SELJAČKI BLOG

6.4.2008

ЈЕРОТИКА

                SUQA I KOSARA

                 Na Beloornicu nasred put Suqina kova~nica. Dve odelewa, nemalterisana, na patos zevwa i pra{ina pola metar. Pot'vno unutra nego nadvor. Vigaw i dva me'a. Nakovawa nasadena na trup odi blagun, vele odi selsko miro. Po }o{etija navrqane alat}e napravene u kova~nicu i zard`aveli ralnici odi plugovi i kopalice, se}ir~etija, se}ire, lopate, pijuci, mati}e. Do vigaw korito u korito }i{kalo za }i{kawe kad se `elezo kali. Vrata sas vrcu zaka~ena, vise na jednu stranu a pend`er bez staklo, samo nalepene plasti~ne }esice eli platno odi duvan. Na drugo sop~e crga na pend`er a tuj stoje poverqive stvari.

                Kuj odokle da pojde mora da svrne u kova~nicu. Od orawe, od kopawe, od `etvu eli brawe moruzu, iz vodenicu u vodenicu. Od k'd ju znam tuj stoji kova~nica nikad se neje pomerala a ni Suqa neje i{'l nigde. Od mrak do mrak od jutrom kako s'vne dok se ne st'vni da se ne vidi. Bije golemi ~uk, ~uka ~uk~e ne od'wuje.

                Ispod nakovawu le`e{e ma~ka, cel' d'n spi ni{ta ne ~uje, samo kad trebe da se ru~uje od tropawe lo`ice se probudi, ko ~ovek, bok~e voj jebem.

                Suqa je najboqi kova~ u Lu`nicu i celo Zaplawe. Doode ~'k iz Kre~imir i [trbovac. Donesu kompird`ije kompiri i zamewuju }ilo za }ilo moruzu. Secaju kow~etija ~eperak odzem.

                Suqa ka{kav o~i mu se ne vide odi crne` i odi }umur. Ru}e pocrnele polovin prsti nemaju nokti a na polovin se ne vide odi }umur. Zavijeni rukavi od kariranu ko{uqu nikad ne ispravqa. Dali je imal drugu ko{uqu neznam. Panatalon}e trofrtaq}e ko da je stojal u Ni{avu kad ji kupuval. Kad`ave li su crne li su bog ga znaje. Jedva se poznavaju. D`epovi iscepeni odi muteri i krivi ekseri, sve {to najde na put `elezno mua u d`ep. ^e zatrebe.

                Svi svrtaju pa svrnu i Kosara. Namokrila ju }i{a pobegla odi kopawe. Bose noђe beleju se pod sukwi~e dorim do kolena. Blus~e se zalepilo pa se kroz wega vide sis}e i otvrdnule bradavice crne i masureste. U struk ju mo`' sas jednu ruku obvati{. Dupe ko kro{wa {to prodavao{e cigawi katunari za bonbond`ije. Pole se uvlekle odi mokriwu u dupe pa ko de je dupe podeleno na dve par~etija pola ide sas jednu nogu pola sas drugu. Klimka se kad odi ko da je nedaj bo`e }opava.

                Suqu proml'nu gor~ivqak kroz gu{u. Stegnu mu se gu{a pa po~e da ju isteza ko gus'k i pi{ti na nos.

                Kosara zatvori o~i a gled'ci podi`e na gore. Pa mazno pituje, dali mo` da se ogreje i osu{i uz vigaw.

                - [to da ne mo`e{ - procedi kroz nos Suqa. Srce mu preripi pa ~uknu dvaput umesto jednu{.

                Kosara se prim'knu do vigaw. Po~e se diza para odi wu a Suqa prijde da podst'kne ogaw i prijde do meovi pa po~e da podiza jed'n pa druђi. Zasvitka `ar i plav plamen liznu iz }umur. Razvideli se kova~nica a nadvor se jo{ povi{ stunti, }i{a jo{ povi{ navali a seva li seva. Po~e i da grmi. Sve se `ivo nakutalo podi drvja, i`e eli kola, nigde `iv ~ovek. Suqa i Kosara sami u kova~nicu i ogaw raspalen na vigaw.

                Kosarina kosa gr~kava, Suqina kosa gr~kava. Kosarina bluza karirana i Suqina ko{uqa karirana, samo {to wojna miri{e na ~is sapun Suqina na ~ur. Suqine pantalon}e trofrtaq}e kad`ave i Kosarino sukwi~e kad`avo i mokro. Kosara mokra od }i{u a Suqa se namokri odi znoj i mu}e.

                - Ovoj ne~e na dobro da izlezne - misli se usebe Suqa - ovaka mi nikad neje bilo i lo{e i dobro oдјed'nput.

                Kosara se nagreva, diza se para ko iznad kot'l vodu. Para po~e da se diza i odi Suqu. Suqa nalegnu na meovi pa zgusti sas duvawe. Duvaju meovi pobrzo i pobrzo ali i Suqa po~e da duva. Udari ga nekakva `ega te mu se usta osu{i{e a srce mu ko `drebe ripa ~e izripi iz grudi i istr~i na drum pa vane komto Kulu eli komto Redak.

