Ova oteta zemlja...Ova tikva sa dubokim korenima,prazna tikva,napukla...U njoj i vazduh jenjava.Male ptice,insekti,mi i druge zivotinje bitisemo jedva pod okrivljem kaveza sa zapadne strane.

      Napukli juzni deo ovog cabra u kome se svi kovitlamo propusta,jede,nosi i odnosi!Srahujemo danonocno da se izgazena cipela ne otvori kod prstiju pa da sever postane cetvorostran,a centrala sa pozivnim telefonskim brojem 011 BP.Nije,ako ste pomislili, to skracenica od neke lepe,strane,melodicne reci.To jeste nastalo posredstvom stranaca,ali se jednostavno izgovara Beogradski Pasaluk!

I tako bauljamo po usko ogradjenom prostoru kao merino ovce (Ili su one previse rasne za nas pojam?),a klepetuse odzvanjaju sa mnogih vratova.Ovan na ovna ,pa ko je jaci.Kao u prici o dva jarca...Ugaze sve pod sobom,a lakovernim jaricima ostane...Kada bolje razmislite moze se izgovoriti sa nekim sumim u glasu NISTA!

I tako puzimo od danas do sutra i od sutra do danas,a crvena kisa pece u beonjacama,a avlija blatnjava,strma pa na kraju potok....presusio!Od same pomisli na velelepni pejzaz hvata te jeza,a ti cutis jer akcije od obecanih metalaca ostvaruju ti san.San koji sanjas dok stojis u redu za mleko i hleb, i slusas kako se nekom prohtelo da ti kosu opere bombom ili da te posalje na putovanje u luksuznom traktoru sa velikom prikolicom da ne moras mnogo da se guras sa ostalim napacenim avlijanerima.

       Zatoceni smo!A odjek nasih jecaja upija iskolacenost ociju onih drugih koje porez,to vam je onaj veliki ker koji laje na tri meseca,ujeda za nogu pa preko butine pravo do guse.Onda te tako gusi i stoji ti za vratom,a katanac klikce kada te vode u tamnicu i cuka ti po slepoocnici kao cekic za sitne eksere.Ako...Ma,neka! Dokle god fudbal igrali rukama,a pecali na struju bice i gore.Samo nam ostaje da se nadamo da ce nasi sjajni atleticari,olimpijici oboriti rekord i ugurati nas u Evropu do velike mature u junu,nasih cukun unucica!