oružje dozvola, i ono što se plaća godišnje.

Sad zamislite ovu scenu, neko zvoni, a ja se obučem kao haremska igračica i počnem da vitlam onom sabljom. Otišli bi sektaši, oni što nude usisavač od 1000 EU, i oni što poklanjaju telefone uz još nekih pet drangulija samo da im date 20.000dinara. Pobegli bi glavom bez obzira,  garant, da li od sablje, da li od mene, ali bilo bi efikasno.

More, razmisliću još da li da je dam.

Toliko o mom bacanju stvari.

Slika, je iz porodičnog albuma (neće se buniti niko), a sablja sa neta.

Moji prijatelji znaju da sam češkog porekla po ocu.
Broj osam je za Čehe fatalan.
Moji prijatelji znaju šta taj broj momentalno znači za mene. E, nema više rešila sam da zavedem red, pod hitno!
Sad smo u godini osmice, april...krećem!
Poslala sam nekoliko mailova, i SMS-a, ali to vam nije interesantno.  Ih nije, znam da jeste, ali, šta vas briga ako niste na listi za SMS. Red ima da zavedem, i ona osmica neće više da mi bude nad glavom!

Krećem sad na kuću, ima da budem domaćica de luxe( ko se smeje? Ništa na ovom svetu nije nemoguće)
Ijuuu, šta je ovo?

Malo, dugačko tridesetak cm, visoko petnestak? Ima neka žica iz njega! Sad ću da gurnem to u struju. Jaaaaoooo, ima i neki točkić! Belo, pa zelenkasto. Piše da se zove Philips. E, Filipe gde si bio ceo moj život?
Joj vruće! Pec! Baš je zanimljivo! Sad ću da ga ispitam! Onako laboratoriski!

Zaključci.

1.Neindentifikovani predmet kad se stavi na  majicu, majica postaje drugačija, nekako ravnija, kao kad se kupi

2. kad se gura tamo vamo, majica cela postaje ravna!

3.Kad se taj predmet stavi na zavesu, zavesa se zbrčka, treba da se točkić okreće.

4.Izlazi mu neka voda odozdo, i neka para odozgo! Svu me pokvasi, a kosa kao miš iz rasola, sve se ispravila!

5. Kad se predmet ostavi na majici i ode na telefon, majica dobije neku rupu na sredini, tamo gde se stavlja prising.

6.Predmet je vruć,( izgore me baksuz) dok je utaknut u struju.

7.Predmet je još uvek vruć iako je izvadjen iz struje( mora da je to perpetum mobile)

8. Pažljivo sam stavila vrući predmet natrag u ormar, da li je trebalo onu vodu baciti?

9. Sad ne znam ko taj predmet koristi? Muškarci ili žene?  Da li da ga čuvam za sebe, ili da ga zavrljačim?

10. Nemam neko posebno mišljenje o njemu!

Pre podne ćemo da preskočimo da izbegnemo herc-atak Poglavičinom plemenu, a još više nekim saučesnicima u jutarnjim delatnostima.

Ručak ćemo isto da preskočimo, zaboravila sam da jedem, a i da skuvama.  Niko se nije žrtvovao da to uradi za mene, a baš bi mi lepo legao neki kuvar.

I rano popodne ćemo da preskočimo, pravac popodne.

Naravno cvrči sve što može u isti čas. Odabrano cvrčenje, poseta u drugi kraj Beograda, nešto na M.

-Kako da stignem tamo?

-Najsigurnije ti je taksijem

Posebno je sigurno za moje džepove, mislim ja. Oni kavijar jedu za doručak, a ja sam ga jednom u životu probala i bljak. Taksi bi me sa Novog do M koštao kao dvogodišnja primanja, čak kad bih naišla i na onog našeg taksistu.

I dobijem ja detaljna uputstva, sve napisem, brojeve autobusa, ulice, skretanja, samo što ljude nisam nacrtala koji tu prolaze. I naravno, prešli ste se, nisam zaboravila papirče kod kuće.

