SELJAČKI BLOG

6.4.2008

ПРИЧИЦЕ

                 MILISOV STOJANOVI]

                 Turi {aku na ~elo, gleda komto Zanogu i veli:

                ‑ Ebemti zamlatenog ~oveka, ~e dovede vodu iz Zanogu a ja si ni p~enicu ne mogu dokaram ozgor!

                Sva}i mo`' da napraji ~udo za zurlu, ali Milisovovo ~udo je i za zurlu i za tupan. Skoro umre, bog da mu du{u prosti, ali ima ga panti i trinajesto koleno.

                Ja ga pantim ko proza s'n. Umre odma posle kad mu lipca vol Bo{ko. E, vala, svakakva je ~udi{ta prajil sas wega.

                Od sobaqe mune se u {talu i pri~a sas vola Bo{ka.

                ‑ Dobrojtro Bo}e? Kako si bo}e? Naspa li se Bo}e? Dan's te mora vodim na potkovuvawe pri albatina. Smeje{ li sa da prejde{ preko }upriju?

                Bo{ko ne vrevi s weg nego nema, nema pa rovne.

                Jo{ neje ni s'vnulo, on ga povel pri Peru albatina. Dole kude Batlak, stanu Bo{ko i ne~e da prejde preko }upriju i tojtije.

                Milisov ga prvo moli, moli i ~e{a, dok se ne uquti. Kad se uquti, upsuva se i uoka jednoprezdrugo. Otkr{i su~ku odi @ivin plot i zapuca ga po prqicu i rogovi. Ali Bo{ko ne mrda, uten~i se i zape ko magare. Sade nema, nema pa se ritne. Milisov oknu Coku. Ovija iskube kol'c iz plot te ga izrep~i kolko je dl'g. Bo{ko se savi dozem ali se ne pom'knu iz mesto.

                ‑ Ebemti lebac da te ebem, ~e ti nanos izlezne ovaj zajebancija ‑ pcuje Milisov pa razlama.

                Obrnu vola i odvede ga dom nepotkovanog.

                ‑ Ti~ bos da ore{ u dupence li te guqavo!

                Slu{al sam ga, teka jednu{, uka~il se na plevwu da vrzuje majije, pa oka odozgor:

                ‑ Gmitro donesi sl'bu da se sturim, ne mogu vi{e, zima mi, smrzo se ko kompir!

                ‑ Kratka, Milisove ne mo`' da dovati gore do crep!

                ‑ Domojega, ako je kratka. Turiju pa dokle dovane! Pa ~u

se nekako spu{tim do wu.

                ‑ Lele, bre Milisove, ~e se izm'kne pa ~e padne{ da se nadene{ na kol'c! ‑ tr~i po dvor Gmitra i  lele~e.

                ‑ Ma, bre ako ~u padnem, turaj ju ti pa nemoj da vreka{ tuj nego idi ta iskaraj koko{}ene iz gradin~e, iskquca{e sve krastavice!

                ‑ Pa da dr`im li Milisove?

                ‑ Ma, k'v ~e mi mojega dr`i{!

                Samo ~u, drusnu Milisov odzem. Nema vreme ni da lelekne. Mi tr~i gore, on se o}ebusil na plot. Glava mu nazem, pantalone polovin na plot a polovin na majije. Noga mu vrzana sas kai{ pa se obrta ko sviwa na ~enђeli. Oknu Zizu, ta ga unesomo u sobu, te daj vodu, ta daj re}iju, jedva ga povrnumo.

                On kako padal, ras~evrqil si glavu, sve scepil pantalone {to su mu bile za najnovo i sve si zgrebal {iju. Na til ~elenka ko tikvi~e. Tri‑~etri nedeqe neje izlazil iz sobu.

                Posle toj, izlezal, pa se nagreva na sl'nce, prvi put da ga vidim da sedi. On je ko vijalica. Ne skad`uje se. Sade vrndi nadol‑nagor. Ko da mu je ne}i vrqil cigans}i pepel u dupe.

                Gleda kako se uka~il pet'l na kamaru, ~eprqi i koko~e.

                ‑ Pogled` ga! Nanu mu jebem! Kokoro, kokoro, sabere sto koko{}e i slamka po slamka otide cela kamara!

                Pa uvati jed'n oma{qak ta se zape po koko{}e. Ali ne potrevi ni jednu koko{ku nego potrevi u pend`er na Qubu zadu{nicu, bog ga jebo.

                Ovija ustrupa~}i izripi preko tarabe i onaka krozubi re~e:

                ‑ Ma koj se vrqi, bog ga jebo? Te{e mi glavu scepi!

                Pogleda, nagor komto Milisovov dvor, i vide ovoga kako se umusil ko mlada nevesta kad prdne pred kuma. Odma se seti da je on. A Milisov gleda u pend`er i dzveri se.

