Blog Hostuje:
Da li ste znali?
Na splavovima prave palačinke, ali samo sa euro kremom, nema ni sa orasima, ni sa džemom od kajsija, o nuteli da i ne pričam.
Ja nisam, pa sam naručila porciju. Kad se plaćao račun koštale su da sam mogla da napravim palačinke za celi moj soliter, i još bi novaca ostalo za po neko piće.
30.3.2008 2.
Da li ste znali?
Kad džezvu sa vodom staviš na plin,
moraš za nepun minut da zakuvaš kafu?
Ja nisam
Noćas sam kasno legla i planirala sam da spavam kao Trnova ružica, ali niti sam ja Ružica (sreća), niti se ona žaba pretvorila u princa, i samo što sam dotakla jastuk i počela da sanjam
Zvrrrrrrrr zvrrrrrrrrrrrrr, telefon.
Ko to lupa u po burne crne noći, Feruz paša, to jest ja, iz sna skoči.
Žižak drhće, to jest, upalila sam svetlo
Stravu čita sa pašina bleda lica, to jest, sva sam se isprepadala.
Nekoj ženi pozlilo, automat prebacio vezu meni,slučajno, samo sam čula
-Jako mi je loše, sine, ne mogu da dišem. Dodji.
-Stanite, ko ste vi? Odakle zovete? Dajte mi telefon sina!
Panika me uhvatila. Ona mi izdiktira neki broj devetocifreni
-Ne postoji takav broj , dajte adresu, kako se zovete?
-Ne znam adresu, bila je ranije III B..... zovem se L.....
Samo se čuo tup udar, i više nisam mogla da prekinem vezu. Panika me uhvatila. Nisam znala šta da radim. Telefon neupotrebljiv. Srećom tu je mobilni.
Zovem 988. Da li ste probali mobilnim? Strava, a vreme prolazi. U zlo doba dadoše mi preko imena i adrese broj telefona te žene. Moja greška! Telefon joj je zauzet, naravno nije spustila slušalicu. Kako sam glupa, samo sam izgubila vreme.
Zovem policiju. Godinu dana je trebalo da se jave. Dala sam sve podatke, nisu me tretirali. Ne mogu da idu tek tako kad im neko samo javi. Dajem sve svoje generalije. Ne može, zovite hitnu pomoć.
Zovem hitnu pomoć. Milion puta mi je rečeno da sačekam. Najzad, se javiše. Ne mogu da dodju tek tako. Dajem podatke koje znam. Mora ona ili neko njen da se javi.
Poludela sam.
Stalno okrećem telefon one žene
Ništa.
Mrzim kad sam tako nesposobna. Imam prezime! Imenik! Rekla je sine. Nadam se da nije od onih žena koje tako zovu kćeri. Otvaram ga 270 prezimena L....... Ja sam jedina sa svojim prezimenom, a ona je baš morala da se zove kao 270 beogradjanina. Vreme prolazi. Želela bih da nisam tako nesposobna, ali neki put vam mozak stane. Mora biti neka kombinacija mojih brojeva. Okrećem telefone. Svakog pitam da li ima majku D......Svašta mi govore. Psuju, pominju mi familuju. Bunovni muški glas
-dr L.....
-Imate majku D....
-Da
-Stanuje u .....
-Da......
Ura! Uspelo je!
Posle dva sata, zvoni moj telefon. Ona žena.
-Pala sam, slomio se štap. I ne guši me više. Javite se ponekad da popričamo.
A onda glas njenog sina
-Sve je u redu, nije mogla da dohvati nitroglicerin.
-Hvala!
Ostala sam postidjena, svašta se moglo dogoditi, bila sam potpuno blokirana, koliko mi je vremena trebalo da nešto uradim.
Da li ste znali?
Dva tela ne mogu da budu u isto vreme na istom mestu
Ja nisam.
Probala sam da parkiram jedna kola. Sad znam. Zna i stub.
Ja sve osećam
I kad si ljut kao bull
I kad si sasvim cool
I znam da ti je zanat
Meni da teraš inat
I vetar dok te mazi
I druga kad te pazi
Pa ti ne dam svoje ruke
A tebe spopadnu tada muke
I ljutnju, kad si besan
A nisi toga svestan
I da voliš rokerice
A ne manišeš ni reperice
I tugu kad, si setan
I osmeh kad, si sretan
I kad te zavaravaju iluzije
A spreman si za moje fuzije
I kad dolete laste
I kada ti želja raste
I kad ti se nešto klima
I kad ti dodje plima
TEBI
Bilo je dosta ovakvih postova i glupiranja, pogotovo sa pesmama.