Dodjem u centar, to je bilo lako

Trg Republike, ili kako se već zove, prvi problem.

Trebalo je ući u 26, ali nema, ima 27. Pa šta, mislim ja sigurno idu u istom pravcu,komšije i udjem. Zavoza me u vražju kapu, jeste M, ali nije ono moje M, pa ti ja nazad. U leb mu se ogadio, sidjoh u zlo doba kod Vuka. Sad je lako, samo Bulevaram, pa Sindjelićeva, pa Niška, pa....

To sve pa, je bilo strava.

Mislim ja Sindjelić, onakav junak velika ulica, i naravno skrenem u neku veliku. Prdedjem se, izgleda da je samo za mene junak, za gradske oce i nije neki, prcknedlastu ulicu sam našla posle pola sata.

A Niška?

E, onoliki grad Niš, a ulica pet metara. Naravno i tu sam Nišu dodelila veću ulicu i završila na Kalenićevoj pijaci koja nije oprana od Prvog srpskog ustanka!

Natrag je bilo lako, kad sam stigla, prevrnuli su oči i stavili me u kola do kuće, inače bih ja još razgledala naš lepi grad tražeći pogodan bus za Novi.

Sa tobom je sve kako treba

I kad si tu  i kad te nema

I kad te dodirujem

I kad sam sama

I kad me gledaš

I kad pijem kafu

I kad ti se smejem

I kad te ljubim

I kad te gubim

U snu te grlim kad mi se spava

Zbog tebe me nikad ne boli glava

O tebi uvek sve znam

I samo ću tebi srce da dam

Sa tobom je sve kako treba

Jer ti si moj plišani meda

Odgovor

Oprosti mi, ne volim te na taj način

Sjajnije od zvezda danas su moje oči
Jer ti si mi osmeh podario u noći
Ja ću taj dogadjaj u pamćenju zanavek zadržati
Iako ti nisi muškarac koga želim zavoleti

Vatrenije od  plamena danas su usne moje
Jer dotakle su načas žar usne tvoje
Ja ću taj dogadjaj u pamćenju zanavek zadržati
Iako ti nisi muškarac koga želim vatreno celivati

Dati svoje srce tebi, bila bi prava čar
Ali već ga dadoh drugome na dar
Ja ću taj dogadjaj u pamćenju zanavek zadržati
Ti si muškarac koga želim prijateljem imati

Ako bih ikad nekom svoju ruku i srce dala
To nikad ne bi bila samo nasmejana šala
Jer ja bih ga bezuvjetno, bezmerno volila
I za drugi život se ne bi borila

Ipak to je malo preozbiljna  tema
Za mene takvog života nema

Nestašna sam sabajle

Ništa više nema smisla

Ostala sam sva pokisla

Da li se izgubio pravi sevdah

Il’ ti je to samo predah?

Misliš da si mnogo fin

Kad mi kažeš da sam k’o benzin

Šibica da si nežna

I da te zamnom muči čežnja

Dragi nisam ja tanka trska

Bolje reci kakva ti je drška

ja imam snažna ramena

I džaba ti ako je malena

Nemoj da se praviš patnik

Meni treba snažan ratnik

Priča radnju ne radi

Nego dodji pa zasladi

Obećavam biću pravi zmaj

Osetićeš šta je pravi raj

I ne brini, kada dodje maj

Svemu ovom ovom kraj

Pošto se nikom nije dopala ona prva pesma, evo sad sam je malo realnije napisala

da li je sad bolje???

