SELJAČKI BLOG

2.4.2010

Народне (Ј)еротске песме

ИДЕМ ПО ПУТ

Идем по пут и појем

оздол иде Миле

уста га јебем.

РУЖО МОЈА БЕЛА

Ружо моја бела

што си тако плава

ко зелена трава!

ИДЕМ ПУТЕМ МИРИШУ КОЛАЧИ

Идем путем миришу колачи

а на ћоше удари ме сарма

ЧУВАМ ОВЦЕ

Чувам овце баш ме брига

дојди драги нема везе

2.4.2010

Слиће из моје село Бежиште!

СЛИЋЕ ОДИ БЕЖИШТЕ

Бежиште из сателит

Качарци

Улаз из бабушницу

Павловци

Митинци

Батлак комто Благовести

Сокак сас задругу

Кржин амбар

Комто Подсело

Крс

Кућа од Милисова Стојановића

Кривина куде Багрењак

6.4.2008

ЈОШ МАЛКО, МАЛЕЧЋЕ ПРИЧИЦЕ

                      STAVRIJA

                E, kvo ja sve nes'm pro{'l i kakva se ~udi{ta nes'm nagledal. Znam ja kvo je i ka~amak i kvo je moruznica i rasol i }iselina. Znam kvo je i banica i kola~i. A znam i kakvo je poblago odi toj, pa i odi banicu i odi kola~i. Ako o~e{, odi toj ti mogu pri~am od s'g pa do jutre.

                More, kakva banica, kakvi kola~i, kad se samo setim, kako sam ~'k u [vapsko i{'l zaradi toj, {to ga vi s'g moderno zovete seks. A toj je toj, {to je poblago, bel}im, i odi banicu a bogami i odi kola~i.

                Beo mlad ko ti. T'm'n po~e ga~e da obla~im, jerbo su t'g ga~e nosili samo onija koji su porasli, pa trebe ve~em da se `ene. Do t'g se nosilo samo prtena ko{uq}a pa neznaje{ koje je mu{ko koje `ensko.

                I po~e ba{ta da me pra~uje na oro, da zagled`ujem devoj~etija. Ali men'me mlogo be{e sramota. Sramota pa nema kude. ^u crknem odi sram. Ako se nekoje devoj~e uvati do mene da igra ja se zacrvenejem ko pera{ka i uvati me nekak'v stra' nemogu se kurtali{em od weg. Sramota me i toj ti je.

                Po~e{e i brkovi i dlaka da mi rastu i po dva sata se u ogledalo odi lampu, gledam, sv'}i d'n. Ukara ve~em i sedomnajestu godin a jo{ me stra' odi `ensko ~eqade. U dzagwe vreme, po~e se i kutam odi quђi. Jo{ ne beo devoj~e ni za ruku uvatil a kam li pa da me pituje{ za onojajete, celivuvawe mislim.

                Vido{e, ba{ta i mati, da ne{to sas mene neje as'lno pa reko{e ~e me vode pri nek'kvujete babi~ku da mi prebaje, mo`da mi je ne}i napravil mad`ije. More, kakve mad`ije men bre samo sramota a i ovaj devoj~etija iz na{evo selo, kakvogod da im re~e{, kako su nad`api~ava, odma te narane bez potrebe.

                Skutam se, teka, iza plot pa gledam kako proode. Smeju se, ~u{kaju se, {tipu se, cvrkaju i podripkuju. Ubavi zab'wi, pa {amije, vezene ~arape, pa jele~etija ~e im isprskaju grudi. Na ponekoje se odvr`u pekqe na ~arape, pa se slagne da i privr`e a ono voj noђe bele, pa mazne, pa me}e ko vuna. A men' mi s'de proode `m'rci kroz me{inu a srce mi ripa ko `drebe, u{i mi se ugreju, ~ini mi se, zapale - ~e izgore.

                Jednu{, teka, ~'idem da gledam, onuja, Mladenku zna{, onuj s's golemono dupe. Ne mo`' ju bumbar obleti za pola sat. Ona se kupe{e u {talu. Ozdol, do put, ima{e m'lecko prozor~e ali mlogo visoko, be{e. Ta ja uzo, tuj ima{e, nek'v crep ispod ku}u. Naredi ga pa ozgor turi pokrovac da ne skrca dok se ka~im uz wega.

                Uleze ona u {talu da se kupe. Zatvori vrata na {talu, zarezi ji, ~ujem soble~e se i po~e voda da bobo~e. Ja se potka~i na crep i promuqi glavu unutra kroz prozor~e. Pogleda unutra ono se digal ~ur odi `e{ku vodu, jedva se vidi. Prom'knu glavu povi{e i pogleda, ono ima kvo i da vidi{. Prvi put u moj `ivot vido golu `enu. Noђe mi se po~e{e tresu, o~i mi se usvitka{e a u{i mi se, ~ini mi se, zapali{e pa izgore{e. Kroz me{inu po~e nekvo da d'{~e a damari se u~uka{e ~e mi izleznu nanos.

                Ona se isprvo, be{e obrnula na tam a dupe na vam. Ono belo, pa mazno, pa golemo ko {iroka livada. Pol'k, pol'k, pa po~e se obrta na vam. Pogleda gore ono sis}e brn~e ko ro`nice na litre, mo` se nadene{ na wi. Pogleda nadol' ono da ti ne pri~am. Ne{to mi se pricrneja u glavu, st'vni li se, jebem li ga. Surinu se crep, kakvo li bi, ja drusnu odzem. Beo se skolkal odi crep, preko plot pa ~'k u Savin dvor, predi vurwu uz basamaci. Tuj se beo saprl. Raspu~i si glavu i s'v se utepa, eve i s'ga imam na til ~elenku.

                Kad ispuca, Sava istr~a iz i`u i prioka:

                - Lele, dali je zevwotres! Ama, bre Stavrijo ti li si? Odokle bre ispade? Ko da si od boga padal!

                Ja ga ~ujem, ali ne mogu da oratim, sade zevam ko koko{ka kad se zadavi sas pero odi luk. Jedva me povrnu{e.

                Ovaj pa, kad se upla{ila, onaka gola istr~ala na sred dvor i lele~e li lele~e:

                - Lel}e, bo{}e, kakvo li je!

                - Rutavo! - mislim se, ali mi neje za smejawe, nego mi do{lo da vikam.

                Posle se samo odi toj pri~alo po selo. Samo da si je bil wojniti mu` utepal bi me ko ku~e.

                Ubrzo, posle tojajete, be{e mi do{'l u}a, neje rod`eni, iz [vapsku. Pa pri~a kako tam `ive quђi. Kako sve ima da kupi{ za pare pa i `enu ako trebe. I mojvi, ba{ta, ga nagovori da me povede sas wega tam, sade da me nekako sastave sas `ensko, pa bel}im i za pare. Veli, mlogo vreme projde a ja ni{ta ne napravi. Prodade ba{ta wivu u Rid i brani{te u Radovanovu Duvku.

                Lel}e bo{}e, toj da vi ne pri~am, kako sam do tam stigal. Ispre}ida se od straovi. A, tam u Berlim, ku}e goleme, kamioni ko ku}e, pa tramboleji {to nose mot}e na ramo, ko da su odi Nikolinsku sortu. Qudi, ko da su se sabrali na va{ar u Babu{nicu. Gospoda, ne{i{ani, nebri~eni, zarutaveli ko ~etnici {to beo{e. Kupuju, prodavaju, okaju, karaju se, poju i svirkaju i jebavaju svakakve ale. Ali toj ~u ti pri~am druђi put.

                Re~e mi u}a de se okupem, pa da se premenim sas wigovo odelo {to mu be{e za prekaj dom ali be{e poubavo odi moje. I ja se premeni ali obleko si moje vezene ~arape.

                Odvede me on u jednu kavanu. Sedomo. Ja prevrqi nogu preko nogu pa zazvi malko nogavicu da mi se vide vezene ~arape.

                On {tu~e, ko podzem da otide. Nema ga, nema, pa etetiga ide.

                - Ajd, ovam! - re~e, i uvati me za o{vice i ugura u nek'kv kodnik. Ajd, tam - ono nekva vrata i na wi nekvo pisuje. Kvo pisuje, jebem li ga. Ja i na{ins}i neznam da ~itam a kam li pa {vaps}i. Kad ulezomo, leb'c mu jebem, da vidi{ kvo je bilo! Golema soba a u wu `ens}e. @ens}e kolko ti kompir o~e. I sve ubave, i sve nacrvene a dibidus gole. Da te me{ina zaboli od napiwawe. Samo po jedno, eli dve krp~etija pokrivaju im dupetija i sramotno a sis}e gole dibidus.

