Sonaticin kutak

Tužna sam..a znam i razlog ove tuge. Pesma grupe Merlin objašnjava sve...uz mali dodatak: otišla sam ja, a ne on...I nisam srećna zbog toga

 :(

 Teško meni sa tobom (a jos teže bez tebe)

otkad si otišla sa njim ja klošarim
preklinjem srce da zaspi, zaboravi
liju hladne kiše rospije
kesten noćas za te miriše
ni bog dragi ne zna sta ti bi
pa me ostavi

da l' groznije ljeto ikad bi ja ne pamtim
ni melema, ni tvoga koljena da se povrati
prodali me stari drugovi
ni bogu ni vragu doveli
ljubile me neljubljene
nesudjene

teško meni sa tobom
a jos teže bez tebe
teško meni sa tobom
a jos teže bez tebe

da l' groznije ljeto ikad bi ja ne pamtim
otkad si otišla sa njim ja klošarim
liju hladne kiše rospije
kesten noćas za te miriše
ni bog dragi ne zna sta ti bi
pa me ostavi

teško meni sa tobom
a jos teže bez tebe
teško meni sa tobom
a jos teže bez tebe

Mikine pesme u meni bude različita osećanja: osećanja tuge, nostalgije, čudne i tihe radosti...Neke pesme me bole, a neke bude nadu, nadu da ipak posle kiše dolazi sunce.

Važno je, možda, i to da znamo:

čovek je željan tek ako želi.

I ako sebe celog damo,

tek tada i možemo biti celi.

Saznaćemo tek ako kažemo

reči iskrene, istovetne.

I samo onda kad i mi tražimo,

moći će neko i nas da sretne.

                                                       ***

Mi smo se suviše sretali na raskršćima neznanim

Mada smo različitim putevima koračali

Tinjalo nebo večernje u šiprazima zvezdanim

I uvek oblaci ždralova sa prolećem se vraćali.

Mi smo se suviše sretali a reči rekli nismo

I u leta kovrdžava sa preplanulim licima

Pod kapom zelenih dudova za časak zastali smo

Pa onda prošli, odlutali svako za svojim vidicima.

U novembru su oblaci kao buktinje rudeli

I vetar kišama umio sivo popodne ogolelo

A putevi se dužili i raskršća su žudela

Za nešto kratko u susretu što se toliko volelo.

U zime snežne, pobelele k'o tvoji isprani dlanovi

Dugo si, dugo čekala pod jablanom, na smetu

I vrat mi goli uvila maramom svojom lanenom

Da sivookom putniku ne bude zima u svetu.

Pa ipak, ti su susreti tek kratka radovanja

Jer znam: na nekom raskršću neću te videti više

Pružićeš nekome dlanove, prestaće putovanja

I pod krov neki svratićeš da se skloniš od kiše.

Spustiću tvoju maramu usput kraj putokaza

I sa vetrom - drugarom otići nabranih veđa

Jer meni život prestaje ako siđem sa staza

I pred nečijim vratima skinem torbu sa leđa.

MIROSLAV ANTIĆ

JASTUK ZA DVOJE

Ovo je pesma za tvoja usta od

višanja i pogled crn.

Zavoli me kad jesen duva

u pijane mehove.

Ja umem u svakoj kapiji

da napravim jun.

I nemam obične sreće.

I nemam obične grehove.

Podeleću s tobom sve bolesti i zdravlja.

Zavoli moju senku

što se tetura niz mokri dan.

Sutra nas mogu sresti ponori.

Ili uzglavlja. Svejedno:

lepo je nemati plan.

Zavoli trag mog osmeha

na rubu čaše, na cigareti, i blatnjav

hod duž ulica koje sigurno nekuda vode.

Čak i kad ti se čini da ih mi nekud vodimo,

one se smeškaju blago i nekuda nas vode.

Bićemo tamo negde možda suviše voljeni,

potpuno neprimetni, ili javno prokleti. 

                                  MIROSLAV ANTIĆ

Zmaj od Noćaja

Ti si ušla u moj pogled,
u moj pogled k'o u zagrljaj,
pa me nateraš da pričam,
nemam običaj.

Leptiri u mom stomaku,
uvek me na tebe podsete.
Ja ih uspavam na foru,
al te osete.

Onda potonem u sebe,
tamo dole sretnem tebe,
pa se slike k'o komadi oštrog stakla,
zariju u dlan.

Nikog ne volim da sretnem,
ljude gledam k'o kroz kameru,
mogao bih da snimim srećne,
nemam nameru.

Svetli svetlo kroz roletne,
tanke žute notne linije,
ja po njima pišem pesmu,
a ti, skini je.

Onda potonem u sebe,
tamo dole sretnem tebe,
pa se slike k'o komadi oštrog stakla,
zariju u dlan.

Ulica, zmaj od Noćaja,
ovde su čuda moguća,
Zmaj od Noćaja.

