SELJAČKI BLOG

6.4.2008

ЈОШ МАЛКО, МАЛЕЧЋЕ ПРИЧИЦЕ

                      STAVRIJA

                E, kvo ja sve nes'm pro{'l i kakva se ~udi{ta nes'm nagledal. Znam ja kvo je i ka~amak i kvo je moruznica i rasol i }iselina. Znam kvo je i banica i kola~i. A znam i kakvo je poblago odi toj, pa i odi banicu i odi kola~i. Ako o~e{, odi toj ti mogu pri~am od s'g pa do jutre.

                More, kakva banica, kakvi kola~i, kad se samo setim, kako sam ~'k u [vapsko i{'l zaradi toj, {to ga vi s'g moderno zovete seks. A toj je toj, {to je poblago, bel}im, i odi banicu a bogami i odi kola~i.

                Beo mlad ko ti. T'm'n po~e ga~e da obla~im, jerbo su t'g ga~e nosili samo onija koji su porasli, pa trebe ve~em da se `ene. Do t'g se nosilo samo prtena ko{uq}a pa neznaje{ koje je mu{ko koje `ensko.

                I po~e ba{ta da me pra~uje na oro, da zagled`ujem devoj~etija. Ali men'me mlogo be{e sramota. Sramota pa nema kude. ^u crknem odi sram. Ako se nekoje devoj~e uvati do mene da igra ja se zacrvenejem ko pera{ka i uvati me nekak'v stra' nemogu se kurtali{em od weg. Sramota me i toj ti je.

                Po~e{e i brkovi i dlaka da mi rastu i po dva sata se u ogledalo odi lampu, gledam, sv'}i d'n. Ukara ve~em i sedomnajestu godin a jo{ me stra' odi `ensko ~eqade. U dzagwe vreme, po~e se i kutam odi quђi. Jo{ ne beo devoj~e ni za ruku uvatil a kam li pa da me pituje{ za onojajete, celivuvawe mislim.

                Vido{e, ba{ta i mati, da ne{to sas mene neje as'lno pa reko{e ~e me vode pri nek'kvujete babi~ku da mi prebaje, mo`da mi je ne}i napravil mad`ije. More, kakve mad`ije men bre samo sramota a i ovaj devoj~etija iz na{evo selo, kakvogod da im re~e{, kako su nad`api~ava, odma te narane bez potrebe.

                Skutam se, teka, iza plot pa gledam kako proode. Smeju se, ~u{kaju se, {tipu se, cvrkaju i podripkuju. Ubavi zab'wi, pa {amije, vezene ~arape, pa jele~etija ~e im isprskaju grudi. Na ponekoje se odvr`u pekqe na ~arape, pa se slagne da i privr`e a ono voj noђe bele, pa mazne, pa me}e ko vuna. A men' mi s'de proode `m'rci kroz me{inu a srce mi ripa ko `drebe, u{i mi se ugreju, ~ini mi se, zapale - ~e izgore.

                Jednu{, teka, ~'idem da gledam, onuja, Mladenku zna{, onuj s's golemono dupe. Ne mo`' ju bumbar obleti za pola sat. Ona se kupe{e u {talu. Ozdol, do put, ima{e m'lecko prozor~e ali mlogo visoko, be{e. Ta ja uzo, tuj ima{e, nek'v crep ispod ku}u. Naredi ga pa ozgor turi pokrovac da ne skrca dok se ka~im uz wega.

                Uleze ona u {talu da se kupe. Zatvori vrata na {talu, zarezi ji, ~ujem soble~e se i po~e voda da bobo~e. Ja se potka~i na crep i promuqi glavu unutra kroz prozor~e. Pogleda unutra ono se digal ~ur odi `e{ku vodu, jedva se vidi. Prom'knu glavu povi{e i pogleda, ono ima kvo i da vidi{. Prvi put u moj `ivot vido golu `enu. Noђe mi se po~e{e tresu, o~i mi se usvitka{e a u{i mi se, ~ini mi se, zapali{e pa izgore{e. Kroz me{inu po~e nekvo da d'{~e a damari se u~uka{e ~e mi izleznu nanos.

                Ona se isprvo, be{e obrnula na tam a dupe na vam. Ono belo, pa mazno, pa golemo ko {iroka livada. Pol'k, pol'k, pa po~e se obrta na vam. Pogleda gore ono sis}e brn~e ko ro`nice na litre, mo` se nadene{ na wi. Pogleda nadol' ono da ti ne pri~am. Ne{to mi se pricrneja u glavu, st'vni li se, jebem li ga. Surinu se crep, kakvo li bi, ja drusnu odzem. Beo se skolkal odi crep, preko plot pa ~'k u Savin dvor, predi vurwu uz basamaci. Tuj se beo saprl. Raspu~i si glavu i s'v se utepa, eve i s'ga imam na til ~elenku.