                - Proberi si jednu! - veli u}a.

                Ja sam zinul ko tele u {arena vrata. Udaril sam u jednogled, ni tam - ni ovam. On vide da od men' nema lebac, pa uze jednu za ruku i ugura me sas wu u jedno ma'lcko sop~e.

                U sop~eto, sade jed'n krevet, prekriven sas kadive li je, pamuk li je, jebem li ga od kakvo je. Ali meko, meko ko du{a. Ona obrnu kqu~ u vrata i zapali crvenu sve~u. Sop~e be{e svo crveno, ali neznam, dali odi sve~utu jel se men' zacrvenejalo u o~i.

                - S'g si ga najebal Stavrijo! Ovaj ~e ti smrsi konci! - pomisli si usebe a srce mi ripa ~e mi izlezne nanos.

                Ona svrqi onojate krp~e {to ima{e na dupe a ja se ametom istrovi. Po~e se tresem ko prut.

                Sis}e voj beo{e tvrde ko kamen, okrugle ko lubenice a na vr' {iqave ko ro`nica. Dupe voj be{e ko {inik, {to prodavao{e cigawi na va{ar u Palanku. Kad ga pipne{ ono samo skrcka podru}e - krk, krk, krk...

                Uvati me podruku, a ono voj mi{ka `e{ka mo` jajce da svari{ na wu. Soble~e me, pol'k, i turi u krevet ko m'lecko dete. Pol'k se uka~i preko men i stisnu me sas butine te mi se, ~ini mi se, `il}e oladi{e. T'g me uvati nek'kv zor ko da imam vatru a na pupak mi se stopli i ko da se omaknu u nekvu rupu `e{ku ko napalena vurwa. Smr~i mi se pred o~i i nekako mi dojde snaga pa kad si ju ja grabnu. Dr`' nedaj. Po~e malter da otpada odi dzid, bo`e sa~uvaj. Pu~e mi u glavu ko da me Sveti Ilija zakova sas tresak.

                Tija ~u d'n da slavim. Kak'v sveti Jovan, kak'v sveti Todor ovija ~u d'n da slavim. Sestru li im, tamo winu, da neje bila onaj {vapska `ena 'tel sam se sam {trojim. Ali ona me spasi, moj u}a i ako neje rod`eni, onaj wiva u Rid i onoja brani{te u Radovanovu Duvku. 

                KAKO SU SE VOLELI STOJKO I STOJIQ]A

                 Neli ti reko, ako o~' da se umo~a{ ‑ mo~aj uz vetar! Al' bul~a je bul~a ‑ pritupav~'k! Nema poza~ukan ~ovek odovde do ^uklenik i do Kusu Vranu. Suklenџa! Dibidus zapqeskan. Ode{e po brani{ta i zbira{e gwezdala. Vidi ga, nanu mu jebem, podzem  napraveno. Nosi tojagu, na mazguqa~ ide{e po trijes metra. Dole ~ulumka ko pesnica a nasred izmazwena sas sr~u. Cinka zelena visi mu do bradu. Kosa gr~kava, gu{a istr~ala k'o na goluba gurgusara. S oratewe se  zanosi ko muda u kosidbu. Prp~e pola sat dok ka`e jednu re~. Nikoj ne razbira kvo pri~a. Izmrmuqi ga pa si gledaj rabotu.

                Vele - neje se ni rodil. Na{li ga u {livar uz slivu sas pokrovac prekri­jen spi na sneg. O~i iskokolil ko da je iz rasol izlezal. Vidi u vrtou{ku da udene usred no~ na mese~inu.

                Onaj stvar mu t'g bila pola metar. Jebem li ga sa kolka je. Zatoj ga i zovu Stojko. Stojko sas golemog Stojka.

                Slu`e{e za pod{oq}uvawe na cel' srez Belovods}i.

                Kad se natrese i naparasi sas iscepeni dronci - stra' da te uvane. Orej da mu ne uzne{ iz ru}e. Natrese breveneci krat}i do  kolena pa na tregeri. Ko{uqa prtena, nezna{ kude neje zakrpena. Us'lmila se na laktovi, us'lmila se na gu{u. Smrdi k'o por. Kad  te zapune ko da si se natkvesil nad nu`nik.

                Zubi kowesti isceril ko vapir, a usnice ko na toplodolskog  basad`iju. Dolwa usnica se otromboqila ko po celu no~ da duva u bas. Kow da visne. Da ti se leb ne prijede dva d'na.

                Kad tr~i, ko da ~e mu noђe otpadnu, a ru}e maa ko ra{rafen. Jebem mu zakon, nastaven ko klaneta. Na dupe zaloga ko kuskun na magare. Mog'l je ustrupa~}i i magare da preripi.

                Mog'l je da ja{a magari{ta, kowi, goveda, koze, sviwe, ovce pa ja{a{e i ku~i{ta. Kad se uka~i na neku `ivotiwu ne mo` se jadna otarasi od weg. Pena voj na usta izlezne. Vele, i da je jebaval nekvu kravu 'eli kozu, neznam. Kad voj ga surdukne ona  izrove 'eli izvreka. Mo`da je, nane li mu ga, kuj ga znaje.

                Jure{e i vata{e udovice, raspu{tenice i onoj {to za nikak'v kur'c neje bilo. Babe{wori ga raneo{e sas banicu i }iselinu. A  on bre izr'ga ko da je imal ve{ta~ko ђubre u op'nci. Izr'ga visok ko jesika. Izmazni se pa po~e i ubav da bude. More i proorati. Po~e se vrqa sas pamet. Pri~a, prevrskuje, ali sa ga, brate, mo` i razbere{.

                Ali, vele, na }oravog orla bog pravi gwezdalo. Pogle ga sa. Da prosti{, ko da toj neje on.

                T'g se zagleda, tijajete u Stojiq}u na Pasuqanci.

                Stojiq}a, dodu{e, ne be{e za vrqawe, dorim arna doma}inska, kap'klija. U petnajes ko da ima{e dvajes i dve. Krupna~ka, okrugla, ubava u lice. Ved`e ko upisane, usnice malko popuna~}e. O~i crne ko uglen a kosa razvrqana na sve strane. Grudi puna~}e, okrugle i pomalko {iqave. U slabinu mo` ju, bogami, prevati{ sas jednu {aku.

                Dupe  pogolema~ko, ko zevwa Rusija a no`ice ko sl'pci.

                Stoji pravo. Ali kad pojde i kad klimne sas dupe, wojnini brat crca{e od sram. Klimka se, da prosti{, ko da se onodi sas takvojete uz put.

                As'lna  be{e ali neje bila ak'lna, ~ini mi se. ^im se ona podvati sas ovogajete, kvo da ti pri~am.

                Gde si videl da od govno mo`' mand`a da bude pa i od blesavog ~oveka pametan. Kad je ne{to re~eno nakrivo da ide teka i ide i mo` si dupe odere{.

                Zagleda se i Stojiq}a u Stojka. Kvo li im bi, mater li im jebem. Zacopa{e se jedno u drugo ko pra~etina u tikvu.

                ‑ O~' li me droqo, o~u te goqo ‑ re~e ona uglavnom, i klisnu za wega.

                Uoka{e se wojni jednu no~ pot'vnin i t'g ona i Stojko {tuko{e, ko podzem.

                Projdo{e dve tri godine, wojni ju pre`ali{e.

                Kad, da vidi{ bate, jed'n d'n od Beloornicu ide auto sas {vapsku registraciju. Svirka li svirka.

                Kad  zadzrnu malko, u~ini mi se, ko da su oni dvojica. Ama  jok, mora da mi se u~inilo. More, pa se zadzrnem, ama b'{ oni i nikoj druђi.

                Stojko, oblekal belo odelo a Stojiq}a {ploviranu aqinu nabr~kanu okol noђ. A sise istresla, da te `iv sram izede.

                Na sokak otvori vrata Stojko, izleze, pa na wu otvori  vrata. Bl'snu se butina ta mi `m'rci projdo{e dorim do ko~ine,  pa {trapnu na {tiklu od dvanajes santima.

                Jebamu mater, kvoje s'g ovoj?

                Oba orate {vaps}i. Mrqave nekvo, ni{ta ne razbra.

                ‑ Bite! Bite! ‑ veli Stojko.

                ‑ Vala i ja bite ‑ mislim si usebe ‑ i toj triput na otavu {to dokara iz Vujnove Padine.

                Nastade d`akolewe do sred no~. Svi se izpozdravqa{e i  iscelivuva{e i sas Stojka i sas Stojiq}u. Slavi{e Stojiq}ini ~etri d'na.

