...Varljivo je brdo Život,nema šta...

I verući se Uz i silazeći Niz patimo za predelima s one strane

vrha,a vrh je senka,tren,senka trena,Vrh je najveca prevara

u citavoj priči....

Čim ga dotaknemo on potone tromo,kao lubenica na vodi,i već

sledećeg trena izroni nam za leđima,obezhrabrujuće uzvodno,

plutajući kao velika crna bova koja iz nekih zvezdanih razloga

obelezava to razveđe Vremena Koje Je Dato,vremena koje

nam je udeljeno,ubogima,kao milostinja pred Crkvom

Beskonačnog....

Danas je uveliko izčekuješ,a već sutra ti ostaje samo da se

sećaš,i tek na kraju ukapiraš da su Prave Stvari uvek s one

strane brda,ali ovu misao ipak ne smem pripisati sebi....

Zvuči i suviše poznato?...