Dušo moja, budi samo muško

Pusti mene da vodim,

U kolibi je bilo hladno, smrzla sam se

Na drvenoj stolici sam se zašpranjila

Tvoj mirisni čaj bio je bez šećera

Od životinjica videli smo samo miša

Vrištala sam kao da nisam normalna

Šal moljčav nije me ugrejao

Dušo moja, budi samo muško

Pusti mene da izaberem put

Staza je bila klizava, padoh skoro

Potok pun odbačenih najlon kesa

Muzika, kloparanje polomnjenog prozora

Sećaš se, boleo te zub do ludila

Toliko o uzbudljivoj, neprospavanoj noći

Dušo moja, budi samo muško

pusti mene da organizujem

Povešću te u civilizaciju, uredjeni park

Povešću te u maleni, tajansveni kafić

Asfaltnom stazom do samog ulaza

Pokazaću ti rascvetani jorgovan

Narućićemo hranu u ekspres restoranu

Uzmi dve Coca Cole i neki sendvič

Privuci fotelju bliže radijatoru

Otvori flašu  crvenog šampanjca

Nalij mi čašu da se preliva, penuša

Pričaj, šta je novo kod tebe

Gricni me za uvce, kako samo ti znaš

Pusti  muziku makar i neki jazz

Dadaj kožnu jaknu, ježim se, da l` od zime?

Zagrli me, želim te, nikad te nije dosta

Noćas si bio pravi pastuv

Nemaš suparnika dok tako ljubiš

Želju mi raspaljuje i misao na tebe

Plamen u  mom telu, tvoja želja

Umirem uzimajući te, želim te još

Seks sa tobom bolji  je od svega

 Da li sad vise lici na mene?????

Dušo moja

Povedi me pitom Šumadijom

Povedi me do brvnare tvog detinjstva

Povedi me vijugavom stazicom do potoka

Naberi mi naramke pune poljskih cvetova

Pokaži mi vevricu, zeca, srnu, liju

Dušo moja,

Rasplamsaj vatru  ugaslog ognjšta

Privuci drveni sto, stolicu

Otvori raspukla vratašca starog kredenca,

Nalij mi mirisni šumski čaj

Pričaj, kao nekad, priče Nemanjića

Dušo moja,

Provuci duge prste kroz moju kosu

Pusti zrikavce da nam sviraju

Ogrni šalom moja uzdrhtala ramena

Dotakni usnama žar u mojim grudima

Pokaži mi tajne noći u brvnari

Dušo moja

Rika jelena neka ti bude  suparnik

Tela će se izgubiti u istom ritmu

Plamen će ih osvetliti, zagrejati,

Miluj moje telo, ljubi moje oči

Miris ljubavi jači je od svih stega

Dobro jutro Suncu koji mi ne da da otvorim oči u ove rane jutarnje sate, pa se branim podižući ruke.

Dobro jutro onom ko me je probudio telefonom da pita šta radim i kakvi su mi planovi za danas, a meni je plan da se zavučem što dublje u krevet.

Dobro jutro onom ko me je držao budnu skoro do tri sata budnu navodeći me na grešne misli, a ja sam rešila nikad više!

Doro jutro svima koji spavaju, zavidim im

Dobro jutro onima koji su mi pisali u ranu zoru da bi me obradovali kad se probudim, a ja sam samo gvirnula u postu, očekujući još

Dobro jutro muzici koja budi ceo komšiluk, pa šta meni se dopada i jedini je način da ne zaspim dok kavica ne bude gotova.

Dobro jutro kompiću koji  zafrkava sabajle, obećavam mu, neću ga daviti mnogo za vikend

Dobro jutro čoveku koji mi je doneo plin i zvonio kao manjijak, zapanjeno me gledajući kako otvaram u spavaćici jer nemam kućnu haljinu, pa šta u kupaćem se još više vidi

Dobro jutro svim blogerima, blogerkama i jednom poseban pozdrav, zna on ko je, pa pisala sam i njemu sinoć

Vaša pospana AnaM

Znala sam da sam šašava do dve trećine, ali uzdala sam se u onu treću trećinu. Ništa od nje, pridružila se onima šašavima i ona.

Došao mi drug iz Kragujevca, pijemo kafu i on čeka da mu se javi sin. Doneo mu nešto od kuće. Pričamo stare priče, sto puta ispričane, smejemo se svojim doživljajima i sećamo  naših vragolija. Javi mu se i sin.

-Dodji kod teta Ane, pa ćemo posle negde da izadjemo.