                - Bre, Milisove bre, vidi{ li pend`er'v?

                - Vidim, de da ga jebem!

                - Pa prejeba ga!

                - Pa prejeba ga!

                - Pa {teta bre?

                - Pa {teta da ga jebem!

                - Moji i tvoji su do s'g dobro `iveli!

                - @iveli da ga jebem.

                - Pa ~u te tu`im bre!

                - Pa ~e me tu`i{ pa ono kako?

                - E, domojega!

                - Ja bre Qube, gad`a koko{}e i jebem li ga kako potrevi b'{ u tvoj pend`er. Ni{ta. ^u si ti platim staklo a koko{}eve ima sve da prejebem najednu{ i da dojde{ da im se oдјedemo, lebac im jebem. Teka i uraboti.

                Poklal sve koko{}e, i pojedo{e ji sas Qubu. Za kuga da ji ~uva. Oni dvoji~ka oba ostareli. Deca se potikala po svet ve} i zaboravila da doode. Ali jete jo{ stizaju da posrabote.

                Proletos kad beomo sas volovi u Je~mi{te, sedomo da obedujemo a on videl kako brobiwak zametnul tro{inku sirewe na triput pogolemu od wega.

                ‑ Glega, kol}i je, kola~'k mu jebem wigov! Zametnul se i nosi ranu na triput pogolemu od wega, ~e crkne. Isto ko ~ovek. Ali, vidi{, druђi ima da mu pomogne da odnesu kude trebe a neje ko ~ovek ima ti ga otne od druђega i ako ne~e mo`' da ga izede. Takvi su ~oveci, sade gledaju koji kuga mo`' da prejebe a neje da si pomagaju.

                Wigov vol Bo{ko, bil je mlogo opasan i ~udan vol. Povel ga prekaj na{u ku}u a ovija se naje`il i samo duva nanos.

                ‑ Ja ga vodim, on se pa ~ovek, je`i o~e da bode.

                U sred no~ nekvo drnka u {talu. Milisov se digne da vidi kvo je, Bo{ko se {trkqa po {talu.

                ‑ D'wu, no~u on se {trkqa. Ve`ba kako da mi izvrne p~enicu u svozewe, zakon mu jebem!

                Tuj skoro nekada, beo{e ga oknuli u zadrugu. Bel}im, neje platil porez za nekolko godine pa imalo tri‑~etri tu`be.

                ‑ Ti li si, bre, Milisov Stojanovi}? [to bre ne pla~uje{ porez? Vidi{, ima da ti sve popi{emo. Eve jedna tu`ba, pa jeve jo{ jedna, pa jeve jo{ jedna. Sade Milisov Stojanovi}!

                ‑ Obrni lis', Milisov Stojanovi}, okreni lis' Stojanovi} Milisov! Ebem ti tog Milisova, ko da samo on ima da pla~uje porez na ovija svet. Vi bre pore{~ije `ivog me odraste. Ne mogu da stignem samo porez da pla~ujem. Odokle bre men pare? K'v ~u kompir da prodavam?

                Stvarno, pare neje imal. Uzne{e ne{to za mleko od ovce. Ima{e pe{es ovce ali plati Milisove {pricawe koko{}e, {pricawe ovce, {pricawe za ku~e i za toj ne stiza a kam' li za porez. Ponekada prodade{e brani{te na kre~ari ta ga otrse dozem, za deset godine ne mo` da prkne. I toj ti je sve.

                Ali mlogo je volel da komanduje ko ne}i narednik. Cel bo`ji d'n koma­nduje na ~uturicu.

                - ^uturica, napred mar{! Leva, desna, jed'n, dva... ^uturica, stoj! Stojanovi}u! Ima{ zadatak da bumbarduje{ celu Jo{inu padinu!

                Pa sabere kamewe, ovol}i kup, ima za dvoja kola. Pa kad zapuca po grmawe, samo seva. Bije dokle svo kamewe ne povrqa.

                ‑ Stojanovi}u! Ni{ta nevaqa! Trk, do Bukavicu!

                Kad mune nagor kroz gabrak, ne mo`' ga kru{um stigne. Ostavi i goveda i torbicu sas leb. S'v se iscepi dok se promua kroz gu{tak. Jednu{, mu teka, ostalo pe{}ir~e na trn odi {ip'k. On se vrne, najde ga i veli mu:

                - Kako si moglo da izlezne{, teka s'g i ulezni u d`ep! Ako ne~e{, ja si mogu i bez teb'.

                Pojde dva koraka pa se vrne. Turi pe{}ir~e u d`ep i preko weg turi pogolem kamen.

                - S'g izlezni pa!