                Kad ispuca, Sava istr~a iz i`u i prioka:

                - Lele, dali je zevwotres! Ama, bre Stavrijo ti li si? Odokle bre ispade? Ko da si od boga padal!

                Ja ga ~ujem, ali ne mogu da oratim, sade zevam ko koko{ka kad se zadavi sas pero odi luk. Jedva me povrnu{e.

                Ovaj pa, kad se upla{ila, onaka gola istr~ala na sred dvor i lele~e li lele~e:

                - Lel}e, bo{}e, kakvo li je!

                - Rutavo! - mislim se, ali mi neje za smejawe, nego mi do{lo da vikam.

                Posle se samo odi toj pri~alo po selo. Samo da si je bil wojniti mu` utepal bi me ko ku~e.

                Ubrzo, posle tojajete, be{e mi do{'l u}a, neje rod`eni, iz [vapsku. Pa pri~a kako tam `ive quђi. Kako sve ima da kupi{ za pare pa i `enu ako trebe. I mojvi, ba{ta, ga nagovori da me povede sas wega tam, sade da me nekako sastave sas `ensko, pa bel}im i za pare. Veli, mlogo vreme projde a ja ni{ta ne napravi. Prodade ba{ta wivu u Rid i brani{te u Radovanovu Duvku.

                Lel}e bo{}e, toj da vi ne pri~am, kako sam do tam stigal. Ispre}ida se od straovi. A, tam u Berlim, ku}e goleme, kamioni ko ku}e, pa tramboleji {to nose mot}e na ramo, ko da su odi Nikolinsku sortu. Qudi, ko da su se sabrali na va{ar u Babu{nicu. Gospoda, ne{i{ani, nebri~eni, zarutaveli ko ~etnici {to beo{e. Kupuju, prodavaju, okaju, karaju se, poju i svirkaju i jebavaju svakakve ale. Ali toj ~u ti pri~am druђi put.

                Re~e mi u}a de se okupem, pa da se premenim sas wigovo odelo {to mu be{e za prekaj dom ali be{e poubavo odi moje. I ja se premeni ali obleko si moje vezene ~arape.

                Odvede me on u jednu kavanu. Sedomo. Ja prevrqi nogu preko nogu pa zazvi malko nogavicu da mi se vide vezene ~arape.

                On {tu~e, ko podzem da otide. Nema ga, nema, pa etetiga ide.

                - Ajd, ovam! - re~e, i uvati me za o{vice i ugura u nek'kv kodnik. Ajd, tam - ono nekva vrata i na wi nekvo pisuje. Kvo pisuje, jebem li ga. Ja i na{ins}i neznam da ~itam a kam li pa {vaps}i. Kad ulezomo, leb'c mu jebem, da vidi{ kvo je bilo! Golema soba a u wu `ens}e. @ens}e kolko ti kompir o~e. I sve ubave, i sve nacrvene a dibidus gole. Da te me{ina zaboli od napiwawe. Samo po jedno, eli dve krp~etija pokrivaju im dupetija i sramotno a sis}e gole dibidus.

                - Proberi si jednu! - veli u}a.

                Ja sam zinul ko tele u {arena vrata. Udaril sam u jednogled, ni tam - ni ovam. On vide da od men' nema lebac, pa uze jednu za ruku i ugura me sas wu u jedno ma'lcko sop~e.

                U sop~eto, sade jed'n krevet, prekriven sas kadive li je, pamuk li je, jebem li ga od kakvo je. Ali meko, meko ko du{a. Ona obrnu kqu~ u vrata i zapali crvenu sve~u. Sop~e be{e svo crveno, ali neznam, dali odi sve~utu jel se men' zacrvenejalo u o~i.

                - S'g si ga najebal Stavrijo! Ovaj ~e ti smrsi konci! - pomisli si usebe a srce mi ripa ~e mi izlezne nanos.

                Ona svrqi onojate krp~e {to ima{e na dupe a ja se ametom istrovi. Po~e se tresem ko prut.

                Sis}e voj beo{e tvrde ko kamen, okrugle ko lubenice a na vr' {iqave ko ro`nica. Dupe voj be{e ko {inik, {to prodavao{e cigawi na va{ar u Palanku. Kad ga pipne{ ono samo skrcka podru}e - krk, krk, krk...

                Uvati me podruku, a ono voj mi{ka `e{ka mo` jajce da svari{ na wu. Soble~e me, pol'k, i turi u krevet ko m'lecko dete. Pol'k se uka~i preko men i stisnu me sas butine te mi se, ~ini mi se, `il}e oladi{e. T'g me uvati nek'kv zor ko da imam vatru a na pupak mi se stopli i ko da se omaknu u nekvu rupu `e{ku ko napalena vurwa. Smr~i mi se pred o~i i nekako mi dojde snaga pa kad si ju ja grabnu. Dr`' nedaj. Po~e malter da otpada odi dzid, bo`e sa~uvaj. Pu~e mi u glavu ko da me Sveti Ilija zakova sas tresak.

