Budi u tamnom Svemiru svetionik noći

Kula svetilja, Zvezda, mojoj samoći

Možeš li biti ono što ni sanjati nisi smio

Ono što ni sebi priznati nisi htio?

Možeš li pravi put naći, samo mi kaži,

Ili ćeš uvek tišinom sakriti neke laži

Da li da drugom dam moju noć?

Da li time prikrivaš svoju nemoć?

Ponekad mislim da srce moje

Može zakucat` tek ležeć` uz tvoje!

Ne, ja to grešim, srce ti staje,

Ne želiš da tebi, nesebično, moje se daje!

Negde daleko, daleko preko sedam mora i sedam gora, soliter. I u tom soliteru ja. Dabome, ko bi drugi bio? Ostali ljudi stanuju u kućicama sa bašticama, bazenčićima i ostalim tandrmoljima.

I u taj soliter došla kamila, prava, pravcata kamila, iz pustinje, sve mi tepih uprljala onim peskom, još ga osećam pod zubima.

Gledam ja nju, gleda kamila mene. Ne mogu da verujem, gde mene baš nadje od toliko ljudi na svetu? Šta li jedu kamile, ne mogu kafu da joj kuvam. Ide ona onako grbava kroz kuću sve ruši, trapavica jedna, nije navikla na skučen prostor, a i svetlo joj smetalo pa počela da ga gasi. Možda neka romantična kamila.

Ček`, ček` da iskoristim priliku. Kažu upornost  i strpljivost pobedjuju. Ako nešto želiš i dovoljno se trudiš uspćeš. Probala sam da naučim da sviram gitaru. Na kraju sam htela i one žice i profesora i gitaru da zavrljačim kroz prozor, a prsti mi nedelju dana bili upetljani.

Da isprobam ja ono kamilu proterati kroz iglene uši.

Prisutna kamila

Tu je i igla

Naravno tu sam i ja “strpljiva”

Gurnuh ja kamilu u iglu. Jok, ne može. Ček`, ček`, AnaM nemoj tako, polako, nežno, uporno.

Jok vala, lažu, gurala ja tri dana i tri noći, ona kamila na kraju pobegla u drugi soliter, igla mi negde ispala i izgubila se.

I sad samo neka mi neko kaže da su narodne izreke tačne. Ima odmah da mu pošaljem kamilu.

Nema više

Ćaolina

Gde grešim?

Nisu mi jasni muškarci. Lepo te šutnu i umesto da te ostave na miru, stalno nešto čarkaju i izvode besne gliste.

Pazi sad ovo:

Zvrrrrr zvrrrrr telefon!

- Nisam te probudio?

-Ne nisi, uvek se dižem u ranu zoru oko 10h

-Voleo bih da budemo prijatelji i drugari. Zašto mi sinoć nisi odgovorila?

-Lepo, kako to zamišljaš?

-Mislim da razgovaramo iskreno ponekad telefonom.

-Misliš iskrenost bi se istopila pored kreveta, pa bi bilo i tako to?

-Ma ne, meni možeš sve da kažeš i da se poveriš. Ja te razumem, jer te poznam

-Misliš da ti pričam o sebi?

-Nešto si oštra, ne znam te takvu. Da, meni možeš sve da kažeš.

-Dobro, zaljubila sam se.

-Hmmm, kad pre? I kako ti ide, smeta li ti što misliš na mene?

-Ne mislim previše. On mi mozak pomera, kad me samo dotakne padam u trans. Sanjam ga svake noći. Kad  sam

Traaaaaaaas!

Spusti mi slušalicu.

Šta sam pogrešila sad?

Ja samo prijateljski da mu objasnim. Izgleda da nisam razumela to ponudjeno prijateljstvo. Baš sam se obradovala i SMS-u i pozivu.