                ^etvrti  d'n, da ga jebem, sve pojde nazada~}i. Skara{e se Stojko i Stojiq}a.

                ‑ Ma}e ti ga nabijem blesavo i kurvinsko, da te tam ne odvedo i na [vabe ne prodava, na mojega bi bila sa gospoђ i vozila bi se na mojega! ‑ oka Stojko.

                ‑  Kvo bi ti vredelo da ja nes'm tela i a nes'm imala ovujete stvar ‑ pa se vati, da prosti{, za sramotno.

                - Uzmojega de! - oknu Stojko.

                - Ovoj trebe da celiva{, jerbo je toj za tebe svet'c sas bradu. Ali i toj nebi bilo teka da ja nes'm volela da se onodim sas svi redom, neje mi bilo za pare ‑ oka Stojiq}a cela mala dz'vni od okawe.

                Stojko zapeni s usta ko vepar. Grabnu kosu, tam'n nakovanu i naostrenu pa oknu:

                ‑ Jebem li ti krv kurvins}i u pi~ku! Jebem li ti sisu materinu, koja te odoji! S'g ~e ti poka`em, kako mo` Stojka, siro~e, da zajebe{ ‑ oka Stojko pa razlama.

                Razbega{e se kom{ije, koko{}e i pceta. Suknu se Stojko ko besno ku~e. Zabode kosu sas vr' u Stojiq}inu me{inu. Ona se uvati za me{inu, preblede ko kre~ u lice i bez da lelekne smandrqa se u jenda'k pri put.

                Sve se u}uta: i ~oveci, i `ivina, i stoka - ko pred grad.

                Stojiq}a le`i sas kosu u me{inu, {plovirana aqina ukrvavena a o~i otvorene komto nebo, ko da vele:

                - [to teka!

                [to je teka? Jebem li ga kuj ga znaje!

                Stojko uze kosu, izvadi je onaka krvavu, pa otide do drvnik  u dvor. Izvadi pred svi onuja stvar, da prosti{, ko na magare, turi ju na trup i fiknu ju  sas kosu.

                [iknu krv ko na vrelo kad izbije grlo. Krv `e{ka ko }ipe~ voda. Poprska cel' drvnik. A on le`e uko~i se i da m'kne. Uten~i se za pola sat. Samo jedva kroz zubi i on re~e:

                - [to teka!

                Jebem li ga bre, neznam ni ja a neznam koj' znaje. Ne}i sigurno znaje. Ne}i ima tolko pamet da znaje.

                - [to, teka!

6.4.2008

ЈЕРОТИКА

                SUQA I KOSARA

                 Na Beloornicu nasred put Suqina kova~nica. Dve odelewa, nemalterisana, na patos zevwa i pra{ina pola metar. Pot'vno unutra nego nadvor. Vigaw i dva me'a. Nakovawa nasadena na trup odi blagun, vele odi selsko miro. Po }o{etija navrqane alat}e napravene u kova~nicu i zard`aveli ralnici odi plugovi i kopalice, se}ir~etija, se}ire, lopate, pijuci, mati}e. Do vigaw korito u korito }i{kalo za }i{kawe kad se `elezo kali. Vrata sas vrcu zaka~ena, vise na jednu stranu a pend`er bez staklo, samo nalepene plasti~ne }esice eli platno odi duvan. Na drugo sop~e crga na pend`er a tuj stoje poverqive stvari.

                Kuj odokle da pojde mora da svrne u kova~nicu. Od orawe, od kopawe, od `etvu eli brawe moruzu, iz vodenicu u vodenicu. Od k'd ju znam tuj stoji kova~nica nikad se neje pomerala a ni Suqa neje i{'l nigde. Od mrak do mrak od jutrom kako s'vne dok se ne st'vni da se ne vidi. Bije golemi ~uk, ~uka ~uk~e ne od'wuje.

                Ispod nakovawu le`e{e ma~ka, cel' d'n spi ni{ta ne ~uje, samo kad trebe da se ru~uje od tropawe lo`ice se probudi, ko ~ovek, bok~e voj jebem.

                Suqa je najboqi kova~ u Lu`nicu i celo Zaplawe. Doode ~'k iz Kre~imir i [trbovac. Donesu kompird`ije kompiri i zamewuju }ilo za }ilo moruzu. Secaju kow~etija ~eperak odzem.

                Suqa ka{kav o~i mu se ne vide odi crne` i odi }umur. Ru}e pocrnele polovin prsti nemaju nokti a na polovin se ne vide odi }umur. Zavijeni rukavi od kariranu ko{uqu nikad ne ispravqa. Dali je imal drugu ko{uqu neznam. Panatalon}e trofrtaq}e ko da je stojal u Ni{avu kad ji kupuval. Kad`ave li su crne li su bog ga znaje. Jedva se poznavaju. D`epovi iscepeni odi muteri i krivi ekseri, sve {to najde na put `elezno mua u d`ep. ^e zatrebe.

                Svi svrtaju pa svrnu i Kosara. Namokrila ju }i{a pobegla odi kopawe. Bose noђe beleju se pod sukwi~e dorim do kolena. Blus~e se zalepilo pa se kroz wega vide sis}e i otvrdnule bradavice crne i masureste. U struk ju mo`' sas jednu ruku obvati{. Dupe ko kro{wa {to prodavao{e cigawi katunari za bonbond`ije. Pole se uvlekle odi mokriwu u dupe pa ko de je dupe podeleno na dve par~etija pola ide sas jednu nogu pola sas drugu. Klimka se kad odi ko da je nedaj bo`e }opava.

                Suqu proml'nu gor~ivqak kroz gu{u. Stegnu mu se gu{a pa po~e da ju isteza ko gus'k i pi{ti na nos.

                Kosara zatvori o~i a gled'ci podi`e na gore. Pa mazno pituje, dali mo` da se ogreje i osu{i uz vigaw.

                - [to da ne mo`e{ - procedi kroz nos Suqa. Srce mu preripi pa ~uknu dvaput umesto jednu{.

                Kosara se prim'knu do vigaw. Po~e se diza para odi wu a Suqa prijde da podst'kne ogaw i prijde do meovi pa po~e da podiza jed'n pa druђi. Zasvitka `ar i plav plamen liznu iz }umur. Razvideli se kova~nica a nadvor se jo{ povi{ stunti, }i{a jo{ povi{ navali a seva li seva. Po~e i da grmi. Sve se `ivo nakutalo podi drvja, i`e eli kola, nigde `iv ~ovek. Suqa i Kosara sami u kova~nicu i ogaw raspalen na vigaw.

                Kosarina kosa gr~kava, Suqina kosa gr~kava. Kosarina bluza karirana i Suqina ko{uqa karirana, samo {to wojna miri{e na ~is sapun Suqina na ~ur. Suqine pantalon}e trofrtaq}e kad`ave i Kosarino sukwi~e kad`avo i mokro. Kosara mokra od }i{u a Suqa se namokri odi znoj i mu}e.

                - Ovoj ne~e na dobro da izlezne - misli se usebe Suqa - ovaka mi nikad neje bilo i lo{e i dobro oдјed'nput.

                Kosara se nagreva, diza se para ko iznad kot'l vodu. Para po~e da se diza i odi Suqu. Suqa nalegnu na meovi pa zgusti sas duvawe. Duvaju meovi pobrzo i pobrzo ali i Suqa po~e da duva. Udari ga nekakva `ega te mu se usta osu{i{e a srce mu ko `drebe ripa ~e izripi iz grudi i istr~i na drum pa vane komto Kulu eli komto Redak.

                Zamirisa ~is sapun, ~ur i znoj. Stopli se u kova~nicu. Kosarino sukwi~e se ve} isu{i i sabra se, ta se podi`e nagore i jo{ povi{e se bl'snu{e Kosarine butine. A Suqine pantalon}e se i namokri{e i osu{i{e pa nape{e, tesne ~e pukne u wi.

                Kosara turila ru}e nadi vigaw greje ji i po~esto ji protrquje jednu od drugu. Od ogaw voj zasvitka{e o~i, kosa se malko ko podignu uvis a ona se savi napred komto vigaw. Sukwi~e se jo{ povi{ podi`e a Suqa se po~e trese ko da ga groznica vata. Ostavi on meovi pa pritvori vrata odi kova~nicu.

                - Da ne ozebne{, mlogo se razduva vetar - re~e Suqa.

                - Ako, ako stvarno ga zazime - odvrnu mu Kosara.

