Tragao sam za tobom I nigde te nisam nasao... Nisi lezala ispod breze cije sam pesme pokusavao da oslusnem. Nisi sedela na banatskim kapijama I cekala me. Nisi cak ni trcala po poljima gde sam pokusavao da nacinm venac za tvoju zlatokosu glavu. Nisi pevala u horu koji mi je smisljao pokrete u Jerusalimu. Nije te bilo ni u knjigama koje sam uvozio samo da bih te pronalazio. Nigde te nije bilo. I dalje si necujna, nema, daleka, nepostojana. I dalje me cekas, a ne govoris o tome. Ni vetru, ni reci, ni okeanu koji bismo oboje preplivali samo da znamo jedno za drugog. Nije te bilo ni u mojoj postelji one noci kada smo spavali zajedno, ni na obodu case pokrivenom od tvog ruza za usne koji nevesto ostavljas da me izludi. Nisi se pojavila na pomracenju sunca da bismo se u sred dana ljubili kao da je noc. Odlazila si na mesta na kojima ja nisam mogao biti, zato se I nismo sreli. Nije te bilo ni kod onih staklara koji su mi pravili staklene lopte da u njih smestim sve svoje reci I uzdahe. Nisi gorela ni u onoj poslednjoj vatri koju sam palio da ugrejem utrnule tabane od hodanja za tobom. Ostala si negde, meni ledjima okrenuta, uvijena u muslimanske marame koje si probavala bas onda kada sam iza tebe prolazio. Mimilazili mose negde u jednom minutu, negde gde su tudje zelje bile jace od nasih. Nestajala si onda kada bih dolazio tamo gde su me tvoji tragovi vodili. Slucajno si nestajala bas tada. Odlazio sam I tada za tobom, ali ni tamo gde stizao sam tebe nije bilo. Nisi bila ni za ruckom koji smo narucili proslog leta, proslog puta. Bas te nigde nije bilo. Iako te nigde nisam trazio znam da te nigde nije ni bilo. Iako odlazim sutra hocu da znas da ce ipak jedan deo mene I ostati I cekati te, cekace te isto onako kao sto te je cekao dok je sam za tobom tragao. Nemoj ga zaobici ovog puta, pronadji ga I uvij ga u svoju muslimansku maramu. Parizanko, nije te ni tamo bilo!!!