Кад зажелим  те

ноћ постане тешка и пуста.

И седим тад сам у мраку

посматрам корпу са воћем

што ми је горко

и скинем кошуљу

тешку и мокру од зноја

и удишем ваздух врео

и не чујем и

не видим и

сунце што ће доћи

ми није мило

и време што нас изједа

тада стане и

све не постоји

само срце

издајнички лупа

неће да стане

само лупа

јаче

и јаче

док памет не стане.