                Nezgodno vreme, nezgodna kova~nica, {trokav Suqa ali Kosara ko zaj'nat meraklijska. Da cune{ pa da se razvika{. Trep~e ko soj}a na jugovinu. Kad bi se Suqa uka~il nebi se stural ko dete odi cre{wu. Koja je taj budala koja nebi u ovakvo vreme lom ostavila.

                Kosara mazno pogled`uje komto Suqu i nema nema pa oblizne usnice. A usnice se su{e odi ogaw li je odi mislewe li je, jebem li ga. Neje voj l'ko sas mu{ko u kova~nicu a kuj ga znaje kada je jo{ bila teka sama sas nekuga. Odavna pamti da je bila blizo uz mu{ko od kada se razvede od wojnoga Vitka. Tija vanu svet i bes i ostavi ju ovakvu ubavu a nedoonodenu.

                Sevnu te pobele cela kova~nica i tresak b'pnu u oskoru{u iza kova~nicu. Kosara se presabuqi preko vigaw a noga voj utr~a u korito sas }i{kalo. Suqa se cimnu komto wu te ju podvati pod o{vice. Jedna ruka se istrovi med`u butine a Suqa se stopi ko grmutka sneg na uglewe. Ni sam Sveti Nikola, koji ~uva namernici i putnici neje videl kakvo bi.

                Odi tresak li je, odi vigaw li je, odi boga li je, jebem li ga, zgusti se tutwawe u obadve glave i u Suqinu i u Kosarinu. Vi{e nezna{ koje je ~ija glava, koje je ~ija noga, koje je ~ija ruka. Suqu podvati `ega od me{inu odozdol pa se stunti u glavu pa pu~e ko grom kad padne. Na Kosaru se u~uni ko da voj vigaw {tu~e med`u noђe. Po~e da maa sas wi i da trza sas dupe, da se izm'kne, ama o~e{ visnule noђe i ne pomicaju se. [to se vi{e izmica odi Suqu jo{ povi{ voj `e{ko na butine. Na levu sisku legal Suqa pa zasisal ko dete kad godinu d'na neje sisalo. I tuj voj `e{ko i dobro. I t'g voj u glavu sevnu a preko kova~nicu ko da plekana buri{ta prekolka{e. Nekvo toplo i `e{ko ko da voj se prom'knu meџu noђe i plisnu na me{inu. Zavrte voj se u glavu i presabuqi se preko Suqu na dr{ku za duvawe u meovi.

                Malko se smiri vreme, smiri se i razvideli nadvor i u Suqinu i Kosarinu glavu. I t'g vido{e i Suqa i Kosara kakvo je bilo. Ali bi {to bi da ga jebe{. Vide Kosara da voj je sukwi~e ulepeno, da voj kosa umrsena, da voj ko{uq~e visi preko glavu i da voj l'knu {to je da je. I Suqa vide kvo je naprajil. Ovoj je boga ti onodewe na kajdis. Svaka im ~as i ~es. Dobro be{e, daj bo{}e i nas takvo da stigne.

                Ako mislite da se pak vrnula pri Suqu, neje. Ako mislite da se Suqa o`enil sas wu, jok brate. Ako mislite da su se jo{ ne}i put sreli i jed'n drugome zdravo rekli - jok. Ni{ta vi{e neje bilo, ni{ta vi{e neje smejalo da bude. Samo Kosara i Suqa znaju a bog nezna.

                I sa si stoji kova~nica, ni{ta se neje promenilo. Suqa ~uka, druђi mu duvaju u meovi, ~oveci proode pri kova~nicu, svrtaju, vrte to~ilo pred kova~nicu i vreme miwuje a mi starejemo i belejemo. I Suqa stareje, i Kosara stareje a jedno vreme stoji.

                Ako razbira{ nema kvo da pituje{, ako ne razbira{ teka je boqe i za tebe i za druђi i za boga.

6.4.2008

ПРИЧИЦЕ

                 MILISOV STOJANOVI]

                 Turi {aku na ~elo, gleda komto Zanogu i veli:

                ‑ Ebemti zamlatenog ~oveka, ~e dovede vodu iz Zanogu a ja si ni p~enicu ne mogu dokaram ozgor!

                Sva}i mo`' da napraji ~udo za zurlu, ali Milisovovo ~udo je i za zurlu i za tupan. Skoro umre, bog da mu du{u prosti, ali ima ga panti i trinajesto koleno.

                Ja ga pantim ko proza s'n. Umre odma posle kad mu lipca vol Bo{ko. E, vala, svakakva je ~udi{ta prajil sas wega.

                Od sobaqe mune se u {talu i pri~a sas vola Bo{ka.

                ‑ Dobrojtro Bo}e? Kako si bo}e? Naspa li se Bo}e? Dan's te mora vodim na potkovuvawe pri albatina. Smeje{ li sa da prejde{ preko }upriju?

                Bo{ko ne vrevi s weg nego nema, nema pa rovne.

                Jo{ neje ni s'vnulo, on ga povel pri Peru albatina. Dole kude Batlak, stanu Bo{ko i ne~e da prejde preko }upriju i tojtije.

                Milisov ga prvo moli, moli i ~e{a, dok se ne uquti. Kad se uquti, upsuva se i uoka jednoprezdrugo. Otkr{i su~ku odi @ivin plot i zapuca ga po prqicu i rogovi. Ali Bo{ko ne mrda, uten~i se i zape ko magare. Sade nema, nema pa se ritne. Milisov oknu Coku. Ovija iskube kol'c iz plot te ga izrep~i kolko je dl'g. Bo{ko se savi dozem ali se ne pom'knu iz mesto.

                ‑ Ebemti lebac da te ebem, ~e ti nanos izlezne ovaj zajebancija ‑ pcuje Milisov pa razlama.

                Obrnu vola i odvede ga dom nepotkovanog.

                ‑ Ti~ bos da ore{ u dupence li te guqavo!

                Slu{al sam ga, teka jednu{, uka~il se na plevwu da vrzuje majije, pa oka odozgor:

                ‑ Gmitro donesi sl'bu da se sturim, ne mogu vi{e, zima mi, smrzo se ko kompir!

                ‑ Kratka, Milisove ne mo`' da dovati gore do crep!

                ‑ Domojega, ako je kratka. Turiju pa dokle dovane! Pa ~u

se nekako spu{tim do wu.

                ‑ Lele, bre Milisove, ~e se izm'kne pa ~e padne{ da se nadene{ na kol'c! ‑ tr~i po dvor Gmitra i  lele~e.

                ‑ Ma, bre ako ~u padnem, turaj ju ti pa nemoj da vreka{ tuj nego idi ta iskaraj koko{}ene iz gradin~e, iskquca{e sve krastavice!

                ‑ Pa da dr`im li Milisove?

                ‑ Ma, k'v ~e mi mojega dr`i{!

                Samo ~u, drusnu Milisov odzem. Nema vreme ni da lelekne. Mi tr~i gore, on se o}ebusil na plot. Glava mu nazem, pantalone polovin na plot a polovin na majije. Noga mu vrzana sas kai{ pa se obrta ko sviwa na ~enђeli. Oknu Zizu, ta ga unesomo u sobu, te daj vodu, ta daj re}iju, jedva ga povrnumo.

                On kako padal, ras~evrqil si glavu, sve scepil pantalone {to su mu bile za najnovo i sve si zgrebal {iju. Na til ~elenka ko tikvi~e. Tri‑~etri nedeqe neje izlazil iz sobu.

                Posle toj, izlezal, pa se nagreva na sl'nce, prvi put da ga vidim da sedi. On je ko vijalica. Ne skad`uje se. Sade vrndi nadol‑nagor. Ko da mu je ne}i vrqil cigans}i pepel u dupe.

                Gleda kako se uka~il pet'l na kamaru, ~eprqi i koko~e.

                ‑ Pogled` ga! Nanu mu jebem! Kokoro, kokoro, sabere sto koko{}e i slamka po slamka otide cela kamara!

                Pa uvati jed'n oma{qak ta se zape po koko{}e. Ali ne potrevi ni jednu koko{ku nego potrevi u pend`er na Qubu zadu{nicu, bog ga jebo.

                Ovija ustrupa~}i izripi preko tarabe i onaka krozubi re~e:

                ‑ Ma koj se vrqi, bog ga jebo? Te{e mi glavu scepi!

                Pogleda, nagor komto Milisovov dvor, i vide ovoga kako se umusil ko mlada nevesta kad prdne pred kuma. Odma se seti da je on. A Milisov gleda u pend`er i dzveri se.

                - Bre, Milisove bre, vidi{ li pend`er'v?

                - Vidim, de da ga jebem!

