SELJAČKI BLOG

6.4.2008

СЕЛСЋЕ МАЛЕЦЋЕ ПРИЧИЦЕ

                       IBRA BARUKA PA^KA MU MATARANA

                 Za crni crn, za beli jo{ pocrn. Ne~e ga beli, ne~e ga crni. Ne~e ga Srbin, ne~e ga Ciganin, ne~e ga Vla', ne~e ga Tur~in. Za svi lo{, za svi nevaqaje.

                Kad trebe da se uraboti:

                ‑ Kako ~emo Ibro?

                Kad trebe da se iskopa:

                ‑ Kude ~emo Ibro?

                Kad trebe da mu se plati:

                ‑ Za{to bre Ibro?

                Od  kako je svet i vek, ot'g je i vrana crna. Baruka je crn od kako se rodil' i ~e bude dok ne zajde. Ne mo`' se omije, ni sas vodu, ni sas re}iju, ni sas vino, pa ni sas svetenu vodicu. Nikoj' ga neznaje nikoj' ga ne vidi. Ovija svet sam na jednu stranu, on sam na drugu stranu.

                Oro ko quq}a. Gajde sviri. Momci poju. Lazarice igraju. Na  cel' svet ubavo na Baruku lo{e. Ne poje mu se, ne igra mu se.

                Umrla Vera, najubava devoj}a u selo. Svi vikaju, sl'ze im te~u, on se ugoveal, sl'zu ne pu{ta.

                On si je uvek sam. Ni mu kreka, ni mu vreka. Jedna koza,  jedno legalo. Od razmiricu na tam, tak'v neje bil, od razmiricu navam, tak'v se neje rodil niti ~e se rodi.

                Kosa crna, ved`e crne, o~i crne, musta~i crni, ko`a crna, ru}e crne, du{a crna ‑ crna pa p'klena.

                ‑ Boqe da se gu{ter izvel nego ti {to se izvede ‑ orate{e mu mati.

                ‑ Boqe da se poganac okotil, bar bi od wega ne{to vajda  bila ‑ orate{e wigov ba{ta.

                Ali, koji te pituje bri~i li se vladika. Ima kuj sve vidi, ima kuj sve znaje. [to je ovoj ovaka, {to onoj neje teka.

                Ni Baruku neje za toj briga a ni teb' trebe da je briga.

                Ovdek si do{'l {to ne}i teka rek'l, ovde si zinul {to je teka bel}im trebalo.

                Ne me{aj se gde ti neje mesto. Ne turaj dupe pri tojagu. Crn si je crn, bel ~e uvek bude bel.

                Baruka nema ku}u ali ima kolibu. Baruka nema ostal~e ali ima karaka~ku. Baruka nema crgu ali ima vanelu. Baruka nema ~arape ali ima sviws}i op'nci. Baruka nema ko`u na dlanovi ali ima zlatne ru}е.

                Kuj mo`e boq' bunar da iskopa? Kuj znaje gde ima voda? Kuj  umeje kudequ boqe da na{ara? Kuj umeje boqu kre~anu da ozida? Kuj umeje boq' }umur da napravi? Ajd ka`i, kuj?

                Sve za drugog mo`e da napraji a za weg' ni{ta numeje.

                Numeje da se omije, numeje da se premeni, numeje da se o~e{qa, numeje da se smeje, numeje da tuguje.

                Kuj ga znaje kakvo mu je nadu{u? Boli li i weg? Tuga li mu je? Muka li mu je? On si znaje.

                Niti ni on umeje ka`e, niti ga mi mo` razberemo. Teka i na nas pol'ko, teka i na weg' pote{ko.

                ‑ Kako si Ibro? ‑ pituju ga.

                ‑ Dobro sam ‑ uvek na svakoga veli.

                Kad uvek veli{ da ti je dobro, prijateq ti se zaraduje a du{manin crkne od muku. Dobro i dobro su dve dobra ali zlo i zlo  je mlogo zlo.

                Bo{}e, bo{}e! Ubavo be{e toj vreme. [to se ne vrne? Mlad da sam, pa ako ~u mlad i da umrem. Da `ivim stotina godina pa nek mre kuj o~e. T'g je bil `ivot. T'g se `ivelo.

                Nema smrad, nema ~ur, nema d'wu t'vno a no~u videlo. Kad je videlo ‑ videlo  je, kad se st'vni ‑ t'g je i t'vno.