Ovo je poslednja pesma u tom stilu, i možete da odahnete.
U aprilu ću pokušati da se ponašam pristojno, i da ne pravim gluposti.
I krajnje je vreme:)
Jedan me komentar provocirao
Uvek možeš da znaš dokle želiš da daš
Uvek možeš da znaš kome želiš da pripadaš
Uvek neko june
Može da te mune
Svaka ljubav dok traje
Misliš jedina je
Samo ponekad dodje neki vrag
Pa ostavi preveliki trag
Zato kad veru ubije laž
i ne dobiješ nikakav staž
Onda dobro znaš, mani čudo
U životu, zabavljaj se ludo
Cvrc-mrc poslić
Pre mesec dana iznajmila sam kamionac petotonac, da odnesem u sud papire koje sam skupljala po tri države. Sad je trebalo sam da odem, cvrc-mrc formalnost. Evo kako je to izgledalo
Prvo je pištalo kao poludelo dok sam ulazila, narod me je gledao očekujući da uletim u kožnom kombinezonu sa mitrljezom i 2-3 bombe, prising nisam imala na obrvi, a za pupak se nikad ne zna. Obezbedjenje je stavilo ruke na kukove. Što li?
Ja ti onako pravo sa vrata, zaletim se u lift, da mi ne pobegne, ali iz njega je izlazila kafe-kuvarica sa vrelom kafom. Pogadjate?
Jeste!
Okupala je obezbedjenje, radoznalace, a ja sam zaglavila u liftu.
U sudnici me dočekala sudija (sudijica li se kaže?), metlu je verovatno parkirala daleko, jer je bila ljuta, užas, stalno je grdila nekog tipa, idiota, koji je zove samo kad mu se pri(cezurisano, mada je ona to vikala na sav glas).Ceh nije on platio, nego ja. Još dva papira!
Krećem u rat za nabavku novih papira
Nastaviće se...
Jutro me budi sa tvojim imenom
Dokaz je oblak koji mi se smeši
Dokaz je je ptica na mom prozoru
Dokaz su tvoje oči tamnije od noći
Dokaz su dodiri tvoje ruke mom telu
Dokaz je moja želja koje se tvojoj pruža
Dokaz su ove reči koje ti šaljem
Ustvari dokaz je da si za me jedini na svetu
Tebi
Došlo je do male zabune koje su izazvali neki stihovi. Imam pravo da ih pišem još tri dana, posle ću da budem med i mleko, dobrica, videćete
Ako napišem post o rudniku, znači li to da sam rudar? Ili ako pišem o slavuju da letim i pevam?
Jok, bre, možda i poletim, ali od pevanja nema ništa, zadnji put sam pevala na jednom splavu i ne pada mi na pamet to da izvodim dok sam živa. Bilo je strava. Bukvalno! Ne samo zbog glasa. Nećemo o tome.
Ove pesme su ušle u moju glavu, počele da prave dar mar, i ja ih frljnula napolje. Nije da je bila tamo neka gužva, u toj glavi, kažu nema ko zna šta.
Što se tiče zaljubljivanja daje se na znanje narodu plemena Poglavice ( kako se on uopšte zove?) da nemam kade da se zaljubim, jer dotični Poglavica stalno uvodi neke novotorije koje mi dušu pojedoše, ne mogu da ih savladam sa mojim znanjem, što se primećuje, moji postovi su prilično golišavi, nemaju ni slikice ni pesmice, samo slova. Užas!
E, sad, na svetu ima 5-6 milijardi ljudi tako kažu, nemam kad da ih brojim, a ne bi mi dali ni vize za te sve države, pa im verujem na reč.
Koji bi ja baksuz bila da mi se niko ne dopada od tolikog naroda.
Čudno, toliko milijardi, a samo jedan, kad me vrhom prsta dotakne, noge mi se skrate, srce počne tupa lupa,( kod kardiologa da odem)zbunim se, počnem da lupetam. Sad ako taj prst krene malo dalje, obrala sam bostan, usne se osuše, džaba ih jezikom lizati, podrhtavanje počne negde iznutra, kao električni udari 500(pojma nemam čega), nema šanse da mirno stojiš, neki talasići krenu, koje talasići, u medjuvremenu, onom prstu se pridružio i dlan, pa kao kad kamen baciš u vodu, oni krugovi se šire. Lako kamenu, on, buć u vodu, a meni neki orkan počne da luduje, neka vrela lava razliva se telom.To nije ni malo zgodno, počnem da se vrpoljim i pravim neke blesave pokrete telom. Što su ti pokreti brži, to mi oni talasići prave veći cirkus.
