Ne razumeju oni to. Postavljeni su na takvom mestu u svom univerzumu I iz dobre zelje za drugog ne vide dalje od sebe samih. Hermetizovani I autizovani u svojim caurama ne vide djipanje kao znak odrastanja, vide ga kao moje lose delo. A gde cu ja naci svoje mesto pod suncem I sa cime I kime cu biti srecan ne zavisi od broja mog djipanja, a njihovog vezivanja da ne skocim jos vise. Zavisi samo od snage mog skoka. I neka nije gore, dobro je. Ne razumemo se, znaci da nismo isti I to me raduje. Ne zelim da budemo isti. Ne cuju me, nisu im usi navikle na ne. tesko je razlikovati se, jos teze biti svoj, ali I najlepse. Tesko je cutati, ali lakse nego trpeti. Odluke, odricanja, distance … mozda moje mesto nije ovde gde su mi stopala trenutno, mozda nece biti ni tamo gde cu odlaziti, ali odlazicu. Vece su mogucnosti da nadjem svoje sunce, mir I srecu. Neko celi svoj zivot trazi srecu u mraku jer se plasi da upali svetlo. A u mrklom mraku ni sebe ne mozes zagrliti posteno I kako valja. Ne zelim da kazujem da nije tesko, lagacu. Ali da bi bilo lepo, treba da je sada ovako. Osetiti na svojoj kozi taj zid od celika I betona ne znaci I to da ga moram stalno probijati. Debeo je. Gluvi na moje ne, podmitljivi na moje da. Da bolje zvuci za neko vreme. Da li cu moci da zivim sa tim? Hm, I druge kuce imaju krov. Plasila me je ova smirenost. Daje samo znak da ih razumem, a to je cudno. Smirenost koja mi pomaze da shvatim. Nesrecni su. Pomislio sam I licemerni, ali nije svako isti I ne voli svako na isti nacin.oprosticu im na razlicitost, samo je cudno sto nisam bio ni uvredjen. Cak. Nasmejao sam se mnogo puta gledajuci godine koje dolaze, slusajuci svoje telo koje se jasno I grcevito batrgalo da u proteklom vremenu iskoci iz samog sebe. Slusao sam ga, ali nista nisam uradio. Hrabrost mora da ceka da bi se ostvarila, a dusa je morala nekako da se izbori sa tim. Sa bolom I patnjom koju je osecala. Na usta su izlazile reci na koje su svi bili gluvi, ali bol nije znao kuda ce. Ni to im ne zameram. Ceo zivot ne slusaju tudje vapaje, zato I nisu srecni. Slusajuci svoje srce I osecajuci puls koje moje telo, konacno, mirno proizvodi sledece subote probudicu se u drugom gradu.