                Tija ~u d'n da slavim. Kak'v sveti Jovan, kak'v sveti Todor ovija ~u d'n da slavim. Sestru li im, tamo winu, da neje bila onaj {vapska `ena 'tel sam se sam {trojim. Ali ona me spasi, moj u}a i ako neje rod`eni, onaj wiva u Rid i onoja brani{te u Radovanovu Duvku. 

                KAKO SU SE VOLELI STOJKO I STOJIQ]A

                 Neli ti reko, ako o~' da se umo~a{ ‑ mo~aj uz vetar! Al' bul~a je bul~a ‑ pritupav~'k! Nema poza~ukan ~ovek odovde do ^uklenik i do Kusu Vranu. Suklenџa! Dibidus zapqeskan. Ode{e po brani{ta i zbira{e gwezdala. Vidi ga, nanu mu jebem, podzem  napraveno. Nosi tojagu, na mazguqa~ ide{e po trijes metra. Dole ~ulumka ko pesnica a nasred izmazwena sas sr~u. Cinka zelena visi mu do bradu. Kosa gr~kava, gu{a istr~ala k'o na goluba gurgusara. S oratewe se  zanosi ko muda u kosidbu. Prp~e pola sat dok ka`e jednu re~. Nikoj ne razbira kvo pri~a. Izmrmuqi ga pa si gledaj rabotu.

                Vele - neje se ni rodil. Na{li ga u {livar uz slivu sas pokrovac prekri­jen spi na sneg. O~i iskokolil ko da je iz rasol izlezal. Vidi u vrtou{ku da udene usred no~ na mese~inu.

                Onaj stvar mu t'g bila pola metar. Jebem li ga sa kolka je. Zatoj ga i zovu Stojko. Stojko sas golemog Stojka.

                Slu`e{e za pod{oq}uvawe na cel' srez Belovods}i.

                Kad se natrese i naparasi sas iscepeni dronci - stra' da te uvane. Orej da mu ne uzne{ iz ru}e. Natrese breveneci krat}i do  kolena pa na tregeri. Ko{uqa prtena, nezna{ kude neje zakrpena. Us'lmila se na laktovi, us'lmila se na gu{u. Smrdi k'o por. Kad  te zapune ko da si se natkvesil nad nu`nik.

                Zubi kowesti isceril ko vapir, a usnice ko na toplodolskog  basad`iju. Dolwa usnica se otromboqila ko po celu no~ da duva u bas. Kow da visne. Da ti se leb ne prijede dva d'na.

                Kad tr~i, ko da ~e mu noђe otpadnu, a ru}e maa ko ra{rafen. Jebem mu zakon, nastaven ko klaneta. Na dupe zaloga ko kuskun na magare. Mog'l je ustrupa~}i i magare da preripi.

                Mog'l je da ja{a magari{ta, kowi, goveda, koze, sviwe, ovce pa ja{a{e i ku~i{ta. Kad se uka~i na neku `ivotiwu ne mo` se jadna otarasi od weg. Pena voj na usta izlezne. Vele, i da je jebaval nekvu kravu 'eli kozu, neznam. Kad voj ga surdukne ona  izrove 'eli izvreka. Mo`da je, nane li mu ga, kuj ga znaje.

                Jure{e i vata{e udovice, raspu{tenice i onoj {to za nikak'v kur'c neje bilo. Babe{wori ga raneo{e sas banicu i }iselinu. A  on bre izr'ga ko da je imal ve{ta~ko ђubre u op'nci. Izr'ga visok ko jesika. Izmazni se pa po~e i ubav da bude. More i proorati. Po~e se vrqa sas pamet. Pri~a, prevrskuje, ali sa ga, brate, mo` i razbere{.

                Ali, vele, na }oravog orla bog pravi gwezdalo. Pogle ga sa. Da prosti{, ko da toj neje on.

                T'g se zagleda, tijajete u Stojiq}u na Pasuqanci.

                Stojiq}a, dodu{e, ne be{e za vrqawe, dorim arna doma}inska, kap'klija. U petnajes ko da ima{e dvajes i dve. Krupna~ka, okrugla, ubava u lice. Ved`e ko upisane, usnice malko popuna~}e. O~i crne ko uglen a kosa razvrqana na sve strane. Grudi puna~}e, okrugle i pomalko {iqave. U slabinu mo` ju, bogami, prevati{ sas jednu {aku.

                Dupe  pogolema~ko, ko zevwa Rusija a no`ice ko sl'pci.