                - Pa prejeba ga!

                - Pa prejeba ga!

                - Pa {teta bre?

                - Pa {teta da ga jebem!

                - Moji i tvoji su do s'g dobro `iveli!

                - @iveli da ga jebem.

                - Pa ~u te tu`im bre!

                - Pa ~e me tu`i{ pa ono kako?

                - E, domojega!

                - Ja bre Qube, gad`a koko{}e i jebem li ga kako potrevi b'{ u tvoj pend`er. Ni{ta. ^u si ti platim staklo a koko{}eve ima sve da prejebem najednu{ i da dojde{ da im se oдјedemo, lebac im jebem. Teka i uraboti.

                Poklal sve koko{}e, i pojedo{e ji sas Qubu. Za kuga da ji ~uva. Oni dvoji~ka oba ostareli. Deca se potikala po svet ve} i zaboravila da doode. Ali jete jo{ stizaju da posrabote.

                Proletos kad beomo sas volovi u Je~mi{te, sedomo da obedujemo a on videl kako brobiwak zametnul tro{inku sirewe na triput pogolemu od wega.

                ‑ Glega, kol}i je, kola~'k mu jebem wigov! Zametnul se i nosi ranu na triput pogolemu od wega, ~e crkne. Isto ko ~ovek. Ali, vidi{, druђi ima da mu pomogne da odnesu kude trebe a neje ko ~ovek ima ti ga otne od druђega i ako ne~e mo`' da ga izede. Takvi su ~oveci, sade gledaju koji kuga mo`' da prejebe a neje da si pomagaju.

                Wigov vol Bo{ko, bil je mlogo opasan i ~udan vol. Povel ga prekaj na{u ku}u a ovija se naje`il i samo duva nanos.

                ‑ Ja ga vodim, on se pa ~ovek, je`i o~e da bode.

                U sred no~ nekvo drnka u {talu. Milisov se digne da vidi kvo je, Bo{ko se {trkqa po {talu.

                ‑ D'wu, no~u on se {trkqa. Ve`ba kako da mi izvrne p~enicu u svozewe, zakon mu jebem!

                Tuj skoro nekada, beo{e ga oknuli u zadrugu. Bel}im, neje platil porez za nekolko godine pa imalo tri‑~etri tu`be.

                ‑ Ti li si, bre, Milisov Stojanovi}? [to bre ne pla~uje{ porez? Vidi{, ima da ti sve popi{emo. Eve jedna tu`ba, pa jeve jo{ jedna, pa jeve jo{ jedna. Sade Milisov Stojanovi}!

                ‑ Obrni lis', Milisov Stojanovi}, okreni lis' Stojanovi} Milisov! Ebem ti tog Milisova, ko da samo on ima da pla~uje porez na ovija svet. Vi bre pore{~ije `ivog me odraste. Ne mogu da stignem samo porez da pla~ujem. Odokle bre men pare? K'v ~u kompir da prodavam?

                Stvarno, pare neje imal. Uzne{e ne{to za mleko od ovce. Ima{e pe{es ovce ali plati Milisove {pricawe koko{}e, {pricawe ovce, {pricawe za ku~e i za toj ne stiza a kam' li za porez. Ponekada prodade{e brani{te na kre~ari ta ga otrse dozem, za deset godine ne mo` da prkne. I toj ti je sve.

                Ali mlogo je volel da komanduje ko ne}i narednik. Cel bo`ji d'n koma­nduje na ~uturicu.

                - ^uturica, napred mar{! Leva, desna, jed'n, dva... ^uturica, stoj! Stojanovi}u! Ima{ zadatak da bumbarduje{ celu Jo{inu padinu!

                Pa sabere kamewe, ovol}i kup, ima za dvoja kola. Pa kad zapuca po grmawe, samo seva. Bije dokle svo kamewe ne povrqa.

                ‑ Stojanovi}u! Ni{ta nevaqa! Trk, do Bukavicu!

                Kad mune nagor kroz gabrak, ne mo`' ga kru{um stigne. Ostavi i goveda i torbicu sas leb. S'v se iscepi dok se promua kroz gu{tak. Jednu{, mu teka, ostalo pe{}ir~e na trn odi {ip'k. On se vrne, najde ga i veli mu:

                - Kako si moglo da izlezne{, teka s'g i ulezni u d`ep! Ako ne~e{, ja si mogu i bez teb'.

                Pojde dva koraka pa se vrne. Turi pe{}ir~e u d`ep i preko weg turi pogolem kamen.

                - S'g izlezni pa!

                Po toj ima da ga pante. I kuj nezna Milisova, tija ni{ta i ne znaje. Sve nestawuje. I stoka, i ~oveci nestawuju, krsta~e is'nu i istruleju, grobi{ta se preoruju. Ku}e nestawuju, i`e se rasturuju. Sade trava ostawuje. I kad napravi{ piskalo odi travku ono sviri i spomiwe Milisova.

                Petra Derlu smo zaboravili. S'g druђi udaraju merte~}i ekseri na mrtavci u noђe da se ne uvapire. Zaboravili smo i deda Vu~ka i wigovo gajde i gusle, i {to neje i{'l na front i {to se pravil mutav dvajes i sedom godine.

                Milisova i wigove zajebancije nikoj ne mo`e nikad da zaboravi.

                SRE^KO TALDUDA

                 Po~esto sam ~ul' kako mati na dete el' ne}i na ne}ega  re~e:         - Bre, pravi si Talduda!

                Ima{e u na{e selo jed'n tak'v. Rodil se pitaj boga kude. Sade ga na{li u {livar u Slivovik golog i neomijenog. Podojili ga na ovcu i teka sas ovce i goveda poraste u Jor}inu ku}u.

                Porasal ~ovek ko gorun. Mo`' vola da turi na ramo i da ga nosi. Mo`' mu rogovi sas duvawe ispravi. Mo`' da mu rep iskube dok si trepnul. Be{e sluga kod Nikolu i Jorku. Ru}e kad ra{iri nebo zac'lne. Kad okne, drvja se savijaju dozem. Kad pojde pred goveda ne vla~e ga goveda nego on wi. Kad se istrovi ovca, ne dokaruje ju nego ju donese. Ako se kola izvrnu nikoga ne oka, sam ispravi kola i toj puna. Mo`' ustrupa~}i da preripi pasuqans}i plot a on najvisok u selo. Kad pojde komto teb' ~ini ti se ima te zgme~ka ko grmutku sneg. Mo`e jedno }ilo re}iju da ispije na jednu gl'tku. Da te {ibne jed'n put ima te uzem nakara. Ima da te zapotaji. Kuj smeje da ga sretne jebal si je ~vorka. Sas pesnicu kamen belut'k stro{i a u nos mo`e da zagwete merte~}i ekser. Mo`' i usijano `elezo da lizne. Mo`' kvo o~e{.

                Ako pritrebe da se ne{to zakove ‑ tuj je Talduda. Ako trebe ne{to da se iskopa ‑ tuj je Talduda. Ako trebe ne{to da se podigne ‑ tuj je Talduda. Ako se govedo u{trkqa ‑ Talduda ~e ga sapira. Ako ne}i poblesaveje u selo, Talduda ~e ga vata. Kude god trebe da se zapne, kude god trebe snaga ‑ tuj je Talduda.

                Ali, ako koza l'`e ‑ mo`' i rogovi da izl'`u. Be{e ga stra ko ni}eg nigde. Samo da mu podokne{ on u {i{e. Ne mo`' ga stigne{ komto Prekop.

                ‑ Nece bijes! Nece bijes! ‑ pri~a ko malecko dete i samo sitno trep~e ko soj}a na jugovinu.

                Ako mu dade{ da jede, kolko mu dade{ tolko izede. Dade{ mu cel' vurwak i punu {erpu sas popo{}e, sve ima da otepa. I kad ga pita{, dali je jel' on samo veli:

                ‑ Jede malko.

                Kolkogod da izede on veli ‑ jede malko. Ko me~ava sve oma'a. Kow li je - ala li je? Vetar li je - snaga li je? Kad legne - ne diza se, kad se digne ‑ ne stiza se. Ni mu kreka - ni mu vreka. Jedna koza ‑ jedno legalo. Kolko ima - tolko mu i stigne. Povi{  mu i ne trebe.

                Ne vrevi mlogo, jerbo od vrevewe nema vajda. Samo znaje da sviri u duduk. Ako mu rekne{ da sviri, tija cel bo`ji d'n nema da  se mane.

                - Taldu ‑ dul ‑ du, taldu ‑ dul ‑ du ... ‑ dokle ne crkne{.