Ulica, tabla limena, i na njoj 'mesto imena,
Zmaj od Noćaja.

                                         BAJAGA

NEPOVRATNA PESMA

Nikad nemoj da se vraćaš

kad već jednom u svet kreneš

Nemoj da mi nešto petljaš

Nemoj da mi hoćeš-nećeš.

I ja bežim bez povratka.

Nikad neću unatrag.

Šta ti znači staro sunce,

stare staze,

stari prag?

Tu je ono za čim može da se pati

Tu je ono čemu možeš srce dati.

Al' ako se ikad vratiš

moraš znati

tu ćeš stati

I ostati.

Očima se u svet trči

Glavom rije mlako veče

Od reke se dete uči

ka morima da poteče.

Od zvezda se dete uči

da zapara nebo sjajem.

I od druma da se muči

i vijuga za beskrajem.

Opasno je kao zmija

opasno je kao metak

da u tebi večno klija

i ćarlija tvoj početak.

Ti za koren

nisi stvoren

Ceo svet ti je otvoren.

Ako ti se nekud žuri,

stisni srce i zažmuri.

Al' kad pođes - nemoj stati

Mahni rukom.

I odjuri.

Ko zna kud ćeš.

Ko zna zašto.

Ko zna šta te tamo čeka.

Ove su želje uvek belje

kad namignu iz daleka.

Opasno je kao munja

opasno je kao metak

da u tebi večno kunja

i muči se tvoj početak.

Ti si uvek krilat bio

samo si zaboravio.

Zato leti.

Sanjaj.

Trči.

Stvaraj zoru kad je veče.

Nek' od tebe život uči

da se peni i da teče.

Budi takvo neko čudo

što ne ume ništa malo,

pa kad kreneš - kreni ludo,

ustreptalo,

radoznalo.

Ko zna šta te tamo čeka

u maglama iz daleka.

Al' ako se i pozlatiš,

il' sve teško,

gorko platiš,

uvek idi samo napred.

Nemoj nikad da se vratiš.

                             MIROSLAV ANTIĆ

nostalgija...za nekim davno prohujalim vremenima... 

Čeznem da ti kažem najdublje reči
koje ti imam reći; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem
tajnu svoju sali.
Olako uzimam bol svoj,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da ti kažem najvernije reči
koje ti imam reći; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu,
i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči
što imam za te; ali se ne usuđujem,
strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se
da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim mirno pored tebe;
ali se ne usuđujem; jer bi mi inače
srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako,
i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući
da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek;
ali se ne usuđujem, strahujući da bi
mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu
i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju
čine da je bol večito svež.

Tagore

i miran san :)

Noc mi te duguje

Dolazi noc, gasi se dan,
a nocu sve se cuje
i svaka pjesma truje,
noc mi te duguje.

Nocni sam covjek,
nocas i dovjek... zbog tebe.

A sad za sve, cigana dva
jedan da zivot psuje,
drugi da povjeruje,
noc mi te duguje.

Takav sam covjek,
nocas i dovjek... zbog tebe.

Zbog tebe kucacu, lupacu ljudima na vrata,
budicu ulicu, pjevacu svima iz inata.
Recice: "Opet je popio,
Vidi ga kako se ubio,
opet je vrata poljubio."

A ja pijan, a nisam popio
ni kapi neka se cuje,
ni kapi ko da mi vjeruje?
A jesam ja rusvaj pravio,
pravio, evo ga, tu je,
jesam, jer noc mi te duguje. 
                                                    Zdravko Colic

Jer kad ostaris

Jer kad ostaris
niko ne kuca na tvoja vrata
ni potok s ribama od srebra
ni mlado zdrijebe vlazna oka
ni jabuka u cvatu
niko

Samo ja kad ostaris
kao oblak u tvojoj kafi
doci cu u krombi kaputu
i cucu kad ti se moje ime omakne
i krene
polako sama od sebe
posljednja suza za mene

Jedan za drugim
vozovi polako prolaze
kao i obicno
stavices kacune u prozore
cini mi se da
mjesec ramazana pocinje
o pomalo je tuzno
kada ostaris

                                  Bijelo Dugme

Balada o prolaznosti

Kad lutali smo svijetom
kao raspršeno sjeme,
govorili smo sebi -
to je za neko vrijeme.

I ne znajuć’ da smo
na izgubljenom brodu
mi vikali smo: "Kopno!"
dok gledali smo vodu.

Kad ljubili smo kratko
u tuzi kišne noći,
govorili smo za se
da ljubav tek će doći.

Postavljali smo stvari,
ali opet ne za dugo.
Za sva smo mjesta rekli -
odredit ćemo drugo.

Kad rađala se sreća
i čekala je slava,
pomišljali smo opet -
to nije ona prava.

Kad prijatelja nema,
a dani idu sporo,
govorili smo za se
da vraćaju se skoro.