                Po toj ima da ga pante. I kuj nezna Milisova, tija ni{ta i ne znaje. Sve nestawuje. I stoka, i ~oveci nestawuju, krsta~e is'nu i istruleju, grobi{ta se preoruju. Ku}e nestawuju, i`e se rasturuju. Sade trava ostawuje. I kad napravi{ piskalo odi travku ono sviri i spomiwe Milisova.

                Petra Derlu smo zaboravili. S'g druђi udaraju merte~}i ekseri na mrtavci u noђe da se ne uvapire. Zaboravili smo i deda Vu~ka i wigovo gajde i gusle, i {to neje i{'l na front i {to se pravil mutav dvajes i sedom godine.

                Milisova i wigove zajebancije nikoj ne mo`e nikad da zaboravi.

                SRE^KO TALDUDA

                 Po~esto sam ~ul' kako mati na dete el' ne}i na ne}ega  re~e:         - Bre, pravi si Talduda!

                Ima{e u na{e selo jed'n tak'v. Rodil se pitaj boga kude. Sade ga na{li u {livar u Slivovik golog i neomijenog. Podojili ga na ovcu i teka sas ovce i goveda poraste u Jor}inu ku}u.

                Porasal ~ovek ko gorun. Mo`' vola da turi na ramo i da ga nosi. Mo`' mu rogovi sas duvawe ispravi. Mo`' da mu rep iskube dok si trepnul. Be{e sluga kod Nikolu i Jorku. Ru}e kad ra{iri nebo zac'lne. Kad okne, drvja se savijaju dozem. Kad pojde pred goveda ne vla~e ga goveda nego on wi. Kad se istrovi ovca, ne dokaruje ju nego ju donese. Ako se kola izvrnu nikoga ne oka, sam ispravi kola i toj puna. Mo`' ustrupa~}i da preripi pasuqans}i plot a on najvisok u selo. Kad pojde komto teb' ~ini ti se ima te zgme~ka ko grmutku sneg. Mo`e jedno }ilo re}iju da ispije na jednu gl'tku. Da te {ibne jed'n put ima te uzem nakara. Ima da te zapotaji. Kuj smeje da ga sretne jebal si je ~vorka. Sas pesnicu kamen belut'k stro{i a u nos mo`e da zagwete merte~}i ekser. Mo`' i usijano `elezo da lizne. Mo`' kvo o~e{.

                Ako pritrebe da se ne{to zakove ‑ tuj je Talduda. Ako trebe ne{to da se iskopa ‑ tuj je Talduda. Ako trebe ne{to da se podigne ‑ tuj je Talduda. Ako se govedo u{trkqa ‑ Talduda ~e ga sapira. Ako ne}i poblesaveje u selo, Talduda ~e ga vata. Kude god trebe da se zapne, kude god trebe snaga ‑ tuj je Talduda.

                Ali, ako koza l'`e ‑ mo`' i rogovi da izl'`u. Be{e ga stra ko ni}eg nigde. Samo da mu podokne{ on u {i{e. Ne mo`' ga stigne{ komto Prekop.

                ‑ Nece bijes! Nece bijes! ‑ pri~a ko malecko dete i samo sitno trep~e ko soj}a na jugovinu.

                Ako mu dade{ da jede, kolko mu dade{ tolko izede. Dade{ mu cel' vurwak i punu {erpu sas popo{}e, sve ima da otepa. I kad ga pita{, dali je jel' on samo veli:

                ‑ Jede malko.

                Kolkogod da izede on veli ‑ jede malko. Ko me~ava sve oma'a. Kow li je - ala li je? Vetar li je - snaga li je? Kad legne - ne diza se, kad se digne ‑ ne stiza se. Ni mu kreka - ni mu vreka. Jedna koza ‑ jedno legalo. Kolko ima - tolko mu i stigne. Povi{  mu i ne trebe.

                Ne vrevi mlogo, jerbo od vrevewe nema vajda. Samo znaje da sviri u duduk. Ako mu rekne{ da sviri, tija cel bo`ji d'n nema da  se mane.

                - Taldu ‑ dul ‑ du, taldu ‑ dul ‑ du ... ‑ dokle ne crkne{.

                - Daj duc da cvilim ‑ kad ti potra`i, daj mu duduk pa si gledaj rabotu.

                A kad zasviri. Izdl'bin pa izdolek. Ko`a mu se na prsti oprudi od stiskawe. Stisne duduk ~e ga ras~evrqi. Svirne  tu`no, pa t'nko, pa do nebo. Planina zaje~i preko Redak, od Koritwi~}e li­vade do Blaskun, od Nikoline livade do Cerak. Preko Crvenu stranu i ]itku pa Razbojnicu do Izvorsko i Provqeni~ko. Slivov~awi mo`' u kolo da se vanu na sred Slivovik a Stri`ev~awi u sred Stri`evac. ^uje se dorim i do Sredorek.

