Lutam mislima svojim,očajno želim da te pronađem,no ti si negde daleko u svom svetu,za mene nepristupačnom delu strastvenih emocionalnih nadanja.Pokušavam da,uprkos neprestanom odupiranju,doprem do tvog,za mene,ipak,očigledno nedostupnog srca.Postepeno,nadam se,ti nepregledni valovi moje ljubavi,dopreće do naj udaljenijih krajeva tvog nedostupnog srca,shvatićeš tu poruku moga srca,koje ne prestaje da se nada.Ma pusti me da te volim,omogući mi da plutam u lepoti tvojih očiju,te medene usne i blizinu svoga tela prepusti tajnama slatkoga užitka.Shvati već jednom,ove moje reči nisu samo zrno šećerau čaši vode,odvojenost od tebe čini me zrnom peska u pustinji,nedostaju mi tvoji poljupci.Sve to ubija,poput kapi rose koja odumire sa prvim jutarnjim zrakama sunca.Možda će sunce jednom ipak zakasniti s jutarnjim izlaskom.Nadam se ja tom čudu...

Na dva te načina volim.Sebično i onako kako samo ti zaslužuješ.Sebična je ljubav što ne čini ništa osim da na tebe mislim svakom mišlju svojom.Najiskrenija je ljubav kada ti skineš veo sa mog pogleda obožavanja i prihvatiš me ovakvu kakva jesam.

 

Sve je divno.Život je divan.Osećam pobedu pomešanu sa slankastim okusom krvi na jeziku.

Velika, duga,ubojita borba.Bitka sa polumrtvima,pregazenima...Bitka u kojoj su favoriti pali,neznanci se uzdigli.Gola,surova brutalnost.Šaketanje bez milosti s užitkom primitivnih nagona.Potpuna strast.Potpuna slast.Ono što je bilo dole,sad je gore.Ono što predstavlja Zlatno telo,ostalo je bez glave a David je opet pobedio Golijata.Robin životari u srcima,Don Quijote postao je proleterac moskovskih trgova.Mala piomirka je ustala.Obrisala suze,poravnala žgužvanu haljinicu,otkinula glavu plišanom medi i prkosno pogledala odraslima u oči.Njen bunt i palac vlažan od sisanja,nasmejali su sve njene lutke.Trava je zbunjeno ozelenela a ptičice su na trenutak prestale pevušiti njenu omiljenu melodiju.A onda je sve ponovo prasnulo u smeh.Vratiće se ona...

Samo je njen dio strašljivosti jedva čujno promrmljao:zbogom.

Šutnula je medinu glavu,nagazila cveće u prolazu i ni na trenutak se nije okrenula.Nekoliko jezera slanih suza kasnije,nekoliko sati ovozemaljskog zivota nakon,žena je ušla u ring i bokserskom rukavicom udarila svoje Zlatno tele posred njuške.Telo se zaljuljalo,glava mu se nakosila.

Iskonska pakost,zadržavan bes,ogorčenosi osećaj izdaje:proključala krv u njenim venama.Nije marila za udarce kopita,nije je bolelo telo od zadobijenih đonova.udarala je,udarala,mahala i rukama i nogama...