                Bo{}e, bo{}e! Zna{ li bo{}e, kakva je bila Karavilka?

                Najubavo cve}e med`u cve}e. Najubava bulka med`u bul}e. Crne o~i, crne ved`e. Kosa kadivena, usta puna sas manista. Na ~elo  `l'tica svitka. Podgu{u dukati u tri reda. Nezna{, dali o~i eli zlato povi{ da gleda{. Grudi se napele samo {to ne ispucaju. Kroz perlon {tr~e bradavice i okolo wi. Kukovi kad zaklati, kad pojde, dojde ti odma da umre{, da se ra{tumeje{ uzem. E, `ivote! Jebem te blesavog!

                Noђe kroz {alvare se l'skaju a men u glavu seva. Ona se smeje a men mi srce ripa. Ona iz bokal vodu pije a ja sam pijan  ko ma}a zevwa.

                I teka se opijem bez vino i bez re}iju. I teka sam pijan od  samoga sebe. Karavilka s'vwuje. Karavilka st'vwuje. Karavilka  me jutrom budi. Karavilka mi no~u o~i zatvara.

                A no~ dl'ga pusta ga ostala. Jed'n d'n ‑ jedna godina, jedna  no~ ‑ jed'n vek.

                Ali gde se videlo zajedno ogaw i voda? Gde se ~ulo zajedno crno i belo? Kude je jo{ bilo prteno i vuneno?

                O~e Karavilka Ibru. Ibra Karavilku jo{ po o~e. Nedava karavil}ina mati, ne~e karavil}in ba{ta Ibru za zeta. Ebem se bo{}e, ima li te negde? Gleda{ li na ovija svet jel si se zamajal negde u bo`ju mater?

                Pi{ti Karavilka ko crvik na uglen, izvija Ibra nebo se razlama. Na celo selo sl'ze te~u.

                Ne dado{e ju, bog da im dobro nikad ne dade, ni na ovija ni vala na onija svet.

                Ostade Ibra. Otide Karavilka za drugoga. Reko{e tre}i d'n crkla od te{}e mu}e.

                Sa pa, celo selo, jo{ povi{e vika. Ne ide vi{e nikoj u  crkvu boga da moli jerbo nema za kvo. Samo Ibra pot'vnel, pot'vnel pa reklo vi{e ne~u. Napravil se sen}a na sen}u. Jo{ po crn nego {to be{e.

                Vi{e numeje da orati, vi{e numeje da se smeje, vi{e nezna dali je toj on ili je ne}i druђi.

                S'g samo umeje za druђeg, s'g samo znaje za druђeg. On samo jednu re~ znaje. I wu numeje da re~e kako trebe. Numeje da pcuje, numeje da k'lne. Ide sam i luta ko nedotepano ku~e.

                Gde spi? Koj ga znaje? Gde ru~uje? Nikoj nezna!

                Od ku}u na ku}u, od plot do plot, od nebo dozem. Sve mu tam'n, ni{ta mu ne vali, zavalija.

                Zevwa mu ni{ta ne mo`e, nebo ga ne mo` dovane. Od vodu digal ru}e i ona od wega. Ogaw mu ne trebe, jo{ ga ne{to izdl'bin greje.

                Ibra `ivi ali neje `iv. U wega `ivi samo Karavilka. Ona ga greje, ona ga rani, ona ga opija. A on za wu tuguje, on za wu mukuje, on umesto wu gleda ovija svet i ovaj ~udi{ta.

                Bo{}e, bo{}e! Kakvo je on skrivil, kakvo se on na tebe zameril? Dali si mater na pogleda? Dali si ba{tu ne poslu{a? Dali teb bo{}e popcuva? Ni{ta povi{ neje `alosno od wigov `ivot. I od boga ako je mlogo je.

                Bruka bo{}e za ~oveci, bruka bo{}e za boga.

                [to ni ne ka`e{ kakvo je dobro, {to ni ne ka`e{ kakvo je lo{e i polo{e?

                Џabe pitujemo kad nema kuga da pitujemo. Џabe vikamo kad ni nikoj ne ~uje. Sve je za џabe. Pa i џabe za џabe.

                Ibra i Karavilka su na{ svet na ovija svet. Ibra i Karavilka odred`uju sudbinu na ~oveci. Sitan je ~ovek da promewuje `ivot  koji mu je zapisan.