-Koliki ti je klinac?

-Sad će da ...

I tu neko zazvoni na interfon

-Stigao sam, znao sam da ćeš kod Ane.

I, udje klinac, a klinac ramena kao trokrilni ormar, za dve glave viši od mene, a liči na tatu od nekada. Neće kafu, pije nešto oštro.

-Kod mene ti je samoposluga, brljni, pa šta nadješ

-Nije ti baš neki izbor!

Zalepi ti on odmah mene, kako već znaju meni gosti da zavuku. Ja prevrnuh očima i donesoh mu Coca-Colu.

-Sine, kako si došao?pita brižni otac

-Motorom!

Meni oči zablistaše kao farovi na FAP-u.

-Nikad nisam vozila motor, mislim, nikad se nisam vozila na motoru, ispravljam se ja.

- Hoćeš sada?

-Ne gnjavi teta Anu, gde da se vozi sad.

A teta Ana samo trepće kao svraka na jugovini. Pogadjate, izadjoh ja za minut, samo da sednem na motor, pa samo jedan krug oko solitera, pa samo do Zemuna, pa samo do Galenike, pa samo.

Juri onaj motor, ja mislim srce će da mi iskoči, adrenalin se razlio, ma, poleteću u nebo, a umirem od straha. Božanstveno!

Stade on.

-Sad ćeš ti

-Šta ja, da li si pametan? Nemam ti ja pojma ni ravnotežu da održavam, ne znam ni bicikl da vozim, niti znam išta o motorima, i smrzla sam se.

-Teta Ana,

Smeje se klinac, a ja bih ga zgromila što mi se podsmeva. Ali, ja sam ja, brljiva, pa to ti je. I  sedoh, onako ukočeno, držim ruke kao da su štake, ne smem ni da dišem. On protnu ruke nekako upali ono čudo, i poletesmo put Novog Sada.

Nisam ja vozila, ali kao da jesam.

Išli smo polako, ali kao da smo leteli

Bilo mi je do tada lepo, ali onaj osećaj nestajanja je neponovljiv.

Kao kad letiš na belim baršunastim oblacima, ružičasto obojenim, propadaš, propinješ se nestaješ i pojavljuješ se, skoro kao kad jašeš konja, skoro.

Kako ću sad da idem busom? Hoću motor!!! Hooooćuuuuuu!!!!

Vanredno izdanje!!!!!

Psovke  i grdnja AneM

Ti, ti, Karletino, jedan, nijedan. Mene si našao da mi ispunjavaš želje!

 Mene!

Od toliko sveta na onom glupom mostu, potrčao si meni prvoj da ispuniš želju. Nisam mogla da pridjem od naroda da te pipnem po tvojoj glupoj glavi.

I baš nisi lep, nisi, mnogo ti znaš ko je lep!

Eto ti baš sam ti rekla sve!

I svi tvoji prinčevi i kraljevi, svi sem kneginje Libuše, idite u  sto djavola, što ste se naprndečili tu i ispunjavate želje. Dosadni ste kao i istorija!

Gde se ženama ispunjavaju želje tek tako!

Lepo sam ti rekla da mi želja nije formulisana kako treba, i slobodno pitaj koga hoćeš, svi će ti reći da se ja uvek šalim. Ma, nosi se, u onu tvoju šumu, medju konjanike, i nikad, nikad nećeš da izadješ napolje da pobiješ sve koji nisu Česi, ja ću da udarim takvu propagandu protiv tebe, da ćeš videti svog Boška Boškovića.

Mene našao!

Nisam se ljudski ni odmorila od puta, ni razmislila šta sam poželela, a on  TRAS-BUM i ispuni mi želju. Toliki narod, baš sam ja baksuz! Šta li mu se to dopalo na meni da mi je znati???Ljudi čekaju godinama na ostvarenje neke želje.

 Lepota je u iščekivanju, ne u ostvarenju!

Ma, samo da mi je da ga se dočepam, nikom više ne bi ispunio želju dok lepo ne prodiskutuje sa čovekom.

