Barbara-Zimovanje 3.
Jutro na planini. Hladan vazduh preseca dah, a prijatna svežina mami na sneg. Planina zove, nudi svoje lepote.
U hotelu uobičajena jutarnja užurbanost. Doručak je davno postavljen, neki već piju kafu, a oni najvrednij su na stazama, ali poneko zabušava izgovarajući se na jutarnju maglu.
U dnu restorana, grupa mladića i devojaka se zadirkuje. Barbara pokušava da uživa u društvu Filipa. Na momenat joj se učinilo da je sa Oliverom, ali samo momenat, bili su tako različiti, različiti do bola. Kad bi mogla da ga zavolim, pomislila je, bilo bi kao da se Oliver vratio, ali njeno srce je bilo od onih koja vole samo jednom, onako pravo.
Filip se nasmejao, dodirnuo joj ruku, nije joj značilo ništa, njegov dodir bio je tek dodir ruke.
Zatvorila je oči i sećala se onog dana.
Zima.
Sneg.
Pahuljice lepršaju. Srela ga je na ulazu u parkić, skoro su se sudarili. Jedan trenutak su se gledali..nagnuo se nad njeno lice. Zvezda su joj bile u očima. Pahulje su padale. U trenutku kad su usne trebale da se dotaknu, samo delić sekunde ranije, ledena pahuljica doletela je na baršunaste usne, vreo dodir ju je otopio, vrelo-hladno...Sresla se.
Slušala je nekako previše pažljivo grupu mladića i devojaka, duboko je disala, jedna izdajnička suza zastade na trepavici, pa skliznu, Filip ju je netremice posmatrao.
-Sećanja?
-Ne, ne...samo mi je dim ušao u oči, ne podnosim cigarete...
Mladi su galamili. Momentalno su na udaru bili bliznaci, brat i sestra, šaleći se da oni i nisu pravi bliznaci kad ne liče. Ko zna da li su im iste i krvne grupe. Kako malo ljudi znaju o sebi, pomisli Barbara. I onda se skoro posvadjase, Jedan mladić je tvrdio da je on sa krvnom grupom O univerzalni davalac, drugi je tvrdio da je sa AB negativnom grupom primalac...Reč po reč, dodjoše kod Barbare da presudi.
Slučajno znam, osmehnu se ona.
-Ne postoji više univerzalni ni davalac, ni primalac, svako može da primi samo krv svoje krvne grupe, a razočaraću vas, Živimo na Balkanu, gde je skoro 68% ljudi A poz., a ti što se praviš važan sa AB neg, si medju najredjim krvnim grupama, naravno na našem području, svaka kap tvoje krvi zlata vredi.
Filip ju je slušao i gledao sa zanimanjem
-Dosta znaš o tome, sigurno dobro zaradjuješ.?
-T o se samo kod nas pita, svugde u svetu bilo bi to nepristojno pitanje, stručnjak za izbegavanje odgovora, Barbara ne odgovori.
-Da, da, novac, uvek taj prokleti novac, promrlja Filip.
Grupa se spremala na skijanje, praćena pažljivim pogledima dva para očiju. Jedan pokaza mladića u crvenom, i devojku u zelenom skijaškom odelu.
Dva skijaša se neće vratiti u hotel.
NASTAVIĆE SE
Za jutarnju kaficu
1.Zašto sude onom čoveku?
Pokušao je da udavi svoju tugu,
ali žena je umela da pliva.
2.Čedni razgovor:
-Lepa mesečina večeras
-DA
-Sada će i zvezde da izadju
-Da
-Sad će i rosa
-Da, ali moraš da sačekaš dok mi muž ne ode.