Taj opijajući osećaj slasti...Sve je u krvi...Njen okus boja i miris...Tekućina koja je nadahnjivala ljudski rod,gušila pobednike,od pobednika stvarala heroje.Che je oživeo...Devojčica je umrla,ubojica se rodio.Sve je tako lepo...Život...Slast,ponos,raskrvarena usna i bljesak grablježivca u mrtvom oku na glavi tela na tronu.Neke stvari  ljudi precenjuju.Na neke se ne obaziru.Od drugih beže a k krivima hrle.Dok mi je svet pod nogama,dok posmatram robove navika krivih ljudi,robove trendova i propalih poredaka;dok vladam svakim atomom same sebe,samo me jedna reč,bubica,komarac ili leptir vraća u neko prošlo svršeno vreme u neki krivi,slatki umirujućo zaključak...U nerazumno krilo,u pogrešne ruke...Nedostaješ mi ti...teško je uopšte misliti o tebi kao dobroti a kamo loi napisati:moje dobro...U nekih petnejstak sekundi dnevno kad mogu skrenuti misli s trivijalnosti posla,nužnosti problema;reč jedne pesme vrati me neko vreme unazad...Noć je... Zvezde blistaju,a mi zagrljeni šetamo nekim nepoznatim ulicama naše metropole...Tvoj je miris zavodljiv,moja kosa te golica.Dotičeš mi misli i stežeš ruku do pucanja kost.do one granice koju smo prešli kad smo slomili srca....Kraj je,ali nije.mora biti ali ne sada...Pusti to...Ima vremena za kraj...Samo ne danas...Sutra ćemo,ima vremena...Molim te...Tik-Tak...Tik-tak...Sat me vraća u stvarnost.Ma šta mi je?Ti me vrađaš svojim lopovskim upadanjem u moje misli.I bes!Taj nikada ne ispucani bes iz mene,ta želja da navučem svoje bokserske rukavice i razbijem ti tu tvoju lepu glavu ;ti zaostala muškarčino u svojoj glavi,ti podjebljivi,nerazumni govnaru!Vrata se otvaraju, na mom licu osmeh:Dobar dan,kako ste?-nemam ja vremena za ovakva sranja.Ostaje jedino onaj klonirani bolu srcu.Neuništiv je kao Sveti gral i to mene uništava.Polako jenjava,mogu disati,gasi se kao i moj osmeh,polako,bolno krvari poput žene u menstruaciji koja neće umreti...To je krv koju ne mogu liznuti,okusiti  i nasmešiti joj se.To je nevidljiva,ledena krv s nepostojećeg mesta kojeg nazivaju srce(a u stvari samo se radi o pumpi)...pomešali smo ljubav i mržnju i stvorili anomaliju...Smo jedan poziv,samo jedna reč i kolo života ponovo  bi počelo okretati naše reke na svoj mlin.i ponovo neka bubica što mi slete na nos seti me ...T si prevarant i ti si kukavica!Ti si razmažen bogatun sa sadističkim elementima sofisticiranih provokacija!Ti si na Dugoj strani!Ti nikad ne kupuješ cveće i bombone.Ti si Gad!Moram navući svoje rukavice...Moram...Još je nekoliko teladi ostalo u ringu.bojim se da si i Ti jedan od njih.

Žao mi je što mi nije žao ...Samo mi ponekad nedostaješ.Jer se nikad nismo našli u tom ringu...

Pitaju me za ime tvoje,
kome stihove i pesme pišem,
pitaju za oči koje su boje?
da li te čujem,da li te viđam?

Za odgovor moj,ti spokojan budi,
odavno već ne spominjem te...
Pitaju da li zaborav ti sudi?
Ne,samo na prošlo ne vraćam se.

Koračam li sama zanima njih,
ili govorim nekom da njegova sam?
Da li znaš i za jedan od ovih stih
i šta novo o tebi znam li?

Pitaju me za ime tvoje,
da li iza reči svojih stojim?
Misli o tebi da li se roje?
Da li te i dalje...

Ali za odgovor moj,ti spokojan budi...
ja odavno već ne pišem o tebi...
_____________________________________

Izgovorim ponekad tvoje ime...ti ne pomisli da
dozivam te, ti ne trudi se da me čuješ...

Budim se u svijetu koga mrzim

Još uvjek slutim neku iskru zanosa

I kao po kazni očekujem Boga

Ko usamljeni heroj bez časti i ponosa

 I uvijek mi zapne riječ u grlu

Kad poželim sve žrtvovano za tebe

I kao na badnjak kad priželjkuješ čudo

Još ti se nadam i molim za tebe

Ja bi umrla za to da te jednom zagrlim

da ti pomilujem kosu i da sve zaboravim

I da dogodi se čudo i sve mi oprostiš

da sve bude kao nekad,da te još jednom zavolim

       Budim se u svetu koga mrzim

   I da mi je da spalim iza sebe sve mostove

A kako da obuzdam ovo ludo srce

 I... odkud mu pravo da kuca samo za tebe

I ne bih više nikad da se rodim

jer zivot tek je vreća puna kajanja

Al" ovo malo duše izgori ko svijeća

Kad shvatiš da i ljubav ima vijek trajanja

Ja bi umrla za to da te još jednom zagrlim

Da ti pomilujem kosu i da sve zaboravim

I da dogodi se čudo i sve mi oprostiš

da sve bude kao nekad,da te još jednom zavolim...