                Karavilka i Ibra su ko quq}a odokle si se okotil. Ko crna i masna zevwa po koju odi{. Ibra i Karavilka su na{a slava i preslava, na{e oro, na{e mu}e i kaqi{te po koje gmacka{.

                Pra{ina {to ju jede{ sv'}i dan pomalko, dok ti ne dojde do gu{u. Crni lebac, na{a puknica i otrulnica. Re}ija mu~enica sas  koju se krstimo i mozak opivamo da ni mu}e polk'~}e budu. Vince  krv~'k na{ ‑ mu~eni~}i, sas koje do~ekujemo `ivi ~oveci a ispra~ujemo mrtvi.

                Ibra i Karavilka su sudbina selska i seqa~ka. Oni odred`uju kada ~e s'vne i kome ~e se st'vni. Kuj trebe da poje a kome sl'ze da te~u.

             Jebem te `ivote, kak'v si da si, dobar si ni pak. 

                TOMA TAPALO

                 Neznam {to ga teka okaju. Ali ga znam povi{e nego {to znam tebe eli leb {to jedem eli pak vodu {to pijem. On i voda toj ti je isto. Nema ga Toma Tapalo - nema vodicu da pine{. Ima da is~amreje{ ko moruza na `egu.

                Ali je on tujete, tuj je i studena vodica. Kako znaje kudeje, jebem li ga, on i bog znaju.

                Toma Tapalo nosi kad`av ka~ket, bel kaput bez pulovi, na crvenu vanelu laktovi protr~ali, cokule vojni~}e sas bele vrce, ~arape ne nosi ni zimi. Pantalon}e, zakrpka na zakrpku, a ko da ji je uzel pod }iriju. Ko{uqa neje ko{uqa nego drow'k, on tud`i dronci ne prenosi, samo ako si kupi a nikad si ne kupuje. Nema zavalije pare. [tom zaradi toj i pije. [to popije toj i izede, jerbo ne jede. A ga vidi{ zavezal.

                Ima novi zubi. Naprajili mu odi socijalno. Kad mu ji napraji{e te{e da poђine odi wigovo ku~e. Zamalko da ga udavi na~isto. Ne mo` ga ni rod`eno ku~e poznaje. Isc'klil be{e ko vapir. A i [pirko se precepil odi wega kad ga videl u jend'k, morali da ga kade i da mu babi~}e prebaju. A predi toj be{e {trb sade dva zuba na levu stranu, zalci mu ispadao{e, a sa mu turili odi `elezo pa se sade bl'skaju. Mo` da ti pregrize ko~inu sas wi. Ali zavalija jo{ polo{e vrevi, {opeq}a, krivi usta ko da je nedaj bo`e {logiral.

                No`ice mo` da ji mije u {i{e odi pivo. A ru~ice t'nac}e pa se provide. Isvrqil ple~}e ko su{na godin'.

                - Kvo se bre cibri{ ispisni~e, ko da si u novu ko{uqu - zajebava ga Bogosav @uqa.

                - [a je be! [o {e `ajebava{ {a{ men? - veli Tapalo.

                - Kude ti napraji{e zubiti? - pak pituje @uqa.

                - U Koritwi{u, dole. Ubavi li {u? R'ga{e mi nekve lo`ice i zagwita{e tri{ta kurca.

                Ku}a be{e odi jedno sop~e. Ispred wu le{ica mo` ju ustrupa~}i preripi{. Naka~il na vrati{ta trista takvojajete. Od popa u'o sade nema. Na sred sop~e kubence a klade ga sas reti{}e i kordeqi. Povi{ spi po jendaci nego u wu.

                Oknu{e ga Stri`ev~awi da iskopa bunar. Davaju mu kakvo o~e sade da ima voda. ^e mu dadu ovcu, koko{}e, bra{no, ma kakvo o~e.

                - Dobro! - re~e Toma.

                Prekrsti se s obe ru}e. Ismrmuqi nekvo i zinu komto nebo. Pogleda komto Kusuri~, pa komto De{egubicu, pa se obrnu komto Kulu pa nanam komto Selsko Brani{te. Pak izmrmuqi nekvo i pogleda komto nebo pa se obrnu komto Belu zevwu i otide nanam. Ovija ajde d`umle po weg. Te natam, te navam, ta pred Cickovu portu. Pak se Toma prekrsti i `vajznu sas pijuk u zevwu.

