Lutam mislima svojim,očajno želim da te pronađem,no ti si negde daleko u svom svetu,za mene nepristupačnom delu strastvenih emocionalnih nadanja.Pokušavam da,uprkos neprestanom odupiranju,doprem do tvog,za mene,ipak,očigledno nedostupnog srca.Postepeno,nadam se,ti nepregledni valovi moje ljubavi,dopreće do naj udaljenijih krajeva tvog nedostupnog srca,shvatićeš tu poruku moga srca,koje ne prestaje da se nada.Ma pusti me da te volim,omogući mi da plutam u lepoti tvojih očiju,te medene usne i blizinu svoga tela prepusti tajnama slatkoga užitka.Shvati već jednom,ove moje reči nisu samo zrno šećerau čaši vode,odvojenost od tebe čini me zrnom peska u pustinji,nedostaju mi tvoji poljupci.Sve to ubija,poput kapi rose koja odumire sa prvim jutarnjim zrakama sunca.Možda će sunce jednom ipak zakasniti s jutarnjim izlaskom.Nadam se ja tom čudu...

Na dva te načina volim.Sebično i onako kako samo ti zaslužuješ.Sebična je ljubav što ne čini ništa osim da na tebe mislim svakom mišlju svojom.Najiskrenija je ljubav kada ti skineš veo sa mog pogleda obožavanja i prihvatiš me ovakvu kakva jesam.