                A tu`no sviri, me{ina da te zaboli. Kad te proml'ne wigova svirka kroz ko~ine dorim proodi. Tu`no ti je u me{inu, tu`no u grbinu, tu`no u noђ, tu`no u ru}e. Tu`no ti ~'k i na prsti.

                On numeje da vrevi s's usta, on vrevi s's duduk. S's weg' ti mo`' ka`e kakvo mu je nadu{u. Sam li je, u du{u kakvo mu je. Cve}e  jeli {u{qak. Dali mu se jede jeli pije? Dali je gladan jeli o`ednel? Dali su mu sve koze na broj, eli nesu?

                Qudi se pod{oq}uju sas weg a weg boli pi{toq. Qudi ga gledaju napora~}i a on se smeje. Qudi mu se smeju i on se smeje. Ni{ta mu ne mo`e{ a on ti ni{ta ne~e. Al' {to ~oveku dojde mora i da trpi. Svi su mislili zalos se rodilo ‑ pa ~e zalos i da umre.

                ‑ O~e{ li da te `enimo, Sre~ko? ‑ pituje{e ga Jorka.

                ‑ Oce malko! ‑ veli on.

                ‑ Za kvo o~e{ da te `enimo ‑ pituje ga Ziza.

                ‑ Oce malko pikacku da lebam ‑ pretrupi ga Talduda.

                Neje za smejawe, neje za vikawe. Bog si ga znaje kvo si praji i kvo si raboti.

                Kad pojde na orawe ko u lov na zajci da je po{'l. Ne mo` da ga stigne{. [trapa ko `eq}a preko ugar. Povi{ on gura plug nego {to ga goveda secaju. Pekqe se razvrzale i razletele na sve strane. Na glavu, odi retiju, naka~il nekak'v sklepan ka~ket. Koseqak ko trm~ilo, svako vlakno na po jednu stranu se otran~ilo. A be{e malko i {trb. Vele{e da je i{'l pri doktora ta mu r'gali nekve lo`ice po usta i vi{e ne ide ni ako ga zaboli zub. Sam si ga izvadi sas garђe.

                ‑ Taldudo, ispisni~e! Koji ti je andromoqac te se lindri{ ko pi~kurina? Teb bre izgleda sve pot'm'n. Ni{ta ti ne dostiza eli prestiza. Kol'ko ima tolko ti i dosta. Daj bre vrcni se malko na vam da vidimo ubav li si, da te pro`enimo nadve‑natri ‑ zajebava ga Vil~a.

                Ovija se prozine i isc'kli sas o~i u wi ko vapir. Pa se zazre ne mo` se odvarkaju od weg. Zinul ko ku~e iz jendak.

                Pod~u{kuju ga, {oq}aju se s weg, podr~kuju ga, podritkuju ga, ~epe mu se, dok se ne upla{i ili dok se na razbesneje. A t'g boqe begaj nego da si poblizo, jerbo ~e ti jede dupe banicu bez leb. Ima da jede{ nemijen i da razduvuje{ }isalo mleko.

                Talduda je bil mlogo vredan ~ovek. Tr~i jadan ne skad`uje se. Gde ga ne seje{ tuj nikne. Ako se skuta{ u gabrak da se posere{ jo{ nesi ni prdnul, on izlezne od negde. Kvo raboti i kvo tra`i, jebem li ga. Ako ne{to o~e{ da {'pne{ nekome, on izlezne od negde i sve ~ul. Kako je ~ul pitaj boga! Sve razumi ali neje zagulen nego dobar. A dobar ti je isto ko i zamlaten. Ako misli{ da je zamlaten, zajebal si se. Ako misli{ da je pametan pa si se zajebal. Ako misli{ da je obadve jo{ povi{ si se zajebal. Ne mo`e toj da se napi{e ni u kwiђe. Toj je nekvojete koje se nezna.

                Zavalija. I ono o~e da se prca. A mo` li se kozi koje se neje prcalo.

                - Deda Majene, deda Majene, posejem ti se na jed`bik ko ma~e na puzdej - veli Talduda - i posra se na ~oveka ko ni{ta. Neznam da li i zavred`uje ~ovek drugo, nego da ga usere{ ko pupuw'k jerbo za nikak'v kur'c i neje. Zamlaten cel svet. Sve moj do mojega. Boli wega, misli{, ~uk za svet okol' wega. Pua uz vetar i niz vetar. Odnel ga vetar. Jebal lud zbuwenog te se rodil zamlaten. Slam~ica mu visi na doqnu usnicu a kapa obrnuta na dvanajes sati. Sas {trap}e meri vreme.

                Talduda, toj ti je zakon odi prirodu i od boga. Zakon da kvo te ku~e zalaje kad se rodi{ laje te dok ne skape{.