A onaj bloger koji mi je rekao za most, bolje da se izmiče od mene neko vreme, jer će i on da vidi svog Boška Boškovića!

Eto ti tvoje osmice

Most Karlov i želje

V nastavak pragovski-Praha

Šta je legendi vezano za taj most!!!

Kaže, na samoj sredini mosta muškarac mora poljubiti ženu i biće cele godine muškarac. Nije loše! Ni za ženskice, ni za muškarce, pogotovo za njih, ako će biti neka vajda od njih cele godine!

 U praksi to izgleda ovako

Kreneš tim mostom, i od trećine mosta počnu da te balave neki nepoznati manijaci! Ko voli, nek ’ izvoli.

Druga mi se legenda više dopala, ali je mnogo opasnija. Levom rukom dotakne se lik  Karla na mostu i poželi neka želja koja se ne sme nikad reći, mora biti realna i ne sme se nikome poželeti nesreću.

 Kad se ispuni dolazi se po drugu želju.

Gužva na delenju tih želja, strava!

Ja lepo sve formulisala od A-Š, ali me onaj vodič tako isprepadao, pa kad sam poželela želju, nisam Karlu to lepo objasnila, nego sam nešto smandrljala.  Sad kad mi se ispuni tako kako sam rekla, obrala sam bostan jer nisam detaljno razadila želju!

 Uvek žurim!

 Da me pita čovek zašto!

I kako sad da prepravim želju?

 Baš sam brljiva.

I kako da idem iz Beograda ponovo po drugu želju?

 Lepo sam trebala da potražim nešto konkretno , pa da posle ih rasporedjujem, a ne ove nebuloze što sam poželela!

Kažu 100% ispunjava, baš da vidim! Kako samo da izdržim da ne kažem???

Nastaviće se

JOJ, kiša, a osećam u vhu noznih prstiju, svrbucka me, putovala bih, a nemam još mnogo doživljaja iz Prahe....pa nešto mislim...gde bih????uf...

Stručna uputstva AneM za rad digitalnog aparata

Pošto svi daju neka uputstva, rešila i ja da vas edukujem, nisam ni ja najgora.

SAMO VI MENE SLUŠAJTE, DALEKO ĆETE DOGURATI!!!uh slova

1. Posle 3-4 dana baterije se isprazne, i nije ih briga što si tog trenutka na vrhu nekog tornja fakirišeš i lomataš se. Ili su ti rezervne baterije u hotelu, a tu više nikad verovatno u životu nećeš doći. Niko mi to nije rekao!

2. Dugmiće po aparatu pritiskujte samo ako ste potpuno obučeni da ne izazovete sablazan onih koji gledaju stalno kakve su vam slikice, kao da nemaju svoje aparate.Mnogo su dosadni!

3. Znate ono kad se napiše :hoćete li sve snimke da izbrišete? Digitalac misli to najozbiljnije, i nije ga briga šta vi stvarno želite!

4. Neki snimci do kojih izrazito teško dodjete, kao na primer snimanje sa prozora nekog tornja, spuštanje u bunar želja(jedino ja imam tu sliku od cele grupe), ili puzanje po zidu da bi došli u neki glupi ugao, e ti se snimci uopšte ne pojave

5. Slike koje snimite kao na primer kante za djubre(koja komplikacija baciti nešto, na 3 jezika piše šta u koju kantu. Profesor univerziteta da budete da bacite štapic i papirić od sladoleda). Te slike su najlepše.

6. Ima još, ali vratila sam aparat, pa se snalazite dalje sami, valjda ste nešto naučili i od meneka!  Ja sam uvek važila za super profesora!

7. Ne držite nonšalantno torbicu na ramenu, a ako već držite, nemojte da ste baksuz, stavite u nju neki evrić (objašnjenje u jednom od narednih postova iz Prahe)

Nastaviće se....

Šta se bunite, nisam bila jedan dan!

Nastavak ll

Krenem ti ja na izlet u Prag, da skratim opasnosti aprila.

