Poslednjih par dana zivim u filmovima i pricama.... Opsednuta romantikom. Zedna ljubavi. Umorna od tazmisljanja.
Iznenadjena cinjenicom kako me je lako "procitao"...
On pokusava da shvati zasto svim stvarima u zivotu uvek trazim manu... Zasto sam i nama odmah trazila mane, a nisam umela da vidim koliko nam je lepo, koliko se kapiramo...koliko se smejemo kada smo zajedno?! Rekao  je da da ako sam vec donela odluku, treba da stojim iza svojih reci...A ne da budem negde u sredini... With or without?
Ali, on ne shvata koliko je meni tesko da stojim iza svojih reci, jer su one proizvod moje glave, a ne srca...
Kada bih samo mogla da ugusim ovu silnu strast........   Tada bi bilo lako. Strast je ono sto me drzi u ovakvom haosu. Ne da je mi da izadjem, a ne dozvoljava da se prepustim.... Uzasan osecaj.
Mazohisticki uzivam u nemogucnosti da budem njegova..
I ceznem za njegovim dodirom. Za njegovim rukama. Poljupcem.
Iznenadjujem samu sebe iz dana u dan. Pokusavam da oteram sve misli koje imaju boju njegovih ociju..
Ali...ostavio je sebe previse.. Tesko je ne misliti o njemu...