Bez dobrog naslova
Čitam sada prethodni post. I razmišljam...život je zaista čudo, pravo čudo. Gospodin o kome sam pisala u prethodnom postu javio se te večeri kratkom SMS porukom. Pretpostavljam i da je krišom kucao tu SMS poruku. I planirala sam da se vidim sa njim ove nedelje. Moramo i " službeno " i privatno da se vidimo.
ALI! Ali, ove nedelje se nećemo videti sigurno. Moraće da čeka. I ja čekam, i ja sam čekala.
Jutros je moj mali jutarnji ritual na poslu ( prva, dupla plus muzika sa Maksis radija ) poremetilo zvono mobilnog telefona.
- Dolazim u petak....samo sam to čula....i znam da sam zamolila da zove popodne.
Usledila je gužva na poslu. Nisam imala ni minut vremena da razmišljam o petku. I sada mi se čini tako daleko.
Zvao je popodne. Potvrdio svoj dolazak, i pitao me šta želim da mi donese.
Rekla sam da mi ništa ne treba, da želim samo da dođe.
Pisala sam, čini mi se o njemu. Moj net prijatelj, iz Zagreba. U petak ćemo se videti prvi put a dve pune godine se dopisujemo, čujemo telefonom, razmenjujemo SMS porukice.
U jednom postu sam ga nazvala " moj dragulj". Pisala sam mu otvoreno pismo za rođendan.
Prijatno sam iznenađena. Srećna.Odjednom.
Razmišljam šta sve treba da uradim do petka, koju tortu ću spremiti za petak, gde ćemo sve ići tokom vikenda...moj dragulj i ja...
Život je zaista čudo. I poslovice koje moja mama često ponavlja su istinite.
STRPLJEN-SPAŠEN....
Strpljivo sam čekala da dođe, i on će doći....u petak :)