SELJAČKI BLOG

       C'vti trn, c'vti trn, c'vti trn - poje pile. 

       C'vti trn, golem d'n, maleчko kravajчe za cel' d'n, maleчka grutka sireњe za cel' d'n - odpojujemo mu mi.

      Poчe se posmita vreme. Posmita se oшav. Oresi se ne grule, grsnice ne rastu, ne чukaju se. Voda se ne zajazuje. Penџeri omaleli ne mo` se naдzrta kroz њi. Na љuђi okratele noђe ne mo` da preripuju шanci, ruћe ne dovataju drшћe odi plug. Poћe se ore sas novu koшuљu. Zaoraшe pojate, plevњe, koчine, kolibe i kolevћe na њive. Dali neшto predskazuje kad nе blaje ovce, niti se kote poganci. Ne nose se op'nci sas nevoшte nego bose noђe gmiћkaju nasuvo.

      Izedem ti t'kvi bunari kad moжeш da se namoчaш u њeg i da ga napuniш. Dali ni bog podeva! Ne moж se ni poшteno uчapkaш u reku. Semћe od piper zapadaju izmeџu zubi. Жenшtina podokuje i ћikote se na meseћinu i belo braшno. Dizaju sukњori i od trчaњe praшinu ko volovodica kad projde. Da te ko kolesnica ne zakaчuju sas k'lkovi. Na glavu im nikla vrbovina i belogabrovina. Odi brestovinu praje buriшta i tovarije za vodu, mleko i reћijicu. Toчkovi odi koleчћe oblitaju okol teb dok шpartaш moruzu a чavћe kad izd'neш na brazdu. Noђe se umrsile odi gњezdala odi zmije. Odi vrevu usnice se spekle.

      Sl'ze dve tri kapћe pa teчe mleч na oчi. Zakrmeљili se gledci. Nema od kvo da se plaшiш. Ostalo u iжu samo ugleњe i ostruшka. Na veriђe visnula duшa. Crni gosjani naћitili se na oџak i eve stizaju joш sas tenci i ћuala. Razduvuj pepel ega ne ugasne. Kladi ogaњ sas puknicu, sas poparak, sas lisje odi oresi, sas plevu i puzder. 'ega se razvideli malko. 'ega se preglabica iz iжu poravni pa se чupovi isprave, da ima kude drugari i druшћe da svrnu da sednu i da se poizжale i poizleleчu. Kordeљi i liskovine da zasvitkaju u t'vnicu i dojdu naoči.

      Mlogo se rano t'vni oveja godine. Nebo neшto podripnulo uvis jeli se zevњa svlekla poudlbin. Шtuчe sve. Drvja ћute, шtrapћe uvatile iњe. Na grobiшta kad ne mogu da odnesu sveчe nose pepel iz ogњiшte i жar. Kade livade i њive, kade sobe, kade ambari. Uvlekal se nekoji ђavol u krv na чoveka pa se ne skaџuje. Ko da je na sugrebi leжal teka se drapчe. Creva mu se smrzla ne moж ji podgreje ni varena reћija, ni prtena koшuљa ni vezen jelek, ni џube, ni zab'n. Skapamo odi жegu a zimani. Pocrcamo жedni a mokri smo, gola voda. Koji se ovaka sas nas potшoљћuje.

      Goveda obrstila oraчi i kopalice sas sve koleчћe. Plugovi izedeni, matiћe posadene u redovi ali ne raџaju. Vreme, jedino dobro za vikaњe. Da vikaш i vikaш, pa da roveш, pa da si dupe odereш. Odi kameњe moж da otroшiш odi sirotiњl'k nikako. Duvari ko duvari nakrivili se i svakoje kuчe ji zamoчa. Чe iskusamo posan pasuљ i posnu чorbu pred zem'n. Nego se neшto travoљak pripitomil, pa obrta komto levine. A kude чe, a kude чe, pa nikne na ћeremide, te prekaj basamaci a preko nuжnik i gradinчe odavna zauzela sve.

      Obrazi se napiњaju sunoћ odi puaњe na prazno. Praz'n жeљud pa produvuje vetar kroz њega. A drob kroz koшuљћu uчuљil uшi i samo шto se neje istresal da visne ko na jalovog ovna muda. Cvoliћe na noђe, na ruћe, na dlanovi i tabani, pod miшku i na rebra. Rebra ko armunika kad se rastrgne.

      Ћutite! Ћutite, neћi svirnu. Za kvo sviri u svirkalo mu se poserem? Te ni vata stra. Kuj li Чe jutre da o'svne a koji neчe, jebem li ga? Viшe nema red. Kuћa ko ledenica, okolo mrzlica a podgrudi se stisnulo srce, glas ne puшta. Stegla studenica a dupe se napelo ko bobovњak na til. Dreшћe te ne mo` oчuvaju od vetrinu koja proodi i duva dorim kroz koчine. Ni tojaga neje gora odi ovojete. Ne moж se viшe жivi od alama