                - Daj duc da cvilim ‑ kad ti potra`i, daj mu duduk pa si gledaj rabotu.

                A kad zasviri. Izdl'bin pa izdolek. Ko`a mu se na prsti oprudi od stiskawe. Stisne duduk ~e ga ras~evrqi. Svirne  tu`no, pa t'nko, pa do nebo. Planina zaje~i preko Redak, od Koritwi~}e li­vade do Blaskun, od Nikoline livade do Cerak. Preko Crvenu stranu i ]itku pa Razbojnicu do Izvorsko i Provqeni~ko. Slivov~awi mo`' u kolo da se vanu na sred Slivovik a Stri`ev~awi u sred Stri`evac. ^uje se dorim i do Sredorek.

                A tu`no sviri, me{ina da te zaboli. Kad te proml'ne wigova svirka kroz ko~ine dorim proodi. Tu`no ti je u me{inu, tu`no u grbinu, tu`no u noђ, tu`no u ru}e. Tu`no ti ~'k i na prsti.

                On numeje da vrevi s's usta, on vrevi s's duduk. S's weg' ti mo`' ka`e kakvo mu je nadu{u. Sam li je, u du{u kakvo mu je. Cve}e  jeli {u{qak. Dali mu se jede jeli pije? Dali je gladan jeli o`ednel? Dali su mu sve koze na broj, eli nesu?

                Qudi se pod{oq}uju sas weg a weg boli pi{toq. Qudi ga gledaju napora~}i a on se smeje. Qudi mu se smeju i on se smeje. Ni{ta mu ne mo`e{ a on ti ni{ta ne~e. Al' {to ~oveku dojde mora i da trpi. Svi su mislili zalos se rodilo ‑ pa ~e zalos i da umre.

                ‑ O~e{ li da te `enimo, Sre~ko? ‑ pituje{e ga Jorka.

                ‑ Oce malko! ‑ veli on.

                ‑ Za kvo o~e{ da te `enimo ‑ pituje ga Ziza.

                ‑ Oce malko pikacku da lebam ‑ pretrupi ga Talduda.

                Neje za smejawe, neje za vikawe. Bog si ga znaje kvo si praji i kvo si raboti.

                Kad pojde na orawe ko u lov na zajci da je po{'l. Ne mo` da ga stigne{. [trapa ko `eq}a preko ugar. Povi{ on gura plug nego {to ga goveda secaju. Pekqe se razvrzale i razletele na sve strane. Na glavu, odi retiju, naka~il nekak'v sklepan ka~ket. Koseqak ko trm~ilo, svako vlakno na po jednu stranu se otran~ilo. A be{e malko i {trb. Vele{e da je i{'l pri doktora ta mu r'gali nekve lo`ice po usta i vi{e ne ide ni ako ga zaboli zub. Sam si ga izvadi sas garђe.

                ‑ Taldudo, ispisni~e! Koji ti je andromoqac te se lindri{ ko pi~kurina? Teb bre izgleda sve pot'm'n. Ni{ta ti ne dostiza eli prestiza. Kol'ko ima tolko ti i dosta. Daj bre vrcni se malko na vam da vidimo ubav li si, da te pro`enimo nadve‑natri ‑ zajebava ga Vil~a.

                Ovija se prozine i isc'kli sas o~i u wi ko vapir. Pa se zazre ne mo` se odvarkaju od weg. Zinul ko ku~e iz jendak.

                Pod~u{kuju ga, {oq}aju se s weg, podr~kuju ga, podritkuju ga, ~epe mu se, dok se ne upla{i ili dok se na razbesneje. A t'g boqe begaj nego da si poblizo, jerbo ~e ti jede dupe banicu bez leb. Ima da jede{ nemijen i da razduvuje{ }isalo mleko.

                Talduda je bil mlogo vredan ~ovek. Tr~i jadan ne skad`uje se. Gde ga ne seje{ tuj nikne. Ako se skuta{ u gabrak da se posere{ jo{ nesi ni prdnul, on izlezne od negde. Kvo raboti i kvo tra`i, jebem li ga. Ako ne{to o~e{ da {'pne{ nekome, on izlezne od negde i sve ~ul. Kako je ~ul pitaj boga! Sve razumi ali neje zagulen nego dobar. A dobar ti je isto ko i zamlaten. Ako misli{ da je zamlaten, zajebal si se. Ako misli{ da je pametan pa si se zajebal. Ako misli{ da je obadve jo{ povi{ si se zajebal. Ne mo`e toj da se napi{e ni u kwiђe. Toj je nekvojete koje se nezna.

                Zavalija. I ono o~e da se prca. A mo` li se kozi koje se neje prcalo.

                - Deda Majene, deda Majene, posejem ti se na jed`bik ko ma~e na puzdej - veli Talduda - i posra se na ~oveka ko ni{ta. Neznam da li i zavred`uje ~ovek drugo, nego da ga usere{ ko pupuw'k jerbo za nikak'v kur'c i neje. Zamlaten cel svet. Sve moj do mojega. Boli wega, misli{, ~uk za svet okol' wega. Pua uz vetar i niz vetar. Odnel ga vetar. Jebal lud zbuwenog te se rodil zamlaten. Slam~ica mu visi na doqnu usnicu a kapa obrnuta na dvanajes sati. Sas {trap}e meri vreme.

                Talduda, toj ti je zakon odi prirodu i od boga. Zakon da kvo te ku~e zalaje kad se rodi{ laje te dok ne skape{.

6.4.2008

СЕЛСЋЕ МАЛЕЦЋЕ ПРИЧИЦЕ

                       IBRA BARUKA PA^KA MU MATARANA

                 Za crni crn, za beli jo{ pocrn. Ne~e ga beli, ne~e ga crni. Ne~e ga Srbin, ne~e ga Ciganin, ne~e ga Vla', ne~e ga Tur~in. Za svi lo{, za svi nevaqaje.

                Kad trebe da se uraboti:

                ‑ Kako ~emo Ibro?

                Kad trebe da se iskopa:

                ‑ Kude ~emo Ibro?

                Kad trebe da mu se plati:

                ‑ Za{to bre Ibro?

                Od  kako je svet i vek, ot'g je i vrana crna. Baruka je crn od kako se rodil' i ~e bude dok ne zajde. Ne mo`' se omije, ni sas vodu, ni sas re}iju, ni sas vino, pa ni sas svetenu vodicu. Nikoj' ga neznaje nikoj' ga ne vidi. Ovija svet sam na jednu stranu, on sam na drugu stranu.

                Oro ko quq}a. Gajde sviri. Momci poju. Lazarice igraju. Na  cel' svet ubavo na Baruku lo{e. Ne poje mu se, ne igra mu se.

                Umrla Vera, najubava devoj}a u selo. Svi vikaju, sl'ze im te~u, on se ugoveal, sl'zu ne pu{ta.

                On si je uvek sam. Ni mu kreka, ni mu vreka. Jedna koza,  jedno legalo. Od razmiricu na tam, tak'v neje bil, od razmiricu navam, tak'v se neje rodil niti ~e se rodi.

                Kosa crna, ved`e crne, o~i crne, musta~i crni, ko`a crna, ru}e crne, du{a crna ‑ crna pa p'klena.

                ‑ Boqe da se gu{ter izvel nego ti {to se izvede ‑ orate{e mu mati.

                ‑ Boqe da se poganac okotil, bar bi od wega ne{to vajda  bila ‑ orate{e wigov ba{ta.

                Ali, koji te pituje bri~i li se vladika. Ima kuj sve vidi, ima kuj sve znaje. [to je ovoj ovaka, {to onoj neje teka.

                Ni Baruku neje za toj briga a ni teb' trebe da je briga.

                Ovdek si do{'l {to ne}i teka rek'l, ovde si zinul {to je teka bel}im trebalo.

                Ne me{aj se gde ti neje mesto. Ne turaj dupe pri tojagu. Crn si je crn, bel ~e uvek bude bel.

                Baruka nema ku}u ali ima kolibu. Baruka nema ostal~e ali ima karaka~ku. Baruka nema crgu ali ima vanelu. Baruka nema ~arape ali ima sviws}i op'nci. Baruka nema ko`u na dlanovi ali ima zlatne ru}е.

                Kuj mo`e boq' bunar da iskopa? Kuj znaje gde ima voda? Kuj  umeje kudequ boqe da na{ara? Kuj umeje boqu kre~anu da ozida? Kuj umeje boq' }umur da napravi? Ajd ka`i, kuj?

                Sve za drugog mo`e da napraji a za weg' ni{ta numeje.

                Numeje da se omije, numeje da se premeni, numeje da se o~e{qa, numeje da se smeje, numeje da tuguje.

