Subota, 09.12.2006
Danas je jednoj osobi rođendan. Poslala sam SMS sa onim klasičnim " Srećan rođendan, i sve najbolje ". Nisam mogla da napišem drugačiji SMS. Ne očekujem odgovor. Danas.
Znam, javiće se sledeće nedelje. I znam tražiće da se vidimo.
Videćemo se.
Otvorićemo veliku riznicu sećanja, i bićemo malo tužni.
Onda ćemo se rastati, a rastanak ćemo odugovlačiti, želeći da što više vremena provedemo zajedno.
Životarićemo tako od susreta, do susreta, pamtićemo svaku izgovorenu reč, svaki pokret ćemo pamtiti.
U našoj priči nema ni slova LJ od ljubavi.
Samo smo prijatelji.
Nismo se sreli u pravo vreme na pravom mestu, i zato se sada srećemo povremeno, krišom, i životarimo u nadi da ćemo ipak nekada, negde, biti srećni.
Ta nada nas drži u životu.
Pošalji komentar
Komentari:
Mozda ce ti izgledati grubo,ali mislim da je najbolje da okrenes stranicu i pocnes da pises neki drugi pocetak..mozda srecniji sa srecnijim krajem,ili jos bolje,BEZ KRAJA....
kada dugo imam samo nadu , onda ona pochinje da me ubija .... Verovatno zato shto sam po prirodi jako nestrpljiva.... Ali u svakom sluchaju ona mi ipak poslednja ostaje , i na neki nachin me odrzava ... Hmmmm, kontradiktorno zar ne ?
Poslao
dreamybanny u 11:12, 10/12/2006 | Link | |
Nada poslednja umire,
na žalost
ili na sreću,
kako se uzme..
na žalost
ili na sreću,
kako se uzme..