SRNENA

Noćas je plakao... neutešno. Pokušavala sam da ga probudim. Ljubila. Mazila. Govorila milim glasom... tepala... uzela ga u naručje nežno pritiskajući njegovu glavu uz moje grudi... šaputala...
I ništa.
Povisila glas, pljeskala dlanovima, pokušavala da mu otvorim oči..
I ništa.
Plakao je... "Jao... jaoooooo.... mamaaa.... jaoooooooo!" Pokušavala sam. Da mi kaže šta je to "jao". Uho? Stomak? Glava? Noga?
"Jaoooo mamaaaaaaaa....!!!!" Tužno zapomaganje iz duguljastog tela. Nisam se dala, nisam zaplakala. "Reci sine, šta te boli, kaži mami..!"
"jaoooooo jaooo... mamaaaa..."
*******************************************
I meni se vrati, gledajući ga kako se prevrće po krevetu, trenutak kad sam ga prvi put videla. Pre 3 godine. Kad su mi ga doneli... kad se na kraju hodnika pojavila malecna kosata glava u rukama babice. I Anin pogled kojim je obgrlila mene i njega... Kako su ga stavili na moje grudi... to malecno, kmecavo stvorenje... i kako sam mu rekla "Izvini za sve što nas čeka..."
I kako sam se i tada borila da ne zaplačem.
*******************************************
On sutra puni 3 godine. Ide u vrtić. Gleda "Pepu Prase" do iznemoglosti. Odvikava se od pelena. Ne voli meso. Ima devojku Jonanu. Deda Joju. Teta Anu. Lila i Nidju. Mnogo kose. Ume da podigne palac na gore i pokaže koja je koja boja. Mrzi ga da okreće pedale na trociklu. Voli da peva. I užasno se boji grmljavine.
Šampion je da zezne sve što ne sme da zezne. Da me izvede iz takta za 2 nano sekunde. Da se buni i ljuti i tvrdoglavo ćuti kad nije po njegovom. Da me ne gleda. Kao da ne postojim.
I da me istopi jednim osmehom. Jutarnjim.
************************************************************************
U 5 ujutru, konačno... leži pored mene, iznuren od plakanja. Tražio mi sokić i moju kosu. Posmatramo zvezde na ekranu. "Mama...." kaže tiho... pogledam ga.
"Ugasi."
Deset sekundi kasnije, čujem ga kako hrče. Ljubim mu masnicu na nosu...
Trogodišnjak moj.

24 May 2009

TROGODIŠNJAK

About Me

Linkovi

Kategorije

Zadnje napisano

Prijatelji