    Opet mi srce kao čaša razbijeno,opet mi srce tugom zavijeno i bolom opijeno...Opet mi duša zarobljena,opet mi pamet razdeljena i opet volim....iz iste boce laži pijem...                                                      

Radnja se dešava u švajcarskom sanatorijumu.Glavni junak, Hans Kastorp,dolazi da obiđe svog bolesnog rođaka i ostaje u sanatorijumu punih sedam godina.Opisuje probleme tadašnje Evrope koja je sama oličena u slici sanatorijuma ("Čarobnog brega") koji nije samo poprište borbe između zivota i smrti već i između  humanističko-demokratskih pogleda na svet.

"Ta borba između sila čednosti i ljubavi -jer to je u stvari po sredi -kako se ona završava?Ona se naizgled završava pobedom čednosti.Strah,pristojnost,čedno gnušanje,drhtava potreba za čistotom,sve to potiskuje ljubav,drži je sputanu u mraku,dopušta njenim konfuznim zahtevima da samo delimice,ali ni izdalekane u svom mnošvu i snazi,dođu do svesti i izražaja.Ali ta pobeda čednosti samo je prividna,samo Pirova pobeda,jer zapovest ljubavi ne može se zagušiti,nad njom se ne može izvršiti nasilje,potisnuta ljubav nije mrtva,ona živi, u mračnim dubinamasvoje tajne ona i dalje teži da se ispuni,ona probija magijski krug čednosti i izbija ponovo,iako u  preobraženom,sasvim izmenjenom obliku...A kakav je oblik,kakva maska pod kojom se opet javlja odgurnuta i potisnuta ljubav?"

Predavanje o ljubavi u Čarobnom bregu mi je posebno zanimljivo.Jasna diskrecija između običnih ljudi i umetnika.Sećam se kako se Tonio Kreger oseća izdvojenim kad posmatra Inge kako pleše....i kako postaje svestan da ga ona nikad neće razumeti...jer je ona s druge strane.

 Želeo je da pomiri "obične" i "neobične"I da je to jedna  od tema njegove književnosti .

Gospođa Šoša?Grcka nokte,ima krivu kičmu,pravi loptice od hleba dok jede i naravno zalupljuje vrata tako jako da se prozori zatresu ...I zavodljiva je ,neodoljiva...ocenjivanje njene lepote podrazmeva jednu duhovnu "estetičku dimenziju"-naterao me je da je doživim kao izazov,kao iskušenje(ne kao lepu)

Odlomak:

"O, ljubav,znaš....Telo,ljubav,smrt-to troje čini samo jedno.Jer telo je bolest i požuda ,a ono nam donosi smrt,da oboje je puteno,i ljubav i smrt i u tome je njihov užas i njihova mađija!Ali smrt ,razumeš ona jednim delom ima rđav glas,ona je nešto bestidno zbog čega se crveni od srama: a s druge strane ,to je sila vrlo svećena i vrlo veličanstvena -mnogo uzvišenija nego veseli život koji pravi pare-mnogo dostojnija poštovanja......-zato što je smrt istorija i plemenitost i pobožnost, i ono večno i sveto što čini daskinemo šešir i hodamo na vrhovima prstiju....A isto tako ,i telo i ljubav prema telu su nešto nepristojno i neprijatno......"

 

 

Ja sam ona u kojoj se umivaš,ja sam ona u kojoj lice svoje ogledaš,ja sam ona koju udišeš.Volim da dođem iznenada,kada se ne nadaš,volim da ti oduzmem dah,volim da ti oduzmem moć govora.Volim kad ti srce brže zakuca,koljena klecaju,kada često izgovaraš moje ime.Volim da zbog mene radiš nepromišljene stvari,da se smeješ kao dete,volim da šetaš livadom i bereš poljsko cveće samo za mene.Volim kad si veseo zbog mene,volim kad zbog mene pevaš,volim da zbog mene pesme pišeš,da zbog mene priče izmišljaš kojima ni jedna bajka ravna nije!!!!!