                Kuj ga znaje kakvo mu je nadu{u? Boli li i weg? Tuga li mu je? Muka li mu je? On si znaje.

                Niti ni on umeje ka`e, niti ga mi mo` razberemo. Teka i na nas pol'ko, teka i na weg' pote{ko.

                ‑ Kako si Ibro? ‑ pituju ga.

                ‑ Dobro sam ‑ uvek na svakoga veli.

                Kad uvek veli{ da ti je dobro, prijateq ti se zaraduje a du{manin crkne od muku. Dobro i dobro su dve dobra ali zlo i zlo  je mlogo zlo.

                Bo{}e, bo{}e! Ubavo be{e toj vreme. [to se ne vrne? Mlad da sam, pa ako ~u mlad i da umrem. Da `ivim stotina godina pa nek mre kuj o~e. T'g je bil `ivot. T'g se `ivelo.

                Nema smrad, nema ~ur, nema d'wu t'vno a no~u videlo. Kad je videlo ‑ videlo  je, kad se st'vni ‑ t'g je i t'vno.

                Bo{}e, bo{}e! Zna{ li bo{}e, kakva je bila Karavilka?

                Najubavo cve}e med`u cve}e. Najubava bulka med`u bul}e. Crne o~i, crne ved`e. Kosa kadivena, usta puna sas manista. Na ~elo  `l'tica svitka. Podgu{u dukati u tri reda. Nezna{, dali o~i eli zlato povi{ da gleda{. Grudi se napele samo {to ne ispucaju. Kroz perlon {tr~e bradavice i okolo wi. Kukovi kad zaklati, kad pojde, dojde ti odma da umre{, da se ra{tumeje{ uzem. E, `ivote! Jebem te blesavog!

                Noђe kroz {alvare se l'skaju a men u glavu seva. Ona se smeje a men mi srce ripa. Ona iz bokal vodu pije a ja sam pijan  ko ma}a zevwa.

                I teka se opijem bez vino i bez re}iju. I teka sam pijan od  samoga sebe. Karavilka s'vwuje. Karavilka st'vwuje. Karavilka  me jutrom budi. Karavilka mi no~u o~i zatvara.

                A no~ dl'ga pusta ga ostala. Jed'n d'n ‑ jedna godina, jedna  no~ ‑ jed'n vek.

                Ali gde se videlo zajedno ogaw i voda? Gde se ~ulo zajedno crno i belo? Kude je jo{ bilo prteno i vuneno?

                O~e Karavilka Ibru. Ibra Karavilku jo{ po o~e. Nedava karavil}ina mati, ne~e karavil}in ba{ta Ibru za zeta. Ebem se bo{}e, ima li te negde? Gleda{ li na ovija svet jel si se zamajal negde u bo`ju mater?

                Pi{ti Karavilka ko crvik na uglen, izvija Ibra nebo se razlama. Na celo selo sl'ze te~u.

                Ne dado{e ju, bog da im dobro nikad ne dade, ni na ovija ni vala na onija svet.

                Ostade Ibra. Otide Karavilka za drugoga. Reko{e tre}i d'n crkla od te{}e mu}e.

                Sa pa, celo selo, jo{ povi{e vika. Ne ide vi{e nikoj u  crkvu boga da moli jerbo nema za kvo. Samo Ibra pot'vnel, pot'vnel pa reklo vi{e ne~u. Napravil se sen}a na sen}u. Jo{ po crn nego {to be{e.

                Vi{e numeje da orati, vi{e numeje da se smeje, vi{e nezna dali je toj on ili je ne}i druђi.

                S'g samo umeje za druђeg, s'g samo znaje za druђeg. On samo jednu re~ znaje. I wu numeje da re~e kako trebe. Numeje da pcuje, numeje da k'lne. Ide sam i luta ko nedotepano ku~e.

                Gde spi? Koj ga znaje? Gde ru~uje? Nikoj nezna!

                Od ku}u na ku}u, od plot do plot, od nebo dozem. Sve mu tam'n, ni{ta mu ne vali, zavalija.

                Zevwa mu ni{ta ne mo`e, nebo ga ne mo` dovane. Od vodu digal ru}e i ona od wega. Ogaw mu ne trebe, jo{ ga ne{to izdl'bin greje.

                Ibra `ivi ali neje `iv. U wega `ivi samo Karavilka. Ona ga greje, ona ga rani, ona ga opija. A on za wu tuguje, on za wu mukuje, on umesto wu gleda ovija svet i ovaj ~udi{ta.

                Bo{}e, bo{}e! Kakvo je on skrivil, kakvo se on na tebe zameril? Dali si mater na pogleda? Dali si ba{tu ne poslu{a? Dali teb bo{}e popcuva? Ni{ta povi{ neje `alosno od wigov `ivot. I od boga ako je mlogo je.

                Bruka bo{}e za ~oveci, bruka bo{}e za boga.

                [to ni ne ka`e{ kakvo je dobro, {to ni ne ka`e{ kakvo je lo{e i polo{e?

                Џabe pitujemo kad nema kuga da pitujemo. Џabe vikamo kad ni nikoj ne ~uje. Sve je za џabe. Pa i џabe za џabe.

                Ibra i Karavilka su na{ svet na ovija svet. Ibra i Karavilka odred`uju sudbinu na ~oveci. Sitan je ~ovek da promewuje `ivot  koji mu je zapisan.

                Karavilka i Ibra su ko quq}a odokle si se okotil. Ko crna i masna zevwa po koju odi{. Ibra i Karavilka su na{a slava i preslava, na{e oro, na{e mu}e i kaqi{te po koje gmacka{.

                Pra{ina {to ju jede{ sv'}i dan pomalko, dok ti ne dojde do gu{u. Crni lebac, na{a puknica i otrulnica. Re}ija mu~enica sas  koju se krstimo i mozak opivamo da ni mu}e polk'~}e budu. Vince  krv~'k na{ ‑ mu~eni~}i, sas koje do~ekujemo `ivi ~oveci a ispra~ujemo mrtvi.

                Ibra i Karavilka su sudbina selska i seqa~ka. Oni odred`uju kada ~e s'vne i kome ~e se st'vni. Kuj trebe da poje a kome sl'ze da te~u.

             Jebem te `ivote, kak'v si da si, dobar si ni pak. 

                TOMA TAPALO

                 Neznam {to ga teka okaju. Ali ga znam povi{e nego {to znam tebe eli leb {to jedem eli pak vodu {to pijem. On i voda toj ti je isto. Nema ga Toma Tapalo - nema vodicu da pine{. Ima da is~amreje{ ko moruza na `egu.

                Ali je on tujete, tuj je i studena vodica. Kako znaje kudeje, jebem li ga, on i bog znaju.

                Toma Tapalo nosi kad`av ka~ket, bel kaput bez pulovi, na crvenu vanelu laktovi protr~ali, cokule vojni~}e sas bele vrce, ~arape ne nosi ni zimi. Pantalon}e, zakrpka na zakrpku, a ko da ji je uzel pod }iriju. Ko{uqa neje ko{uqa nego drow'k, on tud`i dronci ne prenosi, samo ako si kupi a nikad si ne kupuje. Nema zavalije pare. [tom zaradi toj i pije. [to popije toj i izede, jerbo ne jede. A ga vidi{ zavezal.

                Ima novi zubi. Naprajili mu odi socijalno. Kad mu ji napraji{e te{e da poђine odi wigovo ku~e. Zamalko da ga udavi na~isto. Ne mo` ga ni rod`eno ku~e poznaje. Isc'klil be{e ko vapir. A i [pirko se precepil odi wega kad ga videl u jend'k, morali da ga kade i da mu babi~}e prebaju. A predi toj be{e {trb sade dva zuba na levu stranu, zalci mu ispadao{e, a sa mu turili odi `elezo pa se sade bl'skaju. Mo` da ti pregrize ko~inu sas wi. Ali zavalija jo{ polo{e vrevi, {opeq}a, krivi usta ko da je nedaj bo`e {logiral.

                No`ice mo` da ji mije u {i{e odi pivo. A ru~ice t'nac}e pa se provide. Isvrqil ple~}e ko su{na godin'.

                - Kvo se bre cibri{ ispisni~e, ko da si u novu ko{uqu - zajebava ga Bogosav @uqa.

                - [a je be! [o {e `ajebava{ {a{ men? - veli Tapalo.

                - Kude ti napraji{e zubiti? - pak pituje @uqa.

                - U Koritwi{u, dole. Ubavi li {u? R'ga{e mi nekve lo`ice i zagwita{e tri{ta kurca.