Počelo je dobro. Prosto da se ne poveruje. I bolje da se ne poveruje kad ja idem preko granice, nema šanse da ne bude neka petljancija.

Dodjosmo na granicu.

Pokupiše pasoše.

Nema policajca, pa ga nema, pa ga još uvek nema.

Pojavi se ljut.

Mi se svi nekako stisnusmo. Ja mislim koga li će sad muškarca da prozove.

Gleda on, gleda, podiže ruku, i prst na mene.

-Tebe nema!

-Kako nema, vidi kolika sam?

-Nema te u kompjuteru.

Ijaaaoooo, ja odmah pomislila na Poglavicu, banovo me garant zbog neke moje pisanije. Dobro iz blogoya, nije dobro, ali, šta da se radi, ali što me je banovao iz Srbije?

Izvuče onaj policaj mene iz autobusa kao zadnjeg kriminalca, nije mi lisice stavljao, što jes`, jes`

Ukuca on mene u kompjuter, moje brljivo prezime, adresu, oca, ko zna šta sve. Nema me. Hteo on da me vrati, ali se ja nisam dala. Kad su oni u autobusu videli da ja neću peške u Suboticu, još manje u Beograd, počeše da navijaju za mene. Onaj policaj me mrko pogleda, udari prečat, i sve okreće glavom. Dva i po sata na praznoj granici samo naš autobus. Onaj narod u autobusu me gleda kao, ma, znate kako me je gladao.

-Ne znam ja da li će te Madjar pustiti, natrag ne možeš bez njegovog pečata.

Madjar me pustio u EU.

Na povratku, opet belaj. Madjar sav sretan da ja napuštam EU, a onaj naš se opet uskopečio.

-Kako si se ti stvorila uopšte tu? Daj ličnu kartu.

Htedoh da mu kažem skočila padobranom, ali, mani ga, bolje da ćutim da me ne spakuje u bajbok. Ja ličnu kartu ne nosim ni po Beogradu.

 Bilo je opet povuci-potegni, lična karta, pa lična karta ili da se vratim u EU. Bilo je jos nekih komplikacija,(o  tome drugi put), tako da ovo moje bilo bedno, i evo me,  ja došla. Ko je primetio da me nema lepo od njega, ko nije, neće primetiti ni da sam došla.

Nastaviće se

Vratio se Šime,

Di je bija da je bija

 lipo mu je bija

 nije Šime nego AnaM

KRALJEVSTVO ZA PARČE HLEBA!

GLADNA SAM!

Nisam ga danima videla, a u kući ni mrvice.

Aj`mo redom....

Da li ste znali da je blogerka Mirijam vidovita?

U januaru je rekla da će me videti uskoro u svojoj dnevnoj sobi. Smejala sam se, ni u peti mi nije bilo da putujem u Prag.

Ali, prvo najvažnije.

U Pragu me je na prečac osvojio jedan slikar. Dobila sam na poklon crteže. Smejali smo se, šalili. Prvo smo zajedno bili na kafi i sokiću,  a priznajem išli smo i u moju sobu, valjali se po krevetu, igrali se sa baterijom, ludirali. Uživala sam, naročito kad se oslobodio. Poljubac sam dobila samo kroz vazduh.

 Crtež je napravljen pred mojim očima, garantujem da je orginalan.

Trčali smo preko ulice držeći se za ruke, gvirili iza kola da ne naidje tramvaj, i na rastanku smo mahali rukama. Tako je brzo proletelo vreme!

Ima rupice na obrazima kad se nasmeje, oči kao more plave, dugu plavu kosu, baršunastu ruku, umiljatost mačkice i juri kao čigra,  super je!

Zove se Jovana, ima tri godine(pametna je kao da ima pet) ćerka je Mirijam blogerke. Videćete, jednog dana zaseniće Pikasa

Nastaviće se....

Imam puno doživljaja, ne znam odakle da počnem, sa smešnim, strašnim, glupim, policajskim, ili, ma videću sutra, ko ne pobegne na vreme.