Što nisam ja neka slavna ličnost, pa da odem kod Poglavice, a on da me turi u radio... ...ih, kud bi mi kraj bio. Nisam ja te sreće, a možda i ne sme da me turi u taj radio, posle bi svi tražili da stalno gostujem, i ostale zvezde bi se uvredile:)
Priča se po kuloarima, neki Čačkalica bio tamo pre neko veče, prosipao pamet, čuj ovo gostovao kod poglavice na Topu, pa naravno da može, kad je sve sa krevetom 30 kila, Pogla ga zalepio na zid kao poster, jedva ga odlepio da krene kući, Čačkalica, ne top, top je ostao, kažu.
Čačkalici se osladilo pa kad je počeo da peva i svira komšiske mačke su pobegle na krov, a možda i nisu, možda su kao i ostale mačke bile samo privučene njegovim šarmom
Nisam slušala pa ne znam koji je to Kurbla, koliko mi je poznato to je motka koja se zabode u motor, ili tu negde, i onda se vrti da se motor zapali. Nisam sigurna da sam tako nešto videla na blogoyu, možda jesam, ali nisam primetila.
Sad, kao neki kažu, malo im jednom, traže reprizu, propustili nešto dok su pisali postove. Malo jednom, pa koliko bi puta hteli? Lično sam protiv, reprize ne mogu da idu u udarno vreme, ako pristaje da bude u neko ne doba, može.
Sad hoću ja da budem Zvezda, premijera, a ne neke reprize.
Zamišljam kako bih to ja.
Kao sednem u neko sopče, mrak, stave mi one šerpe na uši, i čujem muziku, i sad Pogla pita, intervjuiše me, onim svojim šarmiš, zavodljivim glasom, pogledom kroz trepavice kroz dim cigarete
Jaaaoooo... ...što bi to bilo šifonjerično... ...
Milozvučnim glasom procvrkutala bih pozdrave, tek da Danilović vidi da ne mucam,da mi je glas sezualan i da to nije razlog... mada mi nešto dodje žao, kad kaže da sam jedina kojoj nije uzeo broj, pa nisam ni ja njemu uzela meru, pa šta..
Na Poglino pitanje da li mi se neko svidja na blogoyu, strašno bih se zbunila, pocrvenila, počela da uvrčem pramen kose, i pozdravila bih nekoga sa bloga, priznavajući da sam smrtno zaljubljena, ali nikako da umrem od ljubavi, više mu dodje da mi se zbog njega živi, samo da bih mogla da ga komentarišem.
Pozdravila bih simpatičnog blogera koji piše onako simpatične poučne postove sa muzikom,i i gde svako jutro svratim da vidim kakvo je vreme, ne na blogu, u realu, a poslala bih mu virtuelno-papirnato, nes, 10 kg, da se slatko napije i počasti društvo.
Mom đavolku, bih poslala papirnati vreli Kiss...mmmmm Cmooook, makar prsnuo i zapalio se mikrofon
Onom što mi piše potpuno isto kao svim blogerkama, pa i meni kad sam imala još jedan nik, poručujem da znam da me voli,obožava, zašto bih ja bila izuzetak? Voli on sve ženskice, i svaka mu je jedina.
Onom što piše da ne zna latinucu, poručila bih ćirilicom, ali nezgodno, ima i dece, koja slušaju, on zna da ga volim, i da mi nedostaje na blogu, neka se vrati, pa makar doveo i celi harem, neću biti više ljubomorna.
Ih Poglo, kad bi se ja raspričala, pa ti kad bi zatamburao i zapevao kako znaš
Pozdravila bi i one što mi jedno pišu kao komentar, a drugo u pp, hmmm... ....a da objavim Sabrana pp AneM? Što bi bilo zanimljivo!
Pozdravila bih posebno mog novog kuma Radeta Vojića SRK, i poručila mu da se radujem knjizi koju je objavio.
Posebno bih pozdravila sjajnu Zvezdu, s neba, koja me čuva u tamnim noćima, iako nije bloger, ljubim ga u crnu rolku. Večeras mi je nedostajao.
Onog što je iz reala došao da bude bloger, zbog mene, pa se šokirao kako sam se tu lepo razbaškarila, ne bih pozdravljala više. Ima nezgodan običaj, iako nije fudbaler, voli da me šutne, a on de se pretvori u žabu. Verovatno sad krekeće u nekoj drugoj bari. Poručujem mu da blogeri jesu šmekeri, ali ne dolaze svi zbog tucanja kamenja, i kresanja upaljača, neki dolaze i iz drugih razolga, hm... ... mora da je tako... hmmm, ma jeste, sigurno... ...bar dvoje, ma... jedan, da jedan sigurno gleda blogerkima u dušu... ako duša nije smeštena u dekolte, pa šta da radi čovek?:):)
Iju, skoro da zaboravim, naravno da bih pozdravila i neke, blogerke, neke su mi posebno drage, volim da ih čitam, uživam u njihovim slikama, stihovima, smejem se postovima, razmenjujem SMS-ove, jednostavno ih poštujem.
Posebno pozdravljam jednu blogerku, ona zna koja je, i zna da mi je draga, i volim kad mi se javi, pa makar i komentarom.
Pozdravila bih šapatom još nekoiko blogera, ali sam čula da su im ženskice u realu, a i poneka na blogoyu, još ljubomornije od mene, ako je to uopšte moguće, pa bih mogla da nastradam, ali oni znaju da su mi u srcu, i da ludujem za njihovim postovima, i da čitam i kad ništa ne razumem, samo da se ne uvrede, onda lupim komentar i svi se smeju, promašila temu.
Cmokić onoj pobegulji bih poslala kad Pogla okrene glavu da uzme upaljač, i pesniku u mom znaku horoskopa, zmaju,poručila bih da mi nedostaju, ali, šta da se radi, ja njima očito ne nedostajem, inače bi ponekad bar navrnuli.
Dobro, dobro, da me ne iseče u totalu Poglavica, pozdraviću skoro sve blogerke, e, neću sve, pa makar crkla, makar me bannovao, mislim šutnuo sa bloga, većinu, eto, dosta i previše od mene.
Šta da se radi reče mi jedan bloger da ima osam muškaraca na jednu ženu, ili tako nekako, i sad kad ta osmorica navale... ... da pišu naravno... ...
Posebno bih pozdravila podmladak, podmladak koji je to stvarno, a ne ko bi hteo da bude podmladak, a on ustvari potstarak.
Ako me ne isključi Poglavica sa bloga zbog mojih visokumnih namera, možda i bude jednog dana neki intervju, ko zna kakav talent čuči u meni, a da duboko čuči, činjenica je, što li malo ne gvirne, ma makar to bio i talenat u jazz sviranju, ja ću da držim uši zatvorene, za svaki slučaj dok taj talent provaljuje.
Ajde blogeri uživajte.
Jučer sam prvi put u životu rekla da sam blogerka, nekome kome nisam znala kako da se pretstavim kad smo se upoznavali, pa rekoh tvoja blogerka. Uvek sam tvrdila da ja nisam bloger, da sam samo trenutno tu, da to nije za mene... i rekoh, i tog trenutka se osetih da sam bloger, teško meni...
Šta li mu znači to bloger?
Uf, kolika je kao kuća