                - Tuj kopajte! - provrevi ozbiqno dibidus.

                - Odokle ovde voda! Nane ti ga Tomo! Eli, ja nabiva ovde cevku petnajes metara i ono suvo ko barut, ni kapke ne izleze! - pcuje i krsti @iva.

                Ti~, da ubed`uje{ ~oveka koji znaje gde ima voda. Jok vala. Osom metra kopa{e suvo ko barut. Na deveti metar kamen, jedva ga iskopa{e. Voda {iknu i napuni bunar ne moga{e da ga odzidaju.

                Kad trebe{e da mu plate Tapalo pobe`e i ne uze im ni{ta. Uvek je teka rabotil, pobegne kad trebe da mu plate.

                Pu{e{e vala ko stro{en }unac. ^uri, ~uri, pa nema gde vi{e. Ru}e po`l'tele, usnice izgorele, nokti pocrneli. Ne kupuje cigare nego duvan zamota u novinu. Jedna cigara dopladne, jedna odi pladne. Kad pua iz grudi kr~i ko metiqava ovca.

                - Daj jednu cigaru da ne gledam! - veli Toma na Zizu.

                - Ti si pa gleda{ Tome, eli ti dado cigaru?

                - Pa da `mim li da ga jebem?

                Beo{e mu jednu{ smotali kowska lajna u cigaru. Ovija zapali pa ustrgnu. Iskokoli sas o~i pa pqunu.

                - Auuuu, dete mu jebem nema~ko, kvo je ovoj? Kak'v je ovoj duvan, quti ko ku~e?

                Kad trebe{e da najdu vodu za vodovod, on samo pipne i veli:

                - Tujete!

                Jo{ nesi kopnul voda izlezne, odokle jebem li ga?

                A za drugo tup ko tl'~nik. @ensko neje videl, sas mu{}i se ne dru`i. Sam si vrevi, sam si se razbira. Nikom se ne `ali, nikom se ne vali. Svakog pituje zavalija, sade:

                - Kvo ti raboti mati?

                Glavures be{e a u{i mu malko ~uqave. Za pintera du{u dalo. Ali ne ide{e mu od ru}e drugo osim kopawe bunari. Toma Tapalo i bunar, bunar i Toma Tapalo, isto ti je. Kad se zazre{ on i li~i na bunar. Ko trup~e. Jes da je mr{av ali se providi. U{i mu se prodzrtaju ko staklo. Kad pije ko da sipuje u bunar, gde mu stane jebem li ga, i pak se ne napije, ko zevwa upiva vodu i re}iju. Studen kad ga pipne{ a sade mrmuqi ko voda kad te~e.

                Kad je on bil `iv t'g se i voda pila. Kako on nestade, nestade i voda. Nema vi{e bistra vodica da se napije{ i da o'dne{. Cev~i{, cev~i{ pa ti me{ina ote`i ko da si }ilav a jo{ si povi{e `edan.

                [to se toj vreme, bo{}e ne vrne? Jo{ jed'n put da se napijem odi malko vodu i da se setim za Tomu Tapalo.

                Da se setim kako je se t'g `ivelo i mrelo. Kako se t'g rabotilo i le`alo. Kako se t'g postilo i mrsilo.

                S'g bo{}e, nema vi{e ni voda ni lebac. Nema muka ali nema ni odmarawe. Cel' bo`ji d'n le`i{, raskva~i{ se a umoran si ko da si kola vla~il. Projde vek, projdo{e d'ni. Projdo{e slave i preslave. Prekara{e se ~udi{ta. O{av neje vi{e blag bez studenu vodicu. Lebac bel ali gor~iv. ^oveci omalea{e a pceti{ta porasto{e. P~enica se zgusti ama se i bubaq}e zgusti{e. Izedo{e ni crv~i~i, preperuђe, gusenice i gu{teri. Burjan izr'ga do nebo a moruza {tu~e podzem. [umaci izgore{e i osu{i{e se bez vodicu. Nema ni sneg ko {to be{e. Vrvine puno ali ni}i ne proodi po wi. Na sve strane raste biton. Sve usra{e ~oveci. Brobinci na sve strane, kladenci us'nuli, ivor}e se isu{ile. Studena vodica ostala samo jo{ u bunari {to je iskopal Toma Tapalo.

                Vele i na grob mu izvira studena vodica, zavalija.