                Zamirisa ~is sapun, ~ur i znoj. Stopli se u kova~nicu. Kosarino sukwi~e se ve} isu{i i sabra se, ta se podi`e nagore i jo{ povi{e se bl'snu{e Kosarine butine. A Suqine pantalon}e se i namokri{e i osu{i{e pa nape{e, tesne ~e pukne u wi.

                Kosara turila ru}e nadi vigaw greje ji i po~esto ji protrquje jednu od drugu. Od ogaw voj zasvitka{e o~i, kosa se malko ko podignu uvis a ona se savi napred komto vigaw. Sukwi~e se jo{ povi{ podi`e a Suqa se po~e trese ko da ga groznica vata. Ostavi on meovi pa pritvori vrata odi kova~nicu.

                - Da ne ozebne{, mlogo se razduva vetar - re~e Suqa.

                - Ako, ako stvarno ga zazime - odvrnu mu Kosara.

                Nezgodno vreme, nezgodna kova~nica, {trokav Suqa ali Kosara ko zaj'nat meraklijska. Da cune{ pa da se razvika{. Trep~e ko soj}a na jugovinu. Kad bi se Suqa uka~il nebi se stural ko dete odi cre{wu. Koja je taj budala koja nebi u ovakvo vreme lom ostavila.

                Kosara mazno pogled`uje komto Suqu i nema nema pa oblizne usnice. A usnice se su{e odi ogaw li je odi mislewe li je, jebem li ga. Neje voj l'ko sas mu{ko u kova~nicu a kuj ga znaje kada je jo{ bila teka sama sas nekuga. Odavna pamti da je bila blizo uz mu{ko od kada se razvede od wojnoga Vitka. Tija vanu svet i bes i ostavi ju ovakvu ubavu a nedoonodenu.

                Sevnu te pobele cela kova~nica i tresak b'pnu u oskoru{u iza kova~nicu. Kosara se presabuqi preko vigaw a noga voj utr~a u korito sas }i{kalo. Suqa se cimnu komto wu te ju podvati pod o{vice. Jedna ruka se istrovi med`u butine a Suqa se stopi ko grmutka sneg na uglewe. Ni sam Sveti Nikola, koji ~uva namernici i putnici neje videl kakvo bi.

                Odi tresak li je, odi vigaw li je, odi boga li je, jebem li ga, zgusti se tutwawe u obadve glave i u Suqinu i u Kosarinu. Vi{e nezna{ koje je ~ija glava, koje je ~ija noga, koje je ~ija ruka. Suqu podvati `ega od me{inu odozdol pa se stunti u glavu pa pu~e ko grom kad padne. Na Kosaru se u~uni ko da voj vigaw {tu~e med`u noђe. Po~e da maa sas wi i da trza sas dupe, da se izm'kne, ama o~e{ visnule noђe i ne pomicaju se. [to se vi{e izmica odi Suqu jo{ povi{ voj `e{ko na butine. Na levu sisku legal Suqa pa zasisal ko dete kad godinu d'na neje sisalo. I tuj voj `e{ko i dobro. I t'g voj u glavu sevnu a preko kova~nicu ko da plekana buri{ta prekolka{e. Nekvo toplo i `e{ko ko da voj se prom'knu meџu noђe i plisnu na me{inu. Zavrte voj se u glavu i presabuqi se preko Suqu na dr{ku za duvawe u meovi.

                Malko se smiri vreme, smiri se i razvideli nadvor i u Suqinu i Kosarinu glavu. I t'g vido{e i Suqa i Kosara kakvo je bilo. Ali bi {to bi da ga jebe{. Vide Kosara da voj je sukwi~e ulepeno, da voj kosa umrsena, da voj ko{uq~e visi preko glavu i da voj l'knu {to je da je. I Suqa vide kvo je naprajil. Ovoj je boga ti onodewe na kajdis. Svaka im ~as i ~es. Dobro be{e, daj bo{}e i nas takvo da stigne.

                Ako mislite da se pak vrnula pri Suqu, neje. Ako mislite da se Suqa o`enil sas wu, jok brate. Ako mislite da su se jo{ ne}i put sreli i jed'n drugome zdravo rekli - jok. Ni{ta vi{e neje bilo, ni{ta vi{e neje smejalo da bude. Samo Kosara i Suqa znaju a bog nezna.

                I sa si stoji kova~nica, ni{ta se neje promenilo. Suqa ~uka, druђi mu duvaju u meovi, ~oveci proode pri kova~nicu, svrtaju, vrte to~ilo pred kova~nicu i vreme miwuje a mi starejemo i belejemo. I Suqa stareje, i Kosara stareje a jedno vreme stoji.

                Ako razbira{ nema kvo da pituje{, ako ne razbira{ teka je boqe i za tebe i za druђi i za boga.