Poslovni sastanak

      Kažu odelo ne čini čoveka. Samo da vidim onoga ko je  tu glupost rekao? Obuci ti neku flekavu suknju, zarozane čarape, iskrivljenu štiklu. Nemoj tri dana da se kupaš, kosu natapiraj, nalakiraj u stilu veštice i kreni na poslovni sastanak. Ma, nije nego, dočekaće te sa fanfarama.

     Vrcni se malo, nabaci firmirane krpice, nonšaltan pogled, i videćeš kako odelo ne čini čoveka.

    Jeste, ali kakvo odelo?

    Imala ja poslovni sastanak, pa.. da se kaže meni je bio važan, njima, tako-tako... ma lažem, njima nije uošte stalo, a meni, boli glava koliko je stalo.

   Krenem ja picnem se sve po protokolu, dodjem na vreme, nabacim osmeh, ma, baš sam se trudila

   Poče sastanak, što bi Mungos rekla PRC, vidim ja svog Boška Boškovića, ali kasno. Tako je i bilo:

                -Javićemo se za nedelju-dve.

   Posle tri dana:

                -Možete da dodjete po vaše papire....

   Mislim si ja svoje mišljenje, i slažem se ja, sama sa sobom, i krenem, šta sad ima da se trudim? Baš me briga. Barabe, jedne, nijedne, šutnule me. Navučem neke tesne farmerke(opet sam nabacila dva kilograma, ali ako) nataknem neke patikčine, kosu začešljam, ala baš me briga i odem po papire.

   Ijaaaaao, a oni pristali, pristali na sve moje uslove....ijaaaao, udjite samo kod direktora da vam potpiše......ijaaaao, a ja Apa-Drapa….

   I šta sad da radim?

   Neću valjda da odustanem?

   Udje Apa-Drapa,alias AnaM, potpisa šta potpisa, tri meseca ću da živim od toga, a direktor me pogleda onako preko naočala:

  Čudno, po opisu sasvim sam vas drugačije zamišljao.....

   I šta bi sa tim odelom? Važno ili ne?

K A K T U S

Obično se ovakve priče pričaju sa početkom: jedna moja drugarica….ali AnaM  je AnaM, i da nije bilo ove priče, ne bi bilo ni nje, pa zašto onda izvlačiti tu drugaricu?

Baka AneM je živela u jednom gradu na moru, zato verovatno more još uvek huči u mojim žilama.

Bila je izrazito lepa, vesela devojka, sva je bila sićušna kao porculanska figurica. Volela je da flertuje, ali nikako da naidje na onog pravog, svakom bi nalazila neku manu, a vreme je prolazilo. Tad nije bilo ovakvih ”otvorenih” veza, morao si da se “zatvoriš” u brak. Nikako toj Ani da dodje neki pravi prosac.

Žali se ona jednog dana svojoj prijateljici:

-Ne znam kako, ali sve mi se čini da nekog volim, a onda vidim da je to samo površno, i gledam drugog, pa opet isto. Skoro imam19 godina, a nikako da naidje pravi

-Ana, vidim da volis cveće?

-Da, puna je kuća cveća, i bašta, a u mojoj sobi imam divan kaktus, čak mi je  skoro i procvetao.

-Pa zar ti ne znaš?

-Ne znam, šta?

-Nisi sujeverna?

-Nisam, o čemu se radi??

-U kući gde ima devojke ne treba da bude kaktus, po predanju on ne dozvljava devojci da se uda.

-Ne verujem u te gluposti.

-Možeš da veruješ, ali i ne moraš, tvoja volja.

Sedele su u sobi u kojoj je cvetao predivan kaktus. Moja ti se baka tad naljuti na taj kaktus ,(svoj temperament sam sigurno od nje nasledila), uhvati onaj kaktus, i zavrljači ga kroz prozor

Tras-bum

Ijao..... prolazio neki čovek i kaktus sa sve saksijom pravo njemu na glavu. Pade saksija, ali i čovek. Izlete moja baka na ulicu....ubi coveka...hitna...kola....bolnica....i naravno ode moja baka da se izvini čoveku.

Da li je bio mnogo udaren u glavu ili ne, ne znam, tek on ubrzo zaprosi moju baku, a ona čim je rodila moju mamu izbaci ponovo kaktuse iz kuce....na vreme.....

I tako je postala i AnaM