Ja sam sanjar lutalica,pod ovim nebom luda ptica.....Ne,nemoj reći da sam druga,nije važno to što nisam prva...

PROKLETA SAM!NEKA SAM!

I TO JE ŽIVOT

"Verujem,da je život poput reke i da većina ljudi uskače u tu reku,nikad zaista ne odlučivši gde žele završiti.

I tako,za vrlo krtko vreme oni bivaju uhvaćeni u struji ,struji događaja,struji strahova,struji izazova.

Kada stignu do mesta gde se reka račva,oni ne odlučuju svesno kuda žele poći ili koji im smer odgovara.Oni jednostavno idu kuda ih voda nosi...

Postoji dio gomile ljudi koji usmeravaju događaji umesto njihovih vlastitih vrednosti.

Zbog toga osećaju,da nemaju nadzor.Ostaju u tom nesvesnom stanju sve dok ih jednog dana neprobudi zvuk razbiješnjele vode.Tada otkrivaju da se nalaze dva metra od slapova Niagare u čamcu bez vesla.U tom trenutku kažu :"Oh, k vragu..."A tada je već kasno.Nalaze se pred padom Ponekad je to emocionalni pad.

Ponekad je pad telesni.Ponekad je reč o finansijskom padu.

Velika je verovatnoća,da je ono,što me trenutno opterećuje u životu moglo biti izbegnuto boljom odlukom-uzvodno!!!

Anthony Robbins

Mel in ore,fel in corde...

 Samo sam tebi Srce dala,svoj život....Budila se svaki dan samo da

tebe vidim,slušala sve,samo da tvoj glas čujem.a šta sam videla i

šta sam čula?Videla tebe sa njom,čula nježne reči upućene njoj...i

šta još?Videla njega kraj mene i čula njegove reči,tople,lepe...a ja

sam,tada,zamišljala tebe.svaki njegov zagrljaj osetila kao tvoj,svaki

njegov poljubac uzvratila kao tebi,sve te njegove reči slušalakao

tvoje...i sve što bih tebi rekla,rekla sam njemu.A rekla sam mu i da

ga volim i da bih celi život provela sa njim i da ne mogu bez njega...

Da,vidiš ti mene nasmejanu i srećnu.Takvu me i drugi vide,pa čak i

on.Ali kako ja sebe vidim,to samo ja znam!Šta se dešava u mojoj

glavi i u mom srcu,to samo ja osećam.Zbunim ja nekad i samu sebe,

pomislim možda ga i volim,ali tada opet vidim tebe!I shvatim da volim

svaki tvoj pokret,tvoje reči,pogled,TEBE!

I zato te pitam,da li i ti nju voliškao ja njega?

Reci mi i ako je voliš kao ja tebe!Ali ako je tako,ako je to surova

istina,molim te nauči me kako da te prebolim!Pokaži mi kako si ti uspeo

da zaboraviš mene.Nauči me,jer sama to ne mogu.Nauči me,

ako si ti uspeo!a da li si?

Reci mi,jer ta ljubav,koja se jednom probudila u meni još uvek traje.

JA SE I DALJE BUDIM SA ISTIM RAZLOGOM. TI???

...Varljivo je brdo Život,nema šta...

I verući se Uz i silazeći Niz patimo za predelima s one strane

vrha,a vrh je senka,tren,senka trena,Vrh je najveca prevara

u citavoj priči....

Čim ga dotaknemo on potone tromo,kao lubenica na vodi,i već

sledećeg trena izroni nam za leđima,obezhrabrujuće uzvodno,

plutajući kao velika crna bova koja iz nekih zvezdanih razloga

obelezava to razveđe Vremena Koje Je Dato,vremena koje

nam je udeljeno,ubogima,kao milostinja pred Crkvom

Beskonačnog....

Danas je uveliko izčekuješ,a već sutra ti ostaje samo da se

sećaš,i tek na kraju ukapiraš da su Prave Stvari uvek s one

strane brda,ali ovu misao ipak ne smem pripisati sebi....

Zvuči i suviše poznato?...