Gdje najviše smo dali
dobivali smo manje,
ali mislili smo - to je
tek privremeno stanje.

Kad gubili smo život,
govorili smo: "Neka"
i vjerovali čvrsto
da pravi tek nas čeka.

Putovali smo dalje
kad davno već smo stigli.
Tek počeli smo nešto,
a drugo već smo bili.

I ostali smo tako
kraj odlazeće vode,
nerazjašnjeni sasvim
i pomalo van mode.

U započetoj priči
u ljubavi bez traga,
jer svakoj smo se kući
približili do praga.

U privremenom redu
nekorištenih stvari
ni osjetili nismo
da sami smo, i stari.

Dok vjerovali još smo
da svaki put se mijenja,
mi rekli smo si zbogom
govoreć doviđenja.

                                         Arsen Dedić

- pesma koja mi se mnogo sviđa :)

Znam da ipak misliš da sam kriva ja za sve
I da moja sreća tvoju uzela je
Kako zbog mene nemaš sve što imam ja
I kako je tužna samo tvoja sudbina
 
A ne znaš da nisam ni ja sretna s njim
I kako se svako jutro sjetna probudim
Pa mi dođe da te još jednom pitam ja
Ima li nade za nas?
 
A čini mi se da bih i ja dao pola života svog
Da sam opet dušo samo dio srca tvog
Jer nema dana kada na te ne pomislim
Kako da se onda i ja s tim pomirim
Jer dao bih sve godine, mladost i sne
Da si opet kraj mene

Nekako s proljeća  

Nekako s proljeća
uvijek meni doluta
neka čežnja tamna
tiha mudrost davna
spuštam ja stare kofere
na perone sudbine
to je miris zrelih godina
moj kaput baš je težak najdraža
nekako s proljeća
ja se sjetim starih drugova
probude se u meni
svi derneci pijani
tad nosim stare cipele
one znaju moje ulice
to je boja crnog ponoća
moji koraci baš su teški najdraža
i opet taj osjećaj samoće
kad neće nikog mene krene i hoće
i opet mrakom svoje pjesme bojim
pijan od želje, za usnama tvojim
sav sam ti od ludila
nekako s proljeća
nekako s proljeća
sjeti mene nepravda
na pobjede, poraze
i sve lažne obzire
napravim račun praštanja
popijem pusta maštanja
to je ukus lijepog kajanja
moji kapci baš su teški najdraža
nekako s proljeća
noć mi oči otvara
nemam san da uhvatim
nema dana da ne izgubim
a hoću, da te vodim ja
tragom sunca, jugom maslina
to je dodir tvojih bedara
moja duša baš te voli najdraža
sav sam ti od ludila
bez tebe s proljeća

                                                CRVENA JABUKA

*******************************

Nedostaje mi...svakim danom sve više....

Ne pamtim

Ne pamtim likove ne pamtim datume
ne pamtim puteve sto nikud ne vode...
Šta vidim ne vidim a što znam ne diram
sobe sa pogledom pesme sa posvetom
ne pamtim s razlogom...

Kao proći ce kao moći će
srećno sam prebolela
Kao ne znam te kao nisam te
kao Boga volela...

Ne pamtim brojeve tramvajske linije
ne gledam filmove ne nosim bisere
Ne slušam savete ne pijem lekove
dan kad su pevali tužni i prokleti
ne pamtim sreće mi...

                                              Goca Tržan 

Što to bješe ljubav

Gdje li si se do sad skrivala
znam negdje si uživala
kad god došla dobro došla mi
jer jedno za drugo mi smo stvoreni

Ja odavno nikog ne ljubim
i spreman sam sve da izgubim
kad god došla dobro došla mi
jer jedno za drugo mi smo stvoteni

Podsjeti me što to bješe ljubav
i bar na tren biti zaljubljen
što to bješe,što to bješe ljubav
i bar na tren biti zaljubljen

Ja odavno nikog ne ljubim
i spreman sam sve da izgubim
kad god došla dobro došla mi
jer jedno za drugo mi smo stvoreni

Podsjeti me što to bješe ljubav
i bar na tren biti zaljubljen
što to bješe,što to bješe ljubav
i bar na tren biti zaljubljen

                         Oliver Dragojević

Tiho te zovem
Ime ti pustim u noć
I ma gdje da si
Ovaj šapat će ti doć

Riječi ko rijeka
Teku u stihove
I bilo gdje si
Doće po tebe

Dio naše sreće 
I mog sna
Želja koja tece
U mojim venama

Dani bez tebe
Sve su mračniji
I ko da nema me
Kada sa mnom nisi ti

Bila si svjetlo
Za moje brodove
Bila si ljeto
Kroz zime sumorne

Tebi u krilo
Pričam u ovu noć
I ma sta bilo
Do tebe ja cu doć

                         MLADEN VOJIČIĆ-TIFA