                Ku}a be{e odi jedno sop~e. Ispred wu le{ica mo` ju ustrupa~}i preripi{. Naka~il na vrati{ta trista takvojajete. Od popa u'o sade nema. Na sred sop~e kubence a klade ga sas reti{}e i kordeqi. Povi{ spi po jendaci nego u wu.

                Oknu{e ga Stri`ev~awi da iskopa bunar. Davaju mu kakvo o~e sade da ima voda. ^e mu dadu ovcu, koko{}e, bra{no, ma kakvo o~e.

                - Dobro! - re~e Toma.

                Prekrsti se s obe ru}e. Ismrmuqi nekvo i zinu komto nebo. Pogleda komto Kusuri~, pa komto De{egubicu, pa se obrnu komto Kulu pa nanam komto Selsko Brani{te. Pak izmrmuqi nekvo i pogleda komto nebo pa se obrnu komto Belu zevwu i otide nanam. Ovija ajde d`umle po weg. Te natam, te navam, ta pred Cickovu portu. Pak se Toma prekrsti i `vajznu sas pijuk u zevwu.

                - Tuj kopajte! - provrevi ozbiqno dibidus.

                - Odokle ovde voda! Nane ti ga Tomo! Eli, ja nabiva ovde cevku petnajes metara i ono suvo ko barut, ni kapke ne izleze! - pcuje i krsti @iva.

                Ti~, da ubed`uje{ ~oveka koji znaje gde ima voda. Jok vala. Osom metra kopa{e suvo ko barut. Na deveti metar kamen, jedva ga iskopa{e. Voda {iknu i napuni bunar ne moga{e da ga odzidaju.

                Kad trebe{e da mu plate Tapalo pobe`e i ne uze im ni{ta. Uvek je teka rabotil, pobegne kad trebe da mu plate.

                Pu{e{e vala ko stro{en }unac. ^uri, ~uri, pa nema gde vi{e. Ru}e po`l'tele, usnice izgorele, nokti pocrneli. Ne kupuje cigare nego duvan zamota u novinu. Jedna cigara dopladne, jedna odi pladne. Kad pua iz grudi kr~i ko metiqava ovca.

                - Daj jednu cigaru da ne gledam! - veli Toma na Zizu.

                - Ti si pa gleda{ Tome, eli ti dado cigaru?

                - Pa da `mim li da ga jebem?

                Beo{e mu jednu{ smotali kowska lajna u cigaru. Ovija zapali pa ustrgnu. Iskokoli sas o~i pa pqunu.

                - Auuuu, dete mu jebem nema~ko, kvo je ovoj? Kak'v je ovoj duvan, quti ko ku~e?

                Kad trebe{e da najdu vodu za vodovod, on samo pipne i veli:

                - Tujete!

                Jo{ nesi kopnul voda izlezne, odokle jebem li ga?

                A za drugo tup ko tl'~nik. @ensko neje videl, sas mu{}i se ne dru`i. Sam si vrevi, sam si se razbira. Nikom se ne `ali, nikom se ne vali. Svakog pituje zavalija, sade:

                - Kvo ti raboti mati?

                Glavures be{e a u{i mu malko ~uqave. Za pintera du{u dalo. Ali ne ide{e mu od ru}e drugo osim kopawe bunari. Toma Tapalo i bunar, bunar i Toma Tapalo, isto ti je. Kad se zazre{ on i li~i na bunar. Ko trup~e. Jes da je mr{av ali se providi. U{i mu se prodzrtaju ko staklo. Kad pije ko da sipuje u bunar, gde mu stane jebem li ga, i pak se ne napije, ko zevwa upiva vodu i re}iju. Studen kad ga pipne{ a sade mrmuqi ko voda kad te~e.

                Kad je on bil `iv t'g se i voda pila. Kako on nestade, nestade i voda. Nema vi{e bistra vodica da se napije{ i da o'dne{. Cev~i{, cev~i{ pa ti me{ina ote`i ko da si }ilav a jo{ si povi{e `edan.

                [to se toj vreme, bo{}e ne vrne? Jo{ jed'n put da se napijem odi malko vodu i da se setim za Tomu Tapalo.

                Da se setim kako je se t'g `ivelo i mrelo. Kako se t'g rabotilo i le`alo. Kako se t'g postilo i mrsilo.

                S'g bo{}e, nema vi{e ni voda ni lebac. Nema muka ali nema ni odmarawe. Cel' bo`ji d'n le`i{, raskva~i{ se a umoran si ko da si kola vla~il. Projde vek, projdo{e d'ni. Projdo{e slave i preslave. Prekara{e se ~udi{ta. O{av neje vi{e blag bez studenu vodicu. Lebac bel ali gor~iv. ^oveci omalea{e a pceti{ta porasto{e. P~enica se zgusti ama se i bubaq}e zgusti{e. Izedo{e ni crv~i~i, preperuђe, gusenice i gu{teri. Burjan izr'ga do nebo a moruza {tu~e podzem. [umaci izgore{e i osu{i{e se bez vodicu. Nema ni sneg ko {to be{e. Vrvine puno ali ni}i ne proodi po wi. Na sve strane raste biton. Sve usra{e ~oveci. Brobinci na sve strane, kladenci us'nuli, ivor}e se isu{ile. Studena vodica ostala samo jo{ u bunari {to je iskopal Toma Tapalo.

                Vele i na grob mu izvira studena vodica, zavalija.

31.3.2008

КАД ТЕ УДАРИМ ...

КАД ТЕ УДАРИМ ...

- че ти очи излезну ко петлиџањи,

- че речеш ћеч,

- че речеш спасовд'н у четврт'к,

- че ти излете дзвркала,

- че ти одлети цинка,

- че ти уши запоју,

- че избројиш све свитће,

- чу те испашњачим,

- чу те истресем из гаче,

- че ти смрди шија,

- че се сћинеш од смејање,

- че ти литну трепће,

- че те разнижем ко пинтер буре,

- че ти нанижем уши,

- че ти одлете пенџета оди оп'нци,

- че те изеде змија,

- че те уапе стршељ,

- че ти очи одзебну,

- че питујеш куј угаси гасарче,

- че ти напуним шију сас утилњаци,

- че те избодем ко штрк жабу,

- че те изрчкам ко срдит мачкоља,

- че те изритам ко ћопав тиквиче,

- че те истресем ко сирома џакче,

- че ти прсне зеље,

- че те испрерипујем ко маче жежак компир,

- че мислиш да те ударила Бугарска ладњача,

- чу те набрукам ко петла у расад,

- че ти строшим њокалицу,

- чу те згазим ко пијан банку,

- че те згужвим ко пандурин тужбу,

- че те пљунем да зарџавејеш,

- чу те растурим ко Бугарску скупштину,

- чу те изедем ко лебац,

- чу те растурим ко Мурџа крстину,

- чу те избуруним,

- чу те иск'блим,

- чу те умртвим,

- че ти једе дупе баницу,

- че изедеш голем ћотек,

- че ти дунем у чорбу,

- чу те завратошем,

- чу ти очепим нос,

- че једеш немијен,

18.3.2008

КАКО СЕ ОРАТИ КУДЕ НАС

Овца на јагње од милос огризе реп!

На жешку вурњу малко лисковине требу!

Јебал ћар вајду те се родила штета!

Зажмал ко буа на мокар кур'ц!

Заћисал ко матика у лочку!

Свири му дупе ко жетварска стовна у слог!

Крчи ко метиљава овца!

Изрчка га ко срдит мачкоља!

Избоде га ко штрк жабу!

Изјеба га ко санску козу!

Исврљи га ко грмотрн из сено!

Укашкал се ко да су га бици јашали!

Удропал се ко да је на свињу бркал у дупе!

Усрал се ко пупуњ'к!

Зинул ко Здравко за спржу!

Узрл се ко сврака у шуп'љ ореј!

Врца ко Карлоборанију!

Искривил шију ко гајдарџија!

Виснула му долња усница ко да је целу ноћ дувал у бас!

Рипа ко јаре на плек!

Лопну га ко циганче сопуљ!

Грабну га ко сирома наполитанку!

Прегази га ко лимузина боцку!

Обзину га ко магаре б'цкољ!

Испрерипува га ко маче жежек компир!

Изрита га ко ћопав тиквиче!

Шибну га озем ко шашав капу!

Исцепи га ко прасе месаљ!

Згужви га ко пандурин тужбу!

15.3.2008

'ЕБЕМТЕ ЈЕВРОПО

13.3.2008

Ц'ВТИ ТРН, Ц'ВТИ ТРН ГОЛЕМ Д'Н