                Stoji pravo. Ali kad pojde i kad klimne sas dupe, wojnini brat crca{e od sram. Klimka se, da prosti{, ko da se onodi sas takvojete uz put.

                As'lna  be{e ali neje bila ak'lna, ~ini mi se. ^im se ona podvati sas ovogajete, kvo da ti pri~am.

                Gde si videl da od govno mo`' mand`a da bude pa i od blesavog ~oveka pametan. Kad je ne{to re~eno nakrivo da ide teka i ide i mo` si dupe odere{.

                Zagleda se i Stojiq}a u Stojka. Kvo li im bi, mater li im jebem. Zacopa{e se jedno u drugo ko pra~etina u tikvu.

                ‑ O~' li me droqo, o~u te goqo ‑ re~e ona uglavnom, i klisnu za wega.

                Uoka{e se wojni jednu no~ pot'vnin i t'g ona i Stojko {tuko{e, ko podzem.

                Projdo{e dve tri godine, wojni ju pre`ali{e.

                Kad, da vidi{ bate, jed'n d'n od Beloornicu ide auto sas {vapsku registraciju. Svirka li svirka.

                Kad  zadzrnu malko, u~ini mi se, ko da su oni dvojica. Ama  jok, mora da mi se u~inilo. More, pa se zadzrnem, ama b'{ oni i nikoj druђi.

                Stojko, oblekal belo odelo a Stojiq}a {ploviranu aqinu nabr~kanu okol noђ. A sise istresla, da te `iv sram izede.

                Na sokak otvori vrata Stojko, izleze, pa na wu otvori  vrata. Bl'snu se butina ta mi `m'rci projdo{e dorim do ko~ine,  pa {trapnu na {tiklu od dvanajes santima.

                Jebamu mater, kvoje s'g ovoj?

                Oba orate {vaps}i. Mrqave nekvo, ni{ta ne razbra.

                ‑ Bite! Bite! ‑ veli Stojko.

                ‑ Vala i ja bite ‑ mislim si usebe ‑ i toj triput na otavu {to dokara iz Vujnove Padine.

                Nastade d`akolewe do sred no~. Svi se izpozdravqa{e i  iscelivuva{e i sas Stojka i sas Stojiq}u. Slavi{e Stojiq}ini ~etri d'na.

                ^etvrti  d'n, da ga jebem, sve pojde nazada~}i. Skara{e se Stojko i Stojiq}a.

                ‑ Ma}e ti ga nabijem blesavo i kurvinsko, da te tam ne odvedo i na [vabe ne prodava, na mojega bi bila sa gospoђ i vozila bi se na mojega! ‑ oka Stojko.

                ‑  Kvo bi ti vredelo da ja nes'm tela i a nes'm imala ovujete stvar ‑ pa se vati, da prosti{, za sramotno.

                - Uzmojega de! - oknu Stojko.

                - Ovoj trebe da celiva{, jerbo je toj za tebe svet'c sas bradu. Ali i toj nebi bilo teka da ja nes'm volela da se onodim sas svi redom, neje mi bilo za pare ‑ oka Stojiq}a cela mala dz'vni od okawe.

                Stojko zapeni s usta ko vepar. Grabnu kosu, tam'n nakovanu i naostrenu pa oknu:

                ‑ Jebem li ti krv kurvins}i u pi~ku! Jebem li ti sisu materinu, koja te odoji! S'g ~e ti poka`em, kako mo` Stojka, siro~e, da zajebe{ ‑ oka Stojko pa razlama.

                Razbega{e se kom{ije, koko{}e i pceta. Suknu se Stojko ko besno ku~e. Zabode kosu sas vr' u Stojiq}inu me{inu. Ona se uvati za me{inu, preblede ko kre~ u lice i bez da lelekne smandrqa se u jenda'k pri put.

                Sve se u}uta: i ~oveci, i `ivina, i stoka - ko pred grad.

                Stojiq}a le`i sas kosu u me{inu, {plovirana aqina ukrvavena a o~i otvorene komto nebo, ko da vele:

                - [to teka!

                [to je teka? Jebem li ga kuj ga znaje!

                Stojko uze kosu, izvadi je onaka krvavu, pa otide do drvnik  u dvor. Izvadi pred svi onuja stvar, da prosti{, ko na magare, turi ju na trup i fiknu ju  sas kosu.

                [iknu krv ko na vrelo kad izbije grlo. Krv `e{ka ko }ipe~ voda. Poprska cel' drvnik. A on le`e uko~i se i da m'kne. Uten~i se za pola sat. Samo jedva kroz zubi i on re~e:

                - [to teka!

                Jebem li ga bre, neznam ni ja a neznam koj' znaje. Ne}i sigurno znaje. Ne}i ima tolko pamet da znaje.

                - [to, teka!