Не знаш ти

кад те жеља мори

да још једном је видиш

па макар умро,

не знаш ти,

кад чаша утеху не пружа,

кад је рука безвољна,

дрхтава,

кад ти око врата

удав стеже па гласа немаш

да је дозовеш,

не знаш ти,

кад очима не видиш

јер их љутило затвара,

кад свака песма извлачи ти сузу,

чупа срце,

па боли,

не знаш ти кад је нема,

а желиш је,

па си сам целу ноћ,

а ноћ је дуга,

предуга,

никад се неће повући,

не знаш ти,

кад почне да бледи,

и куца ситан сат,

а ти се питаш

како још један дан да издржиш,

а не можеш да заспиш,

не да ти се,

а само тако можеш да је сретнеш

За руку да је ухватиш

да је загрлиш,

мир да нађеш,

и снагу да овај живот

живиш.