U toj fazi ni tuširanje ledenom vodom ne pomaže. Najradje bih onaj prst, dlan, i onu ruku koja im se pridružila, gurnula što dalje, ali ne može, zalepilo se nešto, pa se uvijam prema onim dlanovima, i upijam u njih. Belaj!
Svemirski brod sad traži planetu za iskrcavanje, nema šanse da se zaustavi, obala se razliva da ga meko dočeka...i nema više...ma ima, ali predugački post ispade...
Večeras
Sad samo neka neko kaže da sam se zaljubila u gospodina XY-ona
Joj stolica se ljulja,
Sve me nešto žulja
Kad bi samo dragi bio bliže
Al’ večeras on ne stiže
( ijuuu.... Skoro napisah nešto drugo)
Zatvoriću na prozoru kapak
Kad je isp’o pravi papak
Čuje li se to koraka bat?
I njegov topli šapat?
Niko ne zna u čemu je stvar
Doneće mi dragi motkicu na dar
Pa onda još jedan dodatak
Ljubav ima čudnu moć
Uvek zakuca u ponoć
Bila je kao pravi san
I trajala ceo dan
Mislio je dragi, doćiće na mah
Ali nešto brzo ispušta mu se dah
Trebam te noćas, more
E, neću te pustiti do zore!
Niko da me dira ne sme
Ti si lepota svake moje pesme
Ti si razlog zašto se budim
I da živim zato se trudim
Tvoje usne mi vraćaju dah
Tvoj dodir mi ubrzava korak
Zbog tebe znam da sam živa
I da život nije svakodnevnica siva.
Ljubim te svakim danom sve više
Iako znam da mi se loše piše
Pomešaću noćas san i javu
Dotaknuću Sunce i Mesec
Poljubiću, ugrišću
Pomešaću noćas dan i noć
Dotaknuću LJubav i Mržnju
Pomilovaću, ogrebaću
Promešaću noćas sneg i lale
Dotaknuću Želju i Strast
Uzeću te predaću ti se
Promešaću noćas zeleno i crveno
Dotaknuću sam Orjent i Tajnu
Postaću robinja i gospodar
Promešaću noćas pesmu i plač
Dotaćiću Svemir i Bezdan
Nestaću i ponovo se roditi
ZA TEBE
SIMFONIJA PROLEĆU I APRILU
Svoje grane ka tebi povijam
Treperenjem tela te pozivam
Procvetaću pod tvojim dodirom!
Otvaram ti vrata svojih osećaja
Puštam te u krilo svoje sigurnosti
Dodirujem epicentar tvoje maštovitosti
Postaću vrtlog satkan ludim osećajima
Napraviću goblen naših uzdisaja
Dotačiću samu srž uzvrelog kovitlaca
Biću snežna pahulja na tvojim usnama
Biću nežni leptir na tvom ramenu
Biću snažna lavica željna tvog tela
Dodirne me
Probudi me
Raznesi me
Da ne bi bio Dodirnut
Savladan
Zarobljen
Znam da su blogeri najpametnij na svetu, posebno ovi na blogoyu. Zato molim da mi neko odgovori kratko i jasno, bez nekih brojeva, programa i ostalih čudesa. Gde da pritisnem pa da mi se kompjuter ne pali sam kad nisam kod kuće?
Iz čista mira samo počne da se dere, to jest da pušta muziku. U svoje vreme kad mi se to desilo objašnjeno mi je da je moj kompić ustvari ženskog roda, jer su mu svi delovi iz kojih se sastoji, ženskice.kako ženskice su pričljive, možda je to uzrok?
Dotada sam ga smatrala da je ON, jer se palio obavezno ka d sam striptizirala ili skakutala uz orjentalnu muziku!
Znači, gde da ga stisnem, ili gde da je pritisnem da me ne ispreseca kad ulazim u kuću svojom drekom?
Ako ne zna niko, nema veze, nemoj samo da me zbunjujete mnogo učevnim rečima. Ja ću mu sama povaditi sve što mislim da mu smeta, možda je to neki višak, pa se buni.
Nema više
Gotov post
Caolina
Ne mogu srce podeliti
Ne mogu svakom komadić udeliti
Ako svakom deo srca dam
Da li ću preživeti dan?
Za moje suze, nosiš krivicu,
Za sve što se čita na mom licu.
Za moj osmeh tražim lek
Neću da čekam ceo vek
Nije važno, puno ili malo
Još manje koliko mi je do toga stalo
Počelo je kao šala
Na kraju prodjoh kao budala.
Dodje mi danas u goste jedno prcoljče da ga pričuvam dok mu mama ne završi nešto u sudu. Prvo smo se dobro odmerili, da vidimo šta možemo da očekujemo jedan od drugog. Ja nisam bila oduševljena sa njegovim izrazom lica, očito nisam položila ispit kod njega. Vala nije ni on kod mene, ali dete je, šta da mu radim.
-Šta si to uradila od kuće?
-Kako misliš, šta sam uradila?
-Drugačije miriše.
-Ne izvodi, gledaj crtance, idem na kompjuter.
-Ne može.
-Kako ne može, nisi gledao ovaj, kaže tvoja mama.
-Ne može, jer ja sad neću.
-Ko tebe pita šta hoćeš, sedi i gledaj.
-Ja sam muško, ima da slušaš.
-Ko ti je rekao tu glupost, sigurno tata.
-Hoćeš da ti pokažem?
-Nemoj, molim te, dobro, ne moraš da gledaš crtaće, šta čemo da radimo?
-Igraćemo karte da ja pobedim.
-Ne može tako, igra se pa ko pobedi.
-Ima ja da pobedim, inače ću da te bijem.
-Ti se, bre neki kabadahija, neću da se družim sa tobom.
-Moraš, ti mene voliš.
-Jarca pečenog te volim, samo mi skačeš po živcima.
-Ne psuje se tako, kaže se.....
I tu me klinja nauči nekim životnim rečima, sve me terajući da ponavljam za njim. Govorila sam da ništa ne čujem, kad se govore ružne reči, onda je počeo da urla i da se dera. Nauči me dok si rekao piksla. I lepo objasni, tako se psuje, to svako zna.
-Sad daj da jedem.
-Mama je rekla da si jeo i da ti ne dajem.
-Kakav ti je ovo blesav frižider ne mogu da dohvatim ono.
-Ne dam ti to, to je za nekog drugog.
-Hoću to, daaaaj, i prži mi jaje na oko.
-Može li kajgana, pa šunkica, da znaš što je lepa kajgana.
-Jok, na oko! Dva i po.
-Kako bre na oko dva i po.
-Ti si žensko ti napravi.
-Slušaj ti, kajgana ili ništa.
-Maaaaaaaamaaaaaaaaaa, Ana mi ne da da jedem!!!!
-Ćuti molim te, napraviću ti dva i po jajeta i na tavan da odnesem samo nemoj da urlaš. Šta me snadje sa tobom, takvi ste vi muškarci, zakerala
Gundjam ja, ali vadim tiganj, puter, jaja sa sve kutijom. Valjda će da se najede i da se smiri, pa ja mogu da završim ono što sam planirala. Da li deca jedu jogurt sa prženim jajima? Ili da mu dam ajvar? Ne, deca sigurno vole nešto slatko, daću mu kesten pire sa šlagom, i onda sam mirna.
-Šta to radiš?
-Pa razbijam jaje da ga ispržim.
-Ti pojma nemaš, ne radi se tako. Moja mama prvo udari jaje u šerpu.
-Jaja se stavljaju u tiganj, ti ćeš da mi kažeš, vidi ovako
Tu ti ja ono jaje ubacim u tiganj, i ono baksuz, razbi se žumance. Dete poče da se dere što sam mu pokvarila, i uze samo da sprema. Ja se uplašila da se ne izgori na plinu, pa ja šćapim jaja , i tras sa sve kutijom padoše na pod.
-Ja kajganu neću, dere se mali.
Najzad jaja su ispržena, kuhinja izgleda kao da je Napoleon došao u Rusiju, ja umorna kao da sam se pela na Mont Blan, a ono dete sedi i jede zadovoljno.
-Vidiš, rekao sam ti treba da se kvrcne prvo, a ne kao ti. Pojma nemaš!
Izgleda da je mali bio u pravu.
Ja stvarno ne umem da lomim ta jaja, kaže klinac.
Nema tog od koga ne možeš nešto naučiti,
ali da mi je neko rekao da će klinac da me uči da kuvam....
Mahnula sam ti
Krenula sam tvojim tragovima
Prepuštena, vodjena, bez svog uma
Htela sam pobeći gradovima
Biti tek blesak svetla kao munja
Htela sam svojim dodirom Svemir srušiti
Svojom vrelinom sam Rigel ohladiti
Sunce mog srca zastade tražeći, na mah
Ugledah svetlo Beteigeuze, nestade mi dah
Mahnuh ti rukom sa svoga broda
Uplaši me tolika moja sloboda
Jer ja sam za tebe tek zvedica sitna
Ti Orion veliki, nikad ti neću biti bitna
Budi u tamnom Svemiru svetionik noći
Kula svetilja, Zvezda, mojoj samoći
Možeš li biti ono što ni sanjati nisi smio
Ono što ni sebi priznati nisi htio?
Možeš li pravi put naći, samo mi kaži,
Ili ćeš uvek tišinom sakriti neke laži
Da li da drugom dam moju noć?
Da li time prikrivaš svoju nemoć?
Ponekad mislim da srce moje
Može zakucat` tek ležeć` uz tvoje!
Ne, ja to grešim, srce ti staje,
Ne želiš da tebi, nesebično, moje se daje!
Negde daleko, daleko preko sedam mora i sedam gora, soliter. I u tom soliteru ja. Dabome, ko bi drugi bio? Ostali ljudi stanuju u kućicama sa bašticama, bazenčićima i ostalim tandrmoljima.
I u taj soliter došla kamila, prava, pravcata kamila, iz pustinje, sve mi tepih uprljala onim peskom, još ga osećam pod zubima.
Gledam ja nju, gleda kamila mene. Ne mogu da verujem, gde mene baš nadje od toliko ljudi na svetu? Šta li jedu kamile, ne mogu kafu da joj kuvam. Ide ona onako grbava kroz kuću sve ruši, trapavica jedna, nije navikla na skučen prostor, a i svetlo joj smetalo pa počela da ga gasi. Možda neka romantična kamila.
Ček`, ček` da iskoristim priliku. Kažu upornost i strpljivost pobedjuju. Ako nešto želiš i dovoljno se trudiš uspćeš. Probala sam da naučim da sviram gitaru. Na kraju sam htela i one žice i profesora i gitaru da zavrljačim kroz prozor, a prsti mi nedelju dana bili upetljani.
Da isprobam ja ono kamilu proterati kroz iglene uši.
Prisutna kamila
Tu je i igla
Naravno tu sam i ja “strpljiva”
Gurnuh ja kamilu u iglu. Jok, ne može. Ček`, ček`, AnaM nemoj tako, polako, nežno, uporno.
Jok vala, lažu, gurala ja tri dana i tri noći, ona kamila na kraju pobegla u drugi soliter, igla mi negde ispala i izgubila se.
I sad samo neka mi neko kaže da su narodne izreke tačne. Ima odmah da mu pošaljem kamilu.
Nema više
Ćaolina
Gde grešim?
Nisu mi jasni muškarci. Lepo te šutnu i umesto da te ostave na miru, stalno nešto čarkaju i izvode besne gliste.
Pazi sad ovo:
Zvrrrrr zvrrrrr telefon!
- Nisam te probudio?
-Ne nisi, uvek se dižem u ranu zoru oko 10h
-Voleo bih da budemo prijatelji i drugari. Zašto mi sinoć nisi odgovorila?
-Lepo, kako to zamišljaš?
-Mislim da razgovaramo iskreno ponekad telefonom.
-Misliš iskrenost bi se istopila pored kreveta, pa bi bilo i tako to?
-Ma ne, meni možeš sve da kažeš i da se poveriš. Ja te razumem, jer te poznam
-Misliš da ti pričam o sebi?
-Nešto si oštra, ne znam te takvu. Da, meni možeš sve da kažeš.
-Dobro, zaljubila sam se.
-Hmmm, kad pre? I kako ti ide, smeta li ti što misliš na mene?
-Ne mislim previše. On mi mozak pomera, kad me samo dotakne padam u trans. Sanjam ga svake noći. Kad sam
Traaaaaaaas!
Spusti mi slušalicu.
Šta sam pogrešila sad?
Ja samo prijateljski da mu objasnim. Izgleda da nisam razumela to ponudjeno prijateljstvo. Baš sam se obradovala i SMS-u i pozivu.