Мало сам посустао,
далеко од свих,
без правог погледа
на твоје очи,
покушавам да наставим
тамо куд сам кренуо.
На жалост,
осећам да су кораци тешки,
осећам сву празнину дана,
немам воље за даље.
Нема твоје руке
да ме прене.
Остајем укопан
у прашини
погледа спуштеног
и празног.