... .Da veceras samo mogu da udahnem njen pokret. Da se sklupcam pod njenim rukama I da cutim. Da udisem svu lepotu koju pruza I da gledam sve neznosti koje odisu sa njene koze, da ih osecam. Da budem siguran u ono sta oseca, da znam da ceznemo za istim stvarima I da znam da me voli. Onako cisto, onako bezuslovno, onako veliko kao ja nju. Da mogu da je posmatram kako se sprema za spavanje, kako skida sminku I oblaci najlepsu spavacicu, oblaci sebe. Da je vidim kako se umiva I spira protekli dan ne spirajuci mene sa njega. Da mogu da je poljubim za laku noc, u celo , u oko u donju usnu. Da zna da sam tu I da moze mirno da spava. Da joj ugasim svetlo I skolonim knjigu sa grudi ako zaspi nad njom, premorena. Da zna da me ima I da bdim I kada spavam. Da mogu da je gledam kako se kupajuci u mesecini meskolji po beloj, cisto beloj posteljini trazeci moju ruku da je zagrli, za bezbriznim snom tragajuci. Da znam da cu se probuditi pored nje I iznova je posmatrati kako se budi I u sobu udise zivot, udise sunce ne otvarajuci prozore. Da mogu da se kupam u njenim sanjivim ocima I blazim u glasu koji toliko volim, rastapam na usnama I poznatom osmehu. Da samo mogu da joj sapnem nekoliko reci za dobro jutro I meni bi odmah bilo